-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
-
The Tender Cut Inside the Hidden World of Self-Injury
There have been several scholars who have been particularly supportive of this research throughout the past 10 years. People such as David Altheide, Jason Boardman, Dan Cress, William Force, Leslie Irvine, the late John Irwin, Matthew Lust, Carol Rambo, Pepper Schwartz, Phil Vannini, Dennis Waskul, Amy Wilkins, and Hongling Xie gave us feedback, ideas for sources, and intellectual arguments to ponder as we sifted through our data.
-
БУХОРО ХАЛҚИНИНГ ҲАСРАТИ ТАРИХИ
Сўнгги Бухоро амири Саййид Олимхон (1881-1944 йиллар) қаламига мансуб хотиралар тўлиқ холича ўз ватанида илк бор нашр этилмоқда. Унинг толиби илм бўлган чоғларидан, амирлик чоғи, большевикларнинг Бухорони зўрлик билан босиб олиши ва ватандан узоқда, муҳожирлик йилларга қадар кечган умри суронли ва мураккаб тарихий давр кўзгусида яққол намоён бўлган. Ўлкамиз кечмишини ўрганишда тарихий шахслар ўзи ёзиб қолдирган, жуда камчил ва ноёб бўлган бундай асарларнинг қиммати йиллар ўтгани сайин ошиб бориши табиий экан, мазкур асарни ўз ўтмишига бефарқ бўлмаган кенг ўқувчилар оммаси диққат-эътиборига ҳавола этамиз.
-
Давлат ҳокимиятини демократлаштириш ва ҳуқуқни амалга ошириш механизмини такомиллаштириш. Илмий тўплам
Мазкур илмий мақолалар тўпламида Конституция ва қонунларда мустаҳкамланган ҳамда кафолатланган ҳуқуқ, эркинлик ва имкониятларни рўёбга чиқариш, уларни фуқаролар ва жамоат ташкилотлари фаолиятида реал татбиқ этиш, давлат ҳокимиятининг моҳияти, замонавий қиёфасини тавсифлаш, давлатнинг фуқаролик жамияти институтлари билан ҳамкорлигини таъминлаш, ҳуқуқий тизимни модернизация қилиш, шунингдек, давлат органлари фаолиятини демократлаштириш шароитида ҳуқуқни амалга ошириш механизмини такомиллаштириш масалалари таҳлил этилган.
-
Диалектика назарияси
К у п й и л л а р д а в о м и д а и л м и й и з л а н и ш л а р о л и б б о р а ё т г а н т аниқ л и ол и м Узбек и с т о н Р е с п у б л и к а с и Ф а н л а р а к а д е м и я с и нинг а к а д е м и г и , ф а л с а ф а ф а н л а р и д о к т о р и , п р о ф е с с о р Ж о н д о р Т у л е н о в н и н г к а л а м и г а м а н с у б м а з к у р ас а р д и а л е к т и к а н а з а р н я с и г а б а г и ш л а н г а н . У н д а д и а л е к т и к а т а ъ л и м о т и н и н г р и в о ж л а н и ш т а р и х и , у н и н г м о х и я т и , т а м о й и л л а р и , о л а м н и ф а л с а ф и й а н г л а ш д а д и а л е к т и к а ц о н у н и в а к а т е г о р и я л а р и н и н г а ^ а м и я т и , и л м и й б и л и ш в а а м а л и ё т д а г и р о ли, б и л и ш ж а р а ё н и н и н г д и а л е к т и к а с и , ш у н и н г д е к , и ж т и м о и й т а р а ққ и ё т д и а л е к т и к а с и , ж а м и я т н и и л м и й б и л и ш в а б о ш қа р и ш д а д и а л е к т и к а т а ъ л и м о т и н и н г а х а м и я т и х а с и д а б аё н э т и л а д и .
-
TARIXI MUHAMMADIY
Islom tarixi va janob payg'ambarimiz Muhammad alayhis-salotu vas-salomning hayotlari va faoliyatlari to'g'risida hozirgacha arab, fors, turk va boshqa sharq va g'arb tillarida juda ko'plab asarlar yozilgan. Lekin Alixonto'ra Sog'uniyning ushbu asari ularning xulosasi bo'lishi bilan birga, ma'lumotlarining ishonchli manbalardan olinganligi, har bir tarixiy voqea bayonidan keyin muallifning unga nisbatan o'z fikr-mulohazalarini ibratli ravishda izhor etganlari va asarga imkoni boricha badiiylik kiritib har qanday kitobxonni o'ziga rom etishi bilan alohida ahamiyat kasb etadi.
-
-
ТАРИХИ МУЛУКИ АЖАМ
Ажам тарихида форс салотинини тўрт табақа қилибдурлар. Бурунғи табақа пешдодийлардур ва алар ўн бир кишидурларким, салтанат қилибдурлар. Тарих уламоси иттифоқи била бировким аввал салтанат қилди, Каюмарс эрди. Аммо анинг нисбати бобида ихтилоф кўптурким, муғ дебдурким, Одам алайҳис-салом улдур ва баъзи Ажамдин дебдурларким, Одам алайҳис-саломнинг набирасидурур ва баъзи фурсдин ани Нуҳ алайҳиссаломнинг авлодидин дебдурлар. Яна доғи сўз кўп бор, аммо сиқатдин йироқроқ учун битилмади. Одам деганлар қавли била ани гилшоҳ дебдур-лар, бу маъни билаким, болчиғдин яратилди. Яъни киши пуштидин эмас эрди.
-
АЛ-КАМИЛ ФИ-Т-ТА’РИХ («ПОЛНЫЙ СВОД ИСТОРИИ») ИЗБРАННЫЕ ОТРЫВКИ
Исторический труд «Китаб ал-камил фи-т-тарих» (Полный свод истории) известного арабского историка ХІІІ в. "Изз ад-дина Ибн ал-Асира посвящен истории мусульманского мира и охватывает период с доисламского времени до эпохи монгольских завоеваний. С научной точки зрения наибольший интерес представляет его часть, включающая описание событий, охватывающих период с ІХ в. до середины ХІІІ в., в которой содержатся ценные сведения по истории среднеазиатских династий Саманидов, Караханидов, Сельджукидов, Газневидов, Гуридов, Хорезмшахов и Хулагуидов.
-
ТАРИХДАН САБОҚЛАР
Кичик-кичик лавҳалардан тузилган ушбу китоб кўҳна тарихимизнинг яхши маълум бўлмаган ва кам ўрганилган айрим муҳим масалалари, узоқ Ўтмишимизни баён этувчи қимматли қўлёзма китоблар, тарихимизга дахлдор бўлган буюк алломалар, шунингдек ижтимоий-иқтисодий, маъмурий ва ҳарбий атамалар ҳақида кенг маълумот беради. Китоб институт, университетларнинг муаллимлари, талабалари ва ўзбек халқининг тарихи билан қизиққан барча китобхонларга мўлжалланган
-
АБУ АБДУЛЛОҲ ал-ХОРАЗМИЙ ВА ИЛМЛАР ТАСНИФИ ТАРИХИДАН
Хоразмда яшаб ижод этган алломалар орасида муносиб ўрин эгаллаганлардан бири Абу Абдуллоҳ ал-Хоразмийдир. Х асрда яшаб ижод этган ва мавсуъмий (энциклопедик) билимлар соҳиби бўлган бу олимнинг бизгача фақат "Мафотиҳ ал-улум" ("Илмлар калитлари") асаригина етиб келган. Бу китоб ўша давр иамла рини ўзида мужассамлаштирган қомусий манбаъ бўлиб, у биз учун, биринчидан, ўз даври фанларининг асосий мазмуни ва тушунчаларини кенг таърифлаш, иккинчидан, ўрта асрлар илмларининг таснифи, умумий ҳажми ва ривожланиш даражасини ифодалаган билан ниҳоятда қимматлидир.
-
Paxta xom ashyosini tezkor baholash usullari
O'zbekiston Respublikasi mustaqillikka erishgandan buyon boshqa sohalar qatori qishloq xo'jaligida ham ijobiy siljishga erishildi. Ayniqsa paxtachilikda yangi texnika va texnologiyalarni keng qo'llash birmuncha yutuqlarni amalga oshirishga sabab bo'ldi. O'tgan qisqa davr mobaynida Respublika Prezidenti va Vazirlar Mahkamasi tomonidan bir qancha qonun hamda qarorlar qabul qilindiki, bularning barchasi mamlakatimizda paxtachilikni yanada rivojlantirishga katta e'tibor berish bilan birga, agrar soha va qayta ishlash sanoatining taraqqiyoti uchun etarli imkoniyatlar yaratib berilmoqda.
-
НОБЕЛ МУКОФОТИ СОВРИНДОРЛАРИ ВА УНИНГ ЯРАТИЛИШ ТАРИХИ
Ҳар йили декабр ойининг дастлабки кунлари жаҳон илм аҳлининг нигоҳи Швециянинг Стокголм шаҳрига қаратилади. Чунки бу ерда йирик кашфиёт ва олмшумул ихтиролар муаллифларини ўтиб бораётган йил натижалари бўйича буюк кашфиётчи олим Алфред Нобел номи билан аталадиган энг нуфузли мукофот билан тақдирлаш маросимлари ўтказилади. Илм фан ривожи бутун фан олимлариннг табиат иномларини ўрганиш йўлидаги буюк ишларида уларни доимо бирлаштириб келган. Инсон тафаккурининг маҳсули бўлган кашфиётлар бевосита илмий ва назарий тадқиқотлар билан боғлиқ бўлгани боис, турли мамлакатлар олимларининг ҳамкорлиги нафақат фан ва техниканинг, балки бутун инсоният ривожининг асоси ҳисобланади.
-
GERMS AND TISSUES: FRANK MACFARLANE BURNET, PETER BRIAN MEDAWAR, AND THE IMMUNOLOGICAL CONJUNCTURE
The Nobel Prize in Physiology and Medicine in 1960 was awarded to two renowned scientists in Australia and Britain, Frank Macfarlane Burnet and Peter Brian Medawar. Many historical accounts have described Burnet's theoretical prediction of immunological “tolerance” and its experimental confirmation by Medawar as a momentous achievement in immunology.
-
КАСАЛЛИКЛАР ТАРИХИ
Ушбу китоб Муҳаммад алайҳиссаломнинг тиббиётга оид ҳадисларини, Абу Бакр ар-Розийнинг ўз замонаси учун кашфиёт бўлган машҳур "Чечак ва қизамиқ ҳақида китоб"и илк илмий таржимасини, арабийнавис Шарқ табиблари орасида дастлаб Абу Бакр ар-Розий ва унинг шогирди томонидан тузилган 800 га яқин касалликлар тарихи ва тиббий кузатишларининг ўзбек тилига қилинган изоҳли таржималарини ўз ичига олган. Китоб шарқшунослар, тилшунослар, тарихчилар, халқ табобати ходимлари, мазкур фанлардан дарс берувчи ўқитувчилар ва талабаларга ҳамда табобат тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
МУХТАСАР ТАРИХИ АНБИЁ ВА ТАРИХИ ИСЛОМ
Мазкур китоб ўзбек маърифатпарвар адиби, «Туркий гулистон ёҳуд ахлоқ» асари муаллифи Абдулла Авлонийнинг Ислом дини ва пайғамбарлар тарихи, хусусан, Муҳаммад алайҳиссалом тарихлари, сийратлари, одоб-ахлоқлари ҳақидаги рисоласидир. Асар Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик қўлёзмалар институтида сақланаётган тошбосма нусха асосида табдил қилинди ва нашрга тайёрланди. Унинг асл тили сақланиб қолинди ва тушунилиши мураккаб сўзлар луғати илова қилинди. "Тарбия биз учун ё ҳаёт, ё мамот" деган Абдулла Авлонийнинг ушбу асари ҳам ёшлар тарбияси учун муҳим аҳамият касб этади.
-
БУХОРО ТАРИХИ
Қўлингиздаги китоб Ўрта Осиёнинг VIII-ХІІ асрлардаги сиёсий, иқтисодий ва маданий аҳволини ёритишда ҳозирги замон тарих фани учун асосий ёзма манба хизматини ўтаб келаётган «Бухоро тарихи» («Тарихи Бухоро») нинг форс-тожик тилидан ўзбекчага таржимасидир. Асар мазкур даврлар тарихига оид бош манба ва ўрта асрлар тарихий адабиётидан намуна сифатида тарихчи мутахассислар ва умуман китобхонлар диққатига тақдим этилади.