-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Atrof-muhit ob’yektlari analizi
Bugungi kunda tabiiy muhit tarkibi va uning holatini nazorat qilish muammolari ekologik va ijtimoiy ahamiyatga egadir. Kursning asosiy maqsadi atrof muhit obyektlari bo’lgan havo, suv, tuproq va o’simliklarni analiz qilish usullari, atrof muhit obyektlaridan analiz uchun namunalar olish yo’llari, ularni analizga tayyorlash amallari bilan talabalarni yaqindan tanishtirish
-
ТРАНСПОРТ-ЭКСПЕДИЦИОН ХИЗМАТЛАР АУДИТИ
Мазкур илмий-услубий рисолада республикамизда охирги йилларда кенг ривож топиб бораётган транспорт-экспедицион хизматлар аудитини ташкил қилиш асослари ва уни ўтказиш тартибларини такомиллаштириш йўллари очиб берилган. Олий таълим муассасалари ўқитувчилари, стажер-тадқиқотчи илмий ходимлар, магистрлар ва бакалаврлар учун мўлжалланган. Ундан корхона раҳбарлари, бухгалтерлар ва аудиторлар ҳам фойдаланишлари мумкин.
-
БИОЛОГИЯНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ
ТОҒ ЭКОСИСТЕМАЛАРИ ҚЎЙЛАРИНИНГ ГЕЛЬМИНТОФАУНАСИ ВА УЛАРНИНГ БИОЦЕНОТИК АЛОҚЛАРИ Рўзиев Б.Х., Зубайдова З.Т., Тўраев Ё.Ш. Қарши давлат университети Гельминтлар паразит чувалчангларнинг ўзига хос катта бир группаси бўлиб, ҳозирги пайтда фанга уларнинг 1000 дан ортиқ тури маълум. Систематика нуқтаи назаридан ушбу организмлар ҳайвонот оламининг 3 та типи ва 4 та синфига мансубдир. Мазкур умуртқасизлар эволюция жараёнида ўсимликлар, одам ва ҳайвонларнинг турли органларида паразитлик килиб яшашга мослашган бўлиб, уларда хар хил паталогик хусусиятларга эга бўлган гельминтоз касалликларни келтириб чикаради. Бу касалликлар эса ўзига хос энзоотия кўринишида ўтишлиги билан характерланади. Тоғ экосистемаларида боқиладиган қўйларнинг гельминтофаунасини ўрганиш мақсадида 2017-2018 йиллар мобайнида Қашқадарё вилоятининг Яккабоғ тумани хўжаликларидан гельминтологик материал тўпланди.
-
Atrof-muhit ob’yektlari analizi
Bugungi kunda tabiiy muhit tarkibi va uning holatini nazorat qilish muammolari ekologik va ijtimoiy ahamiyatga egadir. Kursning asosiy maqsadi atrof muhit obyektlari bo’lgan havo, suv, tuproq va o’simliklarni analiz qilish usullari, atrof muhit obyektlaridan analiz uchun namunalar olish yo’llari, ularni analizga tayyorlash amallari bilan talabalarni yaqindan tanishtirish.
-
Gazlar analizininginstrumental usullari
Bugungi kunda gaz aralashmalari tarkibi va ularning holatini nazorat qilish muammolari muhim ahamiyatga ega. Bunda gazlar analizining instrumental usullarining roli katta. Kursning asosiy maqsadi atrof muhit obektlaridan biri bo’lgan atmosfera xavosi va gaz aralashmalari tarkibini analiz qilish usullari, gazlardan analiz uchun namunalar olish yo’llari, ularni analizga tayyorlash amallari bilan talabalarni yaqindan tanishtirish.
-
ДЕҲҚОНЧИЛИКДАГИ ИННОВАЦИЯЛАР ЁКИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ФАЗОВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ
Айнан дистанцион маълумотлар, космик тасвирлар билан ишлаш тарихи ҳақида тўхталадиган бўлсак, Ер шарини самодан кузатиб, уни тасвирга олиш ишлари ўтган асрнинг 60-йилларида бошланган. 1961 йил 6 август куни рус космонавти Г. Титов «Восток-2» фазо кемасидан ер шарини суратга туширди. Орадан тўрт йил ўтиб, унинг ватандоши А. Леонов очиқ фазодан туриб Ер сайёрасини суратга олишга муваффақ бўлди. Шундан сўнг давлатлар орасида коинот орқали Ерни фазовий тадқиқ этиш бўйича ўзига хос мусобақа бошланиб кетди. Олимлар сунъий йўлдошлар орқали заминимизнинг иқлим ва тупроқ ўзгаришларини, ер қаъридаги конларни, сув захираларини тадқиқ эта бошлашди. «Cоюз-6», «Союз-7», «Союз-8» фазовий кемалари орбитага чиқарилиб, сув ҳавзалари, ўрмон массивлари ва чўл ҳудудларини ўрганиш мақсадида биринчи маротаба турли хил спектрлар ёрдамида Ер сайёраси суратга олинди.
