-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Нур борки, соя бор
Ёш қаламкаш Шерзод касалхонага тушади-ю, хамма нарсани пул билан ўлчайдиган Сайфи Соқиевич билан ҳамхона бўлиб қолади. Табиатан софдил, пок эътиқод билан яшашга ўрганган Шерзод «дунёда ё заринг бўлсин, ё зўринг» деган шиор билан яшайдигаи бундай одамлардан нафратланади, икковларининг ўртасида кескин зиддият туғилади... Ёзувчи Ўткир Ҳошимовнинг "Нур борки, соя бор"романида замондошларимизнинг пок эътиқод учун кураши тасвирланган. Ўткир Ҳошимов тиниқ тасвири, қаҳрамонлар руҳий оламини чуқур очиши, тилининг равонлиги билан китобхонлар меҳрини қозонган ёзувчи. Қўлингиздаги асар унинг биринчи романи. Бу асар ҳам сизни ҳаяжонга солади, деб ўйлаймиз.
-
Ер остидаги авлиё
Олис тоғ қишлоқларидан бирида кутилмаган воқеалар руй беради. Қишлоққа кўчиб келган муаллимнинг гўзал қизини севиб қолган Раҳим олдинда ўзини даҳшатли азоблар кутаётганини билмас эди. "Ер остидаги авлиё ёхуд оқ ва қора изқувар тарихи” деган ном билан оғиздан оғизга кўчган воқелик инсон кўнглининг озодалигига, зеҳн-фаросатнинг кучқудратига. яхшилик ҳамиша ғалаба қозонишига. аммо бу ғалаба қурбонсиз ҳам бўлмаслигига ишора қилади.
-
Ғира-шира шомдан оппоқ тонггача
"Мен адабиёт деб аталмиш қутлуғ даргоҳга қадам қўйганимдан бери буюк устозларимнинг, дўсту биродарларимнинг меҳру оқибатларини туйиб яшадим, - дейди ёзувчи Носир Фозилов. - Ҳукуматимизнинт, уюшмамиз рахбариятининг елкамга қўйилган кафти ҳароратини ҳар сонияда, ҳар соатда сезиб яшадим. Агар яратган Эгам умр берса, баҳоли кудрат ижод қилиб, шу зайил яшаяжакман..." Адибнинг шукроналик билан айтