-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
-
-
-
-
Elektronika. Radiotexnika
-
Paskal tilida dasturlash
Mazkur metodik qo'llanma oliy ta'lim muassasalari va dasturlashni o'rganuvchilar uchun mo'ljallangan. Metodik qo'llanma oliy ta'limning amaliy matematika va informatika yo'nalishi uchun maxsus fan sifatida tanlangan "Paskal tilida dasturlash" fani o'quv dasturi asosida tuzilgan
-
Озиқ-овқат кимёси
Ўқув қўлланмадан озиқ-овқат маҳсулотлари кимёси билан қизиқадиган китобхонлар, озиқ-овқат саноати ва қишлок хўжалик коллежларининг талабалари тулиқ фойдаланишлари мумкин.
-
Техника и технология записи кинофильмов
Мастерство звукорежиссера как творческой личности, умеющего управлять и обогащать звуковыми решениями любую поставленную перед ним задачу. Пусть это будет запись музыкой симфонического оркестра или озвучание и запись кинофильмов. Книга будет полезна для студентов ВУЗов кино и телевидения и радио звукооператоров и звукорежиссеров, а также для работников смежных профессий.
-
5340400- "Muhandislik kommunikatsiyalari qurilishi va montaji" ta`lim yo`nalishidagi 4-bosqich bakalavriat talabalari uchun "Shahar suv ta`minotini loyihalash" mavzusi bo`yicha bitiryv ishini bajarishga doir
Uslubiy qo`llanma 5340400 - "Muhandislik kommynikatsiyalari qurilishi va mohtaji" ta`lim yo`nalashida tahsil olayotgan bakalavriat talabalari uchun "Shahar suv ta`minotini loyihalash" fanidan bitiruv ishini bajarish uchun mo`ljallangan. Qo`llanmada "Qurilish me`yorlari va qoidalari" - QMQ 02.04.01-97 tavsiyalari inobatga olingan.
-
Асарлар 2 жилдлик 1китоб девон
Ушбу асарда муаллифнинг ғазаллари иззат, фазл, шараф асосига қурилган бўлиб, унинг ижодкорлиги бошдан-оёқ яхшилик ва тозаликдан иборатдир.
-
Антиинқирозий бошқарув
Мазкур услубий қўлланма “Молия ва суғурта хизматлари” кафедрасининг 2015 йил 26 август 1 -сонли баѐнномаси қарори билан тасдиқланган ва чоп этишга тавсия этилган. Услубий қўлланма Самарқанд иқтисодиѐт ва сервис институти Ўқув-услубий Кенгашининг 2015 йил август 1-сонли баѐнномаси қарори билан тасдиқланган ва чоп этишга тавсия этилган.
-
Обикновенные дифференциальные уравнения
Книга отличается от имеющихся учебных руководств по обыкновенным дифференциальным упавнениям большей, чем это обычно принято, связью с приложеннями, в особенности с механикой, и более геoметрическиы, без координатным изложением. В соответствии с этим в книге мало выкладок, но много понятий, необычных для курса дифференциальных уравнений (фазовые потоки, одно параметрические группы, диффеоморфизмы, касательные пространства и расслоения), и примеров из механики (например, исследование фазовых портретов консервативных систем с одной степенью свободы, теория малых колебаний, параметрический резонанс). Книга рассчитана на студентов и аспирантов механико-математических факультетов университетов и вузов с расширенной программой по математике, но будет интересна и специалистам в области математики и ее приложений.
-
Тарихи Туркистон
Азиз китобхонлар, тарихчи мутахассислар ва ўтмиш билан қизиққанлар диққатига ҳавола этилаётган ушбу асарнинг кўп қисми Қўқон хонлиги, қисман эса Бухоро амирлиги ва Хива хонлиги тарихига бағишланган. Асар муаллифи Мирзо Олим Маҳдум ҳожи Туркистонда XIX асрда бўлиб утган тарихий во^еа ва ^одисаларни кенг ёритишга ва уларга уз муносабатини баён қилишга харакат қилган.
-
Delphi 7 мухитда дастурлаш 1-кисм
Ушбу услубий кулланма олий укув юрти, академик лицей, касб-хунар коллежлари талабалари ва Delphi мухитида дастурлашни мустакил урганмокчи булган кизикувчилар учун мулжалланган
-
Xojali genosidida o`lgan insoniyat
Ushbu risolada o`quvchilar e`tiboriga Xojali genotsidi sabablari va mohiyati taqdim etiladi. Xojali genotsidi sabablari va mohiyati taqdim etiladi. Xojali qirg`ini Ozarbayjon tarixiga eng qo`rqinchli va fojiali sahifalaridan biri sifatida kirdi.
-
O’simliklar karantin zararkunandalari
N.X.Tufliev, U.X.Raximov, I.R.Saidov, O.A.Sulaymonov, U.A.Masharipov, Sh.Sh.Axmedjanov, O.T.UsvalievUslubiy qo’llanmada O’simliklar karantin zararkunandalari fanining vazifasi,maqsadi,O’zbekiston Respublikasining karantindagi zararkundalarini tuzilishi va hayot kechirishi to’g’risida asosiy tushunchalar hamda ularga qarshi karantin kurash tadbirlari to’g’risida qisqacha ma’lumotlar berilgan.Ushbu uslubiy qo’llanma O’simliklar va qishloq xo’jalik mahsulotlari karantini yo’nalishi talabalari, ilmiy xodimlar,o’qituvchilar, fermerlar va boshqa qiziquvchilar uchun tayyorlandi.
-
Амир Темур ва Франция
Ўзбекистонлик йирик ҳуқуқшунос А. Х. Саидов таниқли француз олими Л. Керен билан бамаслаҳат, ҳамнафасликда ёзган мазкур китобча Амир Темур ва Темурийлар сулоласи тарихининг француз шарқшунослик мактаби томонидан ўрганилишига бағишланган. Унда таниқли француз ва ўзбек олимининг "темурхонлик мулоқотлари", Амир Темурнинг Франция қироли билан олиб борган дипломатик ёзишмаларидан намуналар берилган.
-
Бобурнинг касаллик тарихи
Олий тоифали кардиолог, тиббиёт фанлари доктори Мирмаҳмуд Мирсайдуллаевнинг ушбу рисоласида Заҳириддин Муҳаммад Бобур ҳаёти ва ижоди билан боғлиқ муҳим воқеалар, унинг табиати, наботот оламига бўлган муносабати, кишиларни соғлом турмуш тарзида яшашга чорлаши каби масалалар ҳақида мушоҳада юритилган. Рисола тарихчилар, филологлар тиббиёт ходимлари ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Қуён ва нутрия: гўшт ва мўйна
Тадбиркорликнинг қирралари кўп. Айниқса, қуёнчилик ва нутрия парваришлаш кони фойда.Чунки қуён кўп насл бериб, бир оиланинг гўшт эҳтиёжини қоплабгина қолмай,кўп миқдорда сифатли мўйна ҳам беради. Нутрия ҳақида ҳам шу фикрни айтиш мумкин. Ушбу рисола тадбиркорлар учун қуён ва нутрия етиштириш усуллари, зотлари ҳақида батафсил маълумотлар берилади.
-
Radiosignallarni qabul qiluvchi qurilmalar
Uslubiy qo`llanma 5350700-Radioelektron qurilmalar va tizimlar (radiosanoat) 5111000-Kasb ta`limi (Radioelektron qurilmalar va tizimlar) yo`nalishlari talabalari uchun mo`ljallangan bo`lib, unda “Radiosignallarni qabul qiluvchi qurilmalar” faniga tegishli 10 ta virtual laboratoriya ishini bajarish uchun mo„ljallangan individual topshiriqlarning tafsiflari keltirilgan.
-
Ўлкашунослик
Фан ва техниканинг ривожланиши билан ўлкашунослик фанининг доираси торайиб ва чуқурлашаверди. XX-асрга келиб ўлкашунослик деганда ўз турар жойи, хўжалиги, тарихи ва маданияти тушунила бошланди. Натижада алоҳида вилоятлар, туманлар ва шаҳарларга бағишланган ўлкашунослик асарлари вужудга келди. Масалан «Наманган вилояти», «Андижон вилояти», «Самарқанд вилояти», «Хоразм географияси» ва х.з.