-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Kon ishlarida elektr energiyasining qo`llanilishi
Kitob elektr energiyasi asoslarida xabardor o`quvchiga bu sohada oid asosiy tamoyillarni tushuntirib berish,shu bilan birga, unga qo`shimcha bilim olish imkoniyatini yaratishdir. Kitobda konchilik va elektrotexnika bo`yicha yetakchi ilmiy va amaliy tajribada samaradorligi isbotlangan tipik misollar keltirilgan. Elektr energiyasi va konchilik sohalari bir -biri bilan uzviy bog`liq bo`lgani sababli ushbu kitobda mutaxasisslarning q`shma mualliflik asosida ishlashi maqsadga muvofiqdir.Chunki konlarda elektr tizimlarini samarali boshqarish uchun elektr muhandislari va kon muhandislari birgalikda ishlashi talab etadi.
-
АРОСАТЛАР ОРОЛИ
И неон умри давомида синовларга маҳкум. Олаётган ҳар бир н аф аси м и з т а к д и р и зм и д а экан , б аж ар аётган и ш и м и з, эри- шаётган ютуғу, мағлубиятимизни муҳокама қилишиинг ҳожа- ти йўқ. Аммо... «Ҳаракатда баракат» деган ҳикматли сўздаги ҳ ақи қат ҳар бирим изни скер гакл ан ти р иш и лозим, н азар и м и з- да
-
Ижодни англаш бахти
Азиз укувчи! Кулингизлаги китоб Узбекистон Кахрамони, атокли адабиетшу- нос олим ва адиб. Озод Шарафиддиновнинг мустакиллик йилларида яратган макола, эссе ва адабий сухбатларидан ташкил топган.
-
АРУЗ БУСТОНИ
Аруз шеъриятн мумтоз ада б неги ми зиин г ажралмас бир булат сифатида сай^&л топиб калган. Бу борада Т^азрат Навоийнинг аруз шеъриятини ривожяантиришга цушган ^иссасини ало^ида таъкид-лаш Гринли буларди, назаримнзда. Та^дим злилаётгам мазкур сайда нма шеърлар ^ам Матлаббека Улу-гованичг турлн йилларда ёзилган аигьорларидаи жамлаяган булнб, унда узо^ асрлар да домна а меросга а план пан бадиий ухшатишлар ва сержилва байтлар китобхонни j/зига маартё ^илади.
-
-
-
-
АРУЗ
Ушбу китоб Шарк мумтоз шеъриятишшг асосий улчови булган арузнк Урганигп ва Ургатитга булган латта элтигжни лисобга олиб «зилгаи. Унда аруз леч качон ккирмаслиги, би.тьакс Узига хос малорат мактабн экашгаги хусусвда бале юритилгаи, грузни узлаштиришнинг осон ва кулай услуби бабн лилииган, Навоий ва Бобурдсл у луг суз санъаткорларшшпг арузгга кУллага бобидаги малоратни мисоллар таллили асосида очиб берилган Китоб барча тоифадаги адабибт иухлисларининг талаб ва эхллгёжларига жавоб береди. Уни аруз билан лизилувчи барча талабалар, тадликотчилар, лаваслор шоиру бастахорлаога лулланма сифатида тавсия этиш мумкин.
-
-
-
-
АСЛ АСАРЛАР СЕХРИ
Асл нарсалар \амиша гу мл. жозибадор булади. Улар узи-га хос жи\агларн билан доимо эътиборни тортади. Адабиёт тарихида \ам шундай асарлар боркн. улар неча замоилар утса-да, худди жаво\ирдай яркираб куринади. Чунки уларда барча давр кишилари \аётига дахлдор ижтимоий, маъна-вий-ахлокий муаммолар, кишилараро мураккаб муносабат-лар, инсоннинг уз-узини англаш, тушуниш жараёни зидди-ятлари хдкхоний ва таъсирчан акс эттирилади. «Илиада» к» «Одиссея», «Рамаяна» ва «Махоб\орат», «Шо^нома» ва «Хам-са». «Алпомиш» ва «Манас» суз санъатиниш шундай дурдо-налари саналади. Жа\он адабиётининг бу асл асарлари инсо-ният маданиятининг беба^р бойлигидир.
-
-
Асрни каритган кун
«Манкурт» атамаси илк бора тнлга олинган ушбу асар нинаси би-лан китобхонга якин? Асарнинг асосий кахрамонлари булган оддий мехнат кишила-ри - Эдигей Б^рон, Казангап, Бркей. Уккубола, Аб>толиб Куттибоев, Зарифа образларидаги узига хос характер, ички олам, улар бошидан кечган мусибат китобхон калонга шу даражада якинки, гуёки улар биздан унчалик хам олисда эмасдек... Казангапнн Буронли бекатидан унча узок булмаган Она Байит Кабристонига дафн этишга ундаган сабаб хдмда Найман онанинг фарэанди томонидан фожиали улдирилнши уртасидаги богликлик асарнинг бутун бир мокиятини очиб беради.
-