-
Kvant kimyosi
«Kvant kimyosi» fani zamonaviy kimyoning nazariy asosidir. Ushbu kurs kvant konunlari asosida mikrozarrachalarning harakat qonunlarini o’rganadi, atom va molekulalar barkarorligi, spektri, xossalari, kimyoviy bog’ hosil bo’lish shartsharoitlarini, kimyoviy reaksiyalar borish mexanizmlarini ko’rsatib berad
-
Analitik kimyo
Fan va texnikaning taraqqiyoti sanoatning rivojlanishi bilan bir qatorda ekologik muammolarning kelib chiqishiga sabab bo’lmoqda. Bu muammolarni oldini olishda kimyoviy analizning ahamiyati beqiyosdir. Bu birinchi navbatda “Analitik kimyo” fanining rivojlanishi bilan uzviy bog’liqdir. Shuning uchun “Analitik kimyo” ning nazariy va amaliy qonuniyatlarini chuqur egallashni yo’lga qo’yish muhim ahamiyatga ega. “Analitik kimyo” fanining rivojlanishi boshqa fanlarning rivojlanishiga nisbatan bir necha marotaba jadalroq bo’lishi kerak.
-
Bioorganik kimyo
Kimyo fanining biologiya, tibbiyot, farmatsevtika, farmakologiya kabi sohalar bilan aloqasi ko`p asrli tarixga ega. Ushbu sohalarning rivojlanishida bioorganik kimyo fanining ahamiyati beqiyosdir, chunki tirik hujayraning hayot faoliyati bilan boғliq barcha o`zgarishlar uning tarkibiga kiruvchi kimyoviy birikmalarning o`zaro ta’siriga asoslangan.
-
Fizikaviy kimyo
Физическая химия–это наука, устанавливающая связь между физическими и химическими явлениями, между физическими и химическими свойствами веществ. Физическая химия рассматривает общие закономерности химических превращений, позволяющие предсказывать направление и конечный результат химической реакции, влияние температуры и давления на скорость процесса и на смещение равновесия. В настоящее время физическая химия является самостоятельной дисциплиной со своими методами исследования. Она является теоретической базой прикладных химико-технологических дисциплин и основывается на применении методов квантовой химии, химической термодинамики и химической кинетики. Трудно назвать область науки или народного хозяйства, в которой для решения общих и конкретных задач не применялась бы физическая химия. Благодаря общности концепций и теоретических методов физической химии, она выступает как фактор преодоления узкой специализации исследователя и практика.
-
Nanokimyo
Nanokimyo – fanlar aro yangi yo’nalish – nanofan shahobchalarining bir qismi bo’lib u nanotexnologiyaning ilmiy asoslari, nanokimyoviy yechimga bog’liq bo’lgan umumiy ta’riflari, tushunchalari bilan tanishtiradi.
-
Organik kimyoning tanlangan boblari
Organik sintezning muvaffaqiyatli rivojlanishi kimyoviy tuzilish nazariyasi va organik moddalarning xossalari to‘g‘risida ma’lumotlar to‘plangandan keyin (XIX asrning ikkinchi yarmi) boshlandi.
-
Organik moddalarning tuzilish nazariyasi
Organik sintez – organik kimyoning bir bo‘limi bo‘lib, organik birikmalarni laboratoriya va sanoat miqyosida sintez qilishning yo‘llari va usullarini o‘zida mujassamlantiradi.
-
Физикавий кимёнинг танланган боблари танлов
«Физикавий кимёнинг танланган боблари» танлов курси замонавий кимёнинг назарий асосини ташкил этади. Ушбу фан материянинг “кимёвий” ҳаракат масалаларини талқин қилиш, кимёвий термодинамика ёрдамида кимё фани учун катта аҳамиятга эга бўлган “реакцияга кириш қобилияти” деган тушунчани талқин қилиш, физикавий кимё қонунларини жонли табиатнинг янгидан-янги моҳиятларини очиб беришда татбиқ этиш масалаларини қамрайди
-
Учебно-методический комплекс
Атом – наименьшая частица химического элемента, носитель его свойств. Атом состоит из положительно заряженного ядра, окружённого облаком отрицательно заряженных электронов. Линейные размеры атома ~10-10 м. Атомная единица массы – равна 1/12 массы нуклида 12С
-
Дисперс системалар кимёси
Ҳозирги замон Дисперс системалар кимёсини асосий муаммоларини хал қилишда, коллоид-кимёвий қонуниятларни ўрганиб, мутахассис кўз ўнгида дисперс системалар ҳақида тушунча ва тасаввурлар физик-кимёвий фанларнинг улкан ва мустақил сохаси эканлиги намоён бўлади. Дисперс системалар кимёси курси дисперс системалар ва сирт қаватда содир бўладиган ходисаларнинг физикавий-кимёсига оид фан бўлиб, талабаларни моддаларнинг дисперс системалардаги сирт хоссаларининг ўзига хос қонунлари ҳақидаги таълимот билан таништиради.