-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Махдуми Аъзам
Мазкур фалсафий рнсодада XV-XV1 асрнинг йирик мутасаввифи Мах-думи Аъзамникг х;аёти ва ижоди хасида фикр юришлган. Рисола Махду-ми Аъзам таваллудининг 550 йи дли гига багишлакади. Риоола кеиг китобхонлар оммасига мулжадлантан.
-
ПОВЕСТЬ М. ГОРЬКОГО „МАТЬ"
Огромное, поистине историческое значение, какое должна была иметь для Великой Октябрьской социалистической революции повесть М. Горького «Мать», отме- I ил Владимир Ильич Ленин сразу же, как только успел познакомиться с книгой еще до выхода ее из печати.
-
МАТЬ
Буревестник пролетарской революции, А. М. Горький сложил много гимнов в честь гордого, отважного, мужественного человека — борца за прекрасное коммунистическое общество. Многие из этих гимнов художник пролетариата пел еще тогда, когда трудящиеся массы России, рабочие и крестьяне, были бесправны, когда царил произвол помещиков и фабрикантов — нагайка, виселица, тюрьма^Горький пел свои светлые песни, потому что предвидел, чувствовал близкую победу пролетариата и трудового крестьянства над этим царством векового гнета.
-
МАТОНАТ ВА МУХДББАТ
Кулингиздагм китобда забардаст адабиётшунос олим, тан кличи, адиб, таржимон, устоз ва муаллим Озод Ша-рафлщшновнитгг хаетий ва ссрклрра ижодий Йулн хахида хихоя килкнади. 9збек адабиёти, адабнётшуносл ига, танклдчилигинянг катар атокли намояндилари, шукингдек турли сох.а кн шиларинннг макала ва бадиалари бутун он гаи хаётини адабистимиз равнакдга, халкимиз маънавий дунссини шакллантириш, маънавиятни юксалтнришта багашлаган, узига хос мактаб яратган олим хакидаги дил сузлари Сиз азнзларга манзур булади деган умиддамиз.
-
Мухакамат ал-Лугатайн
Узбекский парод обладает бога гейшей культурой, уходящей своими корнями вглубь веков. С полным основанием on может считать себя народом, принявшим равное участие в создании мировой общечеловеческой цивилизации.
-
ТУРКИЙ ГУЛИСТОН
Абдулла Авлонийнииг педагогикага оид асарлари ичида унинг 1913 йилда ёзгаи ва 1917 йилда нккинчи бор н атр дилинган "Туркий гулистон ёхуд ахлод" асари XX аср бошларидаги педагогмк фнкрлар тарвддиётини урганнш содасида патта адвмиятга моликдир Бу асар мазмун томондан муаллифнинг бошда ижти-моий ва педагоги» асарлари билан узвий боглиддир.
-
МУХАДДИСЛАР СУЛТОНИ
Мухаддислар султони Имом ал-Бухорий ислом дунёсида бетакрор мухаддис хисобланади. Унинг бизгача бир неча хадис - лари етиб келган. Ушбу кулланма Имом ал-Бухорий меросини урганиш ва таргиб килишда кутубхоналарга методик ёрдам бериш мадсадида тузилган.
-
МУҲАББАТ МУЛКИ
Ушбу тўпламни нашр этилишида яқиндан ёрдам берган Баҳодир А хусусий фирма раҳбари Аслам Маматқуловга муаллиф уз миннатдорчилигини билдиради.
-
САРА ҲИКОЯЛАР ЖАВОНИ
Муяссар тонг саҳарда уйғониб кетади-ю, Алижоннинг бир текис чуқур-чуқур нафас олишига қулоқ солиб, жимгина ётади
-
МУҲАББАТ МЕЗОНИ
Ўзбекистон халқ шоири Рамз Бобожоннинг илк насрий асари - “ М уҳаббат мезо н и ” ром ан и Иккинчи жаҳон урушидан кейинги дастлабки йиллардаги Самарканд, Қизилқум атрофларидаги энди тикланаётган ҳаёт йўллардаги қурилишлар , икки зиёли ёшнинг муҳаббати ҳақида ҳикоя қилади.
-
-
ДЕНГИЗ ХАДИДА СУЗЛАБ БЕР МЕНГА
Бир гал мен битта китобхон аёлдан мактуб олдим.У шундай ёзганди: «Болалик хдкидаги хотираларингиз гоятда идеал. Дунс бамисоли эзгуликка гард, ота-она- лар них,оятда мех,рибон ва зийрак, тарбияда заррача хпгога йул дуйишмайди. Кдхрамонларингиз х,ам ута наэмип, ««.ил ва багоят донишманд...Ахирхдётдабун- дай булмайди-ку!» Мен шу жойда укршдан тухтадим на ё узимга, ё уша аёлга овоз чикдрганча, жавоб бер- дим: «Болаликда шундай булади»
-
-
-
Фано даштидаги қуш
"Фано даштидаги қуш" романида Асад Дилмурод кўнгил манзараларини ифодалаш йўлидан боради.
-
Нотаниш
Ғайбаров тебранма курсида ўтирар экан, кўзларини юмиб олган эди. Иш оғир, ўзига хос юки бор. Мансаб пиллапоялари бўйлаб кўтарилиш четдан қараганда, яхшидир, аммо унинг залвори, машаққатларини ҳар ким ҳам ҳис этолмайди.