-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Расскажи мне о море
Детство – волшебное время, когда все не то чтобы в идеале, а в свете. Какую бы картинку ни увидел, – пусть жесткую, страшную, – дорисовываешь ее воображением, поправляешь. Будучи ребенком, обладаешь даром обращения всего на свете. «Не плачь, кусочки разбитой фарфоровой игрушки непременно воссоединятся!»
-
Уламолар наздида вақтнинг қадри
Ушбу китоб ўқувчини вақтнинг қадрига етишга, ўзи, оиласи, эл-юрт ва ватани учун фойдали ишлар билан машғул бўлишга тарғиб қилади. Шу маънода бу китобни халқимизнинг маънавиятини янада юксалтиришга хизмат қиладиган муҳим манба булади
-
Тубсизлик гирдобидаги аёл
Бу асар бундан ярим аср муқаддам яратилган бўлиб, бахтиқаро бир аёлнинг қисмати мисолида турк хотин-қизларининг ўтган асрнинг биринчи ярмидаги ҳаёти қаламга олинган.
-
Қассоб сири
Азамат Қоржововнинг «Қассоб сири» номли қиссасида қассоб йигит ҳаётидаги жумбоқли бир воқеа ҳикоя қилинади. Дарслардан бўш вақтларда қушхонада қассобчилик билан шуғулланиб, икки-уч сўм пул ишлай бошлаган талаба кунларнинг бирида уз ҳунаридан ғаройиб бир мақ садда фойдаланишга мажбур бўлади. Орадан сал кам чорак аср утгач, бошига тушган кўргулик олис ёшлигига алоқадордек туюлади. Китобга киритилган «Ўғирланган келинчак» қиссасида эса ўз тақдири онасининг дўконидаги битта буюмга боғлик булиб чиққан келинчак қисмати билан танишасиз.
-
Меросхўр
Онасининг вафотидан сунг кулбаи вайронасида ёлгиз долган буш- баёв йигитнинг бошига яна бир кулфат тушади. Кунларнинг бирида деразаси так;иллаб, узи х,еч цачон курмаган, эшитмаган отасидан элчи келади. Аслида бу элчи одам ўғриси эди...
-
-
Яссавий фақрнома
Ушбу китобда Пири Туркистон Хожа Аҳмад Яссавийнинг фақр ва фақирликка доир фикр-қарашлари таҳлш этилган. Чунончи, фақр ваунинг маъно-моҳияти, мақому мартабалари, фазилат ва сирлари кенг ёритилган.
-
Dunyoning ishlari
Jonli va hayotiy tasvirlar, sof o‘zbekona yondashuv va xarakter, qahramonlar o‘rtasidagi suhbatlar mutolaasi o‘quvchini o‘z ta’siriga oladi. Nafaqat millat, balki chin insoniylik tarannumi yozuvchi asarlarida yetakchilik qilishi kitobxon uchun tarbiyaviy va hayotiy saboq boladi. Xoh jiddiy, xoh hajviy bolsin 0 “tkir Hoshimov asarlarida hayot qaynaydi: unda har birimiz o‘zimizni, oilamizni, do‘st-u yorimizni, hatto hech kimga o‘xshamagan onamizni ko‘ramiz...
-
Chinor
Asqad Muxtorning bu romani sharq adabiy an’analarini eslatuvchi yangi bir shaklda yozilgan. Chinorning azim shoxlariday har tomonga tarvaqaylab ketgan qissalar jonli voqelikni aks ettirsa, uning teran ildizlari – hikoyatlar yaqin o‘tmish haqida, rivoyatlar esa pildirab uchgan yaproqlar singari yengil, ular badiiy tafakkur qanotida qadim afsonalarga borib tutashadilar...
-
Бахт қасри
Ушбу китобда асосан оилавий масалалар ёритилган бўлиб, бахтли турмуш қуриш учун ёшлар нималарга эътибор бериши кераклиги очиб берилган.
-
Ҳумоюн ва Акбар
Ҳижрий 935-йилда* Аграга кўчиб келган Хонзода бегим ўн йилдан бери Ҳиндистонда истиқомат қилаётган бўлса ҳам, ҳанузгача бу ердаги йил фаслларининг ғаройиблигига ўрганолмайди. Унинг назарида, Агранинг кузи ва қиши йўқ, баҳори билан ёзи эса йил бўйи давом этади. Кеч кузда, бегимнинг ёшлиги ўтган Фарғона водийсида, дарахтлар баргини дув тўкадиган хазонрезлик пайтида Агранинг ям-яшил хурмозорлари худди ёздагидек мева бериб туради. Қишда, Самарқанднинг мовий гумбазлари оппоқ қор билан безанадиган пайтда Жамна бўйларида донли экинлар бошоқ тортади, токлар эса гулга киради.
-
Парвоз ёки интуицияни кодлаш
Бу тоифага ер юзидаги одамларнинг тахминан тўқсон етти фоизини киритиш мумкин. Маърифат тили билан айтганда, булар «уруғ» одамлар. Дунёга «уруғ» бўлиб келиб, шундай кетади.
-
Oq nilufarlar yurtida
Finlyandiya olti asr davomida Shvetsiya tarkibida mavjud bo'lgan. Shvetsiya hukmronligi ostida Finlyandiya viloyatida avtonomiya yo'q edi. Bu erda Rossiya Federatsiyasi, Shvetsiya ma'muriyati va Shvetsiyaboshqaruv organlari qonunlari amal qilgan
-
Қалб куйчиси
Мамлакатимизда порлоқ истиқболимиз — коммунмзм тантанаси учун қизғин кураш давом этаётган айни шу паллада адабиёт ва санъатнинг роли айниқса ошди.
-
Адиб Собир Термизий
Шаҳобидл,ин Адиб Собир ибн Исмоил Термизий ХI-ХII асрларда яшаган машҳур шоир бўлиб, 1078 йилда Термиз шаҳрининг Дуоба маҳалласида дунёга келди.
-
Ўқинг фақат йиғламанг
Атрофимизда қалб кўзимизни очадиган, тафаккуримизга туртки берадиган воқеа-ҳодисалар бисёр.Фақат Унга ибрат назари билан боқсак бас