-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Менинг ҳаётим
Социологларнинг ҳисоб-китобларига қараганда. XX асрнинг биринчи шахси Альберт Эйнштейн бўлса.
-
ҲAЙРAТ УЛ-AБРОР
«Бисмиллоҳир-раҳмонир раҳим». Ушбу жумлада энг қимматбаҳо дурлар бир ипга тизилгандир. Бундаги ҳар бир дур жон жавҳаридан, қимматига кўра эса, икки жаҳон нархидан ҳам ортиқ. Бунда ип икки жаҳонни бир-бирига боғлаб, икки жаҳоннигина эмас, жон ҳаёт ипларини ҳам туташтириб тургандек. Кимки боқийлик хазинасига эришишни ўйлар экан, шу дур, шу ипни ўзига тасбиҳ қилиб олмоғи керак. Чунки бу оддий ип эмас. У шундай ажойиб сиртмоқдирким, дин ва давлатни овлаш қўлга киритишда у бўғов вазифасини ўтай олади. У бўғов ҳам эмас, ҳеч қачон бўғовлик қилмаган. Бу жаннат боғидаги кийикларни қўлга киритиш учун арқон. Уни жон суви оқадиган ариқ, йўқ, жон суви оқадиган ариқ эмас, балки тириклик суви деса бўлади. Бу сув ёқасида алифдек бўлиб дарахтлар ўсиши билан бирга, шивитга ўхшаш хушбўй ўтлар, дарахтлар устида мевалари. Шу билан бирга ўша гавҳардек қимматбаҳо иплар Илоҳий хазинага аждаҳодек талабгор ёки бошқача қилиб айтганда, булар ҳаммаси осмоннинг энг юқори қисмида ўрнатилган қандилдир. Балки аниқлик киритиш учун бу қандил орасига у ерда ягоналик боғининг қумриси ўзига уя қургандир.
-
Ўзбек тилининг турли сатҳларида умумийлик хусусийликдиалектикасининг намоён бўлиши
Китоб олий ўқув юртларининг ўзбек филологияси факультетлари, умуман, ўзбек тилшунослиги билан қизиқувчи китобхонлар фойдаланишлари мумкин.
-
ФАРҲОД ВА ШИРИН
Биҳамдик фатҳ абвоб ул-маони, Насиб эт кўнглума фатҳ ўлмак они. Кўзумга ул эшик қуфлин радид эт, Анинг фатҳиға килкимни калид эт. Очиб ул ганж куфлин бу калидим, Насибим айла неки бор умидим. Нечаким истасам нақди жавоҳир, Қаён боқсам кўзумга айла зоҳир. Терарга хар нафас кўрроқ ҳавас бер, Ҳавас бергач олурга дастрас бер. Анга тегур кўлумниким йирокдур, Қўлумға сол аниким яхшироқдур. Нима кўп олмоғимга монеъ этма, Неча кўп олгонимга қонеъ этма. Бу махзан бирла кўнглумга гино сол, Нечаким сочсам илгимга яно сол. Дурафшонликка килким фош қилғил, Тилимни доғи гавҳаррош қилғил.
-
Когда поют сверчки
После того как успешный кардиохирург Риз не смог спасти жену,он разочаровался в себе и в профессии и уединился в коттедже на берегу озера, чтобы зарабатывать на жизнь ремонтом лодок и не думать о прошлом.
-
ФАРҲОД ВА ШИРИН
Қалам шундай бир чопқир отки, унинг жойи азалдан фалакнинг устидадир. Лекин бу учқур қора от подшоҳ Хусравнинг Шабдиз исмли тўриқ оти даражасида ҳар қандай одамни қўрқувга сола оладиган бўлса-да, унинг устига инсоннинг бармоғи чавандоз бўлиб миниб олган. Бармоқдаги бўғинлар гўё унинг белбоғи, тирноқлар эса унинг юзидир. У чопар экан, ўз қуйруғини байроқ қилади. Унинг бошидан оёги худди қулоғидек тилинган. Йўқ, уни Шабдиз деб атама. У бамисоли бир хушовоз қуш. Қанотсиз бўла туриб, ҳар томонга парвоз қила олади. Унинг тумшуғидан доим қора каҳрабо томиб туради. Лекин бу каҳрабодан инсонларга гавҳарлар сочилади.
-
Машҳурлар кулгуси
Тўпламда дунёга машҳур ёзувчи, шоир, бастакор, рассом ва бошқа шахсларнинг ҳаёти давомида содир этилган қизиқарли воқеалар ҳамда уларнинг ижодлари билан боғлиқ ҳангомалар жамланган.
-
ВАҚФИЯ
Улум ҳакойики, балки ҳақойик улумининг фасиҳ каломлик ва саҳиҳ ҳадислик мударрислари кашшоф табъ, мутолеидин маоний таволеини баён лавомеън била рубъи маскун маъмурасининг мураббаъ ҳужраларидаги мавзун адолиғ ва матбуъ алқолиғ талабасининг замирлари мушкулотига ва хаёллари мисбоҳиға изоҳ қила олмоқликларининг боиси ул бўла олғайким, ҳидояторо авроклари бидоятин ва дироятосо сабоклари нихоятин ул олам кимён хамди ва жавоҳир шукри била мулаххас ва мунаввар қилурларким, одамни «Салотуллохи алайҳи ва лакад каррамно бани одам» икроми била мукаррам қилиб ва илми адам ул-асмоъ ташрифи бирла мушарраф этиб, малакут оламининг мукарнас токлиқ ва мукаддас равоқлик мадрасасида каррубийлар ифода ва истифодаси учун ижлос қилди. «Субхонака ло аъламин лино илло мо алламатина иннака анта-л-алим ул ҳакими».
-
ТАРИХИ МУЛУКИ АЖАМ
Ажам тарихида форс салотинини тўрт табақа қилибдурлар. Бурунги табака пешдодийлардур ва алар ўн бир кишидурларким, салтанат қилибдурлар. Тарих уламоси иттифоқи била бировким аввал салтанат қилди, Каюмарс эрди. Аммо анинг нисбати бобида ихтилоф кўптурким, муг дебдурким, Одам алайҳиссалом улдур ва баъзи Ажамдин дебдурларким, Одам алайҳис-саломнинг набирасидурур ва баъзи фурсдин ани Нуҳ алайҳиссаломнинг авлодидин дебдурлар. Яна доги сўз кўп бор, аммо сиқатдин йироқроқ учун битилмади. Одам деганлар кавли била ани гилшох дебдурлар, бу маъни билаким, болчиғдин яратилди.
-
Tom Soyerning boshidan kechirganlari
Mark Tvenning «Tom Soyer», «Geklberri Finn», «Tom Soyer va Geklberri Finning boshdan kechirganlari», «Tom Soyerning yangi sarguzashtlari», «Yanki va qirol Artur» singari asarlari nafaqat G‘arbda balki butun Sharqda ham million-million kishilar tomonidan sevib o‘qilmoqda.
-
ТАРИХИ АНБИЁ ВА ҲУКАМО
Одам салавотуллоҳ алайҳ хилқати Одамнинг кунияти Булбашардур ва лакаби Сафиюллоҳдур. Чун иродатуллоҳ анинг хилқатига муктазий бўлди, Жабраилга амр бўлдиким, бир миқдор туфрог анинг тийнати тахаммури учун ул ердинки, ҳоло Макка анинг ўрнидадур. келтурсун. Жабраил алайҳис-салом бу амрға иштиғол кўргузди, бирҳол тили била анга онт бердиким, туфроғни мендин олмаким, бўлмагайким, бу махлуқдин ношойист амр вужудка келгайким, ул сабабдин мен хақ таолонинг мужиби сахту хитоби бўлғаймен.
-
СИРОЖ УЛ-МУСЛИМИН
Чу йўндум хомаи мушкин шамома, Қилай деб Ҳақ оти бирла зебнома. Таололлаҳ зиҳи, халлоқи Маъбуд Ки, махлуқот андин бўлди мавжуд. Йўқ эрди ҳар не бор ул қилди изҳор, Борин йўқ айлабон ҳам бўлғуси бор. Қилиб барҳақ улусқа анбиёси, Муҳаммад барчасининг пешвоси. Мунга юз минг салом андин дамодам, Яна авлодию асҳобига ҳам.
-
САДДИ ИСКАНДАРИЙ
«Хамса»ни мукаммал битказиш ҳақидаким, охир-оқибат (тўрт достонни тугатгунча чарчаб) ялқовланган табъни ғафлат уйқусига мойил қилмай, сўнгисини ҳам ёзишга азму қарор қилингани.
-
САБЪАИ САЙЁР
Бу етти жаннатосо гулшан ва етти осмонсифат қаср наққошлигининг сабаби ва меъморлигининг кайфияти ва иморатининг тархини - лойиҳасини ўзгартиришлар билан гўзаллаштирмоқ ва биносининг нуқсонларини тузатишлар билан дилкашроқ қилмоқ ва адабсизликлар учун узр айтмоқ ва ўзбошимчаликлар учун маъзират сўрамоқ.
-
Robinson Crusoe
I was born in the year 1632 in York, a large city in northern England. I received a good upbringing from my parents. My father was originally from Germany and had made his money in buying and selling before settling down in York and marrying my mother, whose surname was Robinson.
-
“Suvosti mamlakatida”
Bu voqeani ruhiy kasalliklar shifoxonasining birida yigirma uchinchi raqamli bemor hammaga gapirib beradi. U, chamasi, o‘ttizni qoralab qo‘ygan, ammo zohiran juda yosh ko‘rinardi. U nimalarni ko‘rgan-kechirgan... umuman olganda, nima farqi bor ko‘rgan-kechirganlarining?