-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ҲИКМАТГА ТЎЛА ОЛАМ
Машхур форс-тожик шоири, адиби ва мутафаккири Муслиҳиддин Саъдий Шерозий номини эшитмаган, унинг жаҳон сўз санъати дурдоналари қаторидан ўрин олган «Бўстон» ва «Гулистон» асарларидан баҳраманд бўлмаган адабиёт мухлиси топилмаса керак. Шарк халқлари орасида Шайх Саъдий номи билан шуҳрат қозонган бу донишманд инсон 1203 йили Шероз шаҳрида туғилган. Отаси Шероз отабеги Саъд бинни Зангийнинг мулозимларидан бўлган.
-
Афсун
Нобель мукофоти Ер юзидаги энг нуфузли халкаро мукофотлардан бири булиб, хар йили илм-фанда инкилобий кашфиётларга кул урган, маданият ва жамият ривожига улкан х;исса кушган инсонларга берилади
-
Садди Искандарий (Насрий баён)
Эй оллох! Соҳиблик - эгамлик фақат сенга муносибдир. Бировлар шохдурлар, лекин барибир. сенинг олдингда гадо янглигдурлар. Эгалик борасида тенг сизу беназирсан, чупки сен мутлақ ҳокимсан. Шу туфайли дунёнинг барча забардаст кишилари сенинг олдингда тобеъдурлар, барча улуғлар эса сенинг қаршингда хокисордурлар. Сенда инъом-эҳсон дарёси мавж ургани сабабли бутун борлиқни ўз саховатинг, караминг билан мунаввар қилдинг. Дунё аҳлининг лаззати сенинг ана шу инъому эҳсонинг туфайли бўлиб, саховатинг ўзингни зуҳур этишинг билан баробардур. Сенинг мавжудлигинг қадимийлигини, кўҳналигини қачонки ошкор этса, барча мавжудот йўқликка юз тутади.
-
Қорақуюн
Ёзувчи Нормурод Норқобилов бир қатор асарлари билан китобхонларга яхши таниш. Адибнинг «Қорақуюн» романида тоғлик йигитнинг тутқунликка тушиб қолиши, озод бўлгач эса, уни қуллик чохига улоқтирган кимсадан қасос олиш ниятида бир жониворни «жонли ўқ» сифатида қафас, яъни ғулда тарбиялаши акс эттирилган
-
Olmos kamar
«Olmos kamar» romanida Abror va Sherzodning ma’naviyat, kasb, ruhiyat, shuurdagi kurashlarini, hayot, jamiyat, oila, el-yurtga qarashlari aro ziddiyatlarni ko'rsatish asosiga qurilgan. Ularning ikkovi ham arxitektor - yangi shahar bunyod etuvchi, uni obodonlashtiruvchi mutaxassis. Lekin tarbiyasi, tabiati, burch va mas’uliyatga munosabati, muhabbatga, oilaga qarashda farq kuchli
-
-
Kon-tikida safar
0 ‘tmishga bir nazar. - Fatu - Xiva orolilik chol. Shamol va oqim. - Tikini izlash. - Polineziyaga aholini kim ko'chirgan? - Janubiy dengiz siri. - Nazariya va faktlar. - «Коп-Tiki» va oq irqlilar haqidagi afsona. - Urushning boshlanishi.
-
Ikki eshik orasi
Unda adib qariyb qirq yillik davmi o‘zichiga olgan, bir qancha chigal va murakkab taqdirlar misolida o‘z xalqining urush davrida boshdan kechirgan hayoti, qismati haqida mahorat bilan qalam tebratgan.
-
-
Анна Каренина биринчи китоб
Бахтли оилаларнинг ҳаммаси бир-бирига ўхшайди,бахтсиз оилаларнинг эса ҳар бири ўзича бахтсиздир.
-
Ака-ука Карамазовлар
Инсон хаётда яшар экан, унинг умри уч босқичда: болалиқ, ёшлик ва кексалик даврида кечади.
-
Зардўшт таваллоси
Зардўшт ўттизга тўлганда, ўз юртини ва ўз юртининг ойнакулини тарк этдида, ўксинмади.
-
Olmos kamar
«Olmos kamar» romanida Abror va Sherzodning ma’naviyat, kasb, ruhiyat, shuurdagi kurashlarini, hayot, jamiyat, oila, el-yurtga qarashlari aro ziddiyatlarni ko'rsatish asosiga qurilgan. Ularning ikkovi ham arxitektor - yangi shahar bunyod etuvchi, uni obodonlashtiruvchi mutaxassis.
-
Айюб нидоси
Иброхим Гафуров билан мамлакатимизнинг барча вилоятларида, узок ва якин туманларида булганмиз. Бир галустоз Саид Ахмад ака бошчилигида бир гурух; ижодкорлар Окдарёга бордик
-
Ребекка
Денгиз тулкинлари киргокка урилиб мавжланаётган гузал ва сулим табиат, ёмгирли хамда бахаво манзил. Ушбу гушада жойлашган кадимий ва гузал Мандерлей кургони.
-
Скафандр ва капалак
Инсон жасорати ва матонатининг мах,сули бўлмиш «Скафандр ва капалак» аввало, чунг бир изтироб, сўнгра худди шундай умидга йўгрилгани билан эътиборни тортади. Француз драматурги Жан-Доминик Бобининг ушбу асарини вараклаб, илк сатрларига куз югуртирарканмиз, айни кўчга тулган, хдёт ва ижодда муваффакият козониб келаётган 44 ёшли драматургнинг кутилмаганда инсультга чалиниб, тушакка михланиб колиши, аммо такдирнинг аянчли синови олдида таслим булмай соглом мия ва ягона кўз ёрдамида хаёт учун курашишга бел боғлагани, нигоҳлари билан логопед кумагида дунё билан мулоқотга киришиши вужудимизни титратади