-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ҚИССАСИ РАБҒУЗИЙ
Мазкур асар диний фалсафий асар бўлиб, осмонлар ва ерларни яратилиши ва ҳаказо мавзуларига бағишланган.
-
Ишққа енгилмайман
Дунёга келишнинг ўзи курашдан иборат бўлган одам боласи то умри охирланигунига қадар мудом икки қутиб ўртасида муаллақ яшайди. Қайси томони танлашига қараб у яхши, ёмон, ноинсоф, виждонли, манфаатпараст , олижаноб шу каби сифатлари билан танилади.
-
Эр-хотин ва осудалик (маърифий-оммабоп туркум). 5 сир
Бу дунёдан инсон тоқ ўтмайди. Ёши етгач, уйланади, бола-чақа орттиради. Бу - ҳаёт қонуни. Унга риоя қилиш йигит кишининг бурчи.
-
Bloom`s classic critical views
Bloom’s Classic Critical Views is a new series presenting a selection of the most important older literary criticism on the greatest authors commonly read in high school and college classes today. Unlike the Bloom’s Modern Critical Views series, which for more than twenty years has provided the best contemporary criticism on great authors, Bloom’s Classic Critical Views attempts to present the authors in the context of their time and to provide criticism that has proved over the years to be the most valuable to readers and writers. Selections range from contemporary reviews in popular magazines, which demonstrate how a work was received in its own era, to profound essays by some of the strongest critics in the British and American tradition, including Henry James, G.K. Chesterton, Matthew Arnold, and many more.
-
Фарзанд тарбияси ва осудалик. 2 жилд. 7 сир
Фарзанд тарбияси... Шаклан жуда жун ва оддийгина сўз бирикмаси бўлса-да, моҳиятан бу юмуш ўта жиддий ва мураккаб вазифадир.Одамзод яратилиб, онгли ,ҳаёт кечира бошлабдики, бу масала ниҳоятда долзарб ва ўта нозик мавзу бўлиб келмоқда.Ушбу масалага бағишланган мавжуд адабиётларда ё дунёвий, ё ухровий илм нуқтаи назардан ёндошилган. Ушбу рисолада фарзанд тарбияси илк бор буюк неъмат ҳисобланган осудалик тинчлик, хотиржамлик билан боғланган ,ҳолда ,ҳамда дунёвий ва ухровий илмлаp уйғунлигида ёритилган. Зеро ҳар иккала илмнинг мақсади битта - таълим-тарбия.Ушбу китоб, тарбиянинг ана шу жиҳатлари ҳакида.
-
Bloom`s modern critical interpretations
Bloom`s literary criticisim books are aviable at special discounts when purchased in bulk quantities for bussinesses associonation or sales promatations.
-
Шафқатсиз тоғлар
Тўпламдан жой олган тарихий роман-хрониканинг дастлаб қисмида Қўқон хонлигининг сўнгги кунлари хақида ҳикоя килинади.
-
Ulug'saltanat. To'rtinchi kitob
"Ulug' saltanat" roman-epopeyasining yakunlovchi to'rtinchi kitobi "Shoxrux Mirzo" romani 1400-1409-yillar voqealariga bag'ishlangan
-
Ulug' saltanat. Ikkinchi kitob
"Ulug' saltanat" roman-epopeyasining ikkinchi kitobi "Umarshayx Mirzo" romanida 1376-1391-yillar voqealari qalamga olingan
-
Уфқ
«Уфк,» трилогияси Ўзбекистан халқ, ёзувчиси Ўзбекистон Кахрамони Саид Аҳмад ижодида алохида ўрин тутади. Трилогия XX аср миллат хаётининг ўн йиллик даври — иккинчи жахон уруши, уруш ва урушдан кейинги йиллар воқеаларини ўз ичига олади.
-
Заррин япроқлар (Сайланма) 3
Атоқли шоиримиз ижод оламига мархамат килинг. Сиз унда турфа хил ўзига хос бадиий манзараларни кўриб, ўзгача гулгу райхонларнинг ёқимли ифорларидан хушнуд бўласиз, деган умиддамиз.
-
Sarvqomat dilbarim
Chingiz Aytmatov qissalarida inson va qadriyat ulugligi yonma-yon qoyiladi. Yozuvchi qancha ruhiyat tahliliga kirib borsa, shuncha ajdodlar merosiga e’tibor qaratadi. Shuning uchun ham uning asarlarida inson qismati orqali ruhiyat va qadriyat tushunchasi zimdan kurash olib boradi. Bu jihat sizga taqdim etilayotgan uch gozal qissada ham aks ettirilgan.
-
Жудолик диёри
Менинг суюкли холаваччам, пакана пари - эндиликда ўзгир Мирзо Мақсудга тегсин. Менким, Хинд мулкида яшаб туриб, ҳали турк диёри, хали Кашмир сари учгувчи хуббил етим акангиз Султонмуроддан деб билгайсиз.
-
Жудолик диёри
Жудолик диёри» асарида ўтган аср ўрталарида халқимиз бошига тушган оғир жудоликлар, синовлар, ўзбек халқининг буюк бардоши, энг машаққатли дамларда хам ўзлигини сақлаб қола олгани самимият билан тасвирланган.
-
Ёлғиз яшаб бўлмайди
Бир қарашда инсон тафаккури юксалиб, оламшумул ихтиролар қилинмоқда. Сунъий йўлдошлар олис сайёраларга учирилмоқда. Миллион йил аввал содир бўлган воқеа- ҳодисаларнинг тафсилотлари ўрганилаётир. Аммо шу ютуқлар билан бирга она-заминни, унда умргузаронлик қилаётган одамзод наслини, ер, сув ва ҳавони асраб қолиш билан боғлиқ жиддий муаммолар ҳам пайдо бўлаётир. Биров қурган иморатни биров бузиб ётибди. Табиий захираларга бой минтақаларни тасарруфга олиш, инсон эркинлиги, демократия ниқоби остида ўзга бир турмуш тарзини ўзга бир турмуш тарзига мажбуран сингдириш истаги кучаймоқда.
-
Соясини йўқотган одам
Бир куни чўзма лағмон еб ўтирган эдим, ўзимча шундан кўраман, бирдан оёққўлим бўшашиб, бошим бўм-бўш бўлиб, ичим хувиллаб кетди. Атиги бир-икки сония, ўзимни йўқотдиму дарров ўзимга қайтдим. Бошқача тушунтирсам, туппа-тузук, ҳамма қатори ростмана одам туйқусдан ўз мазмунини йўқотиб, яна қайтиб топгандек ғалати аҳволга учрадим, ростдан, бирдан мазмуним чиқиб кетиб, яна қайтгандек бўлди. Шу ҳолат лағмоннинг чилвирини қошиққа ўраб, оғзимга олиб боргунча давом этди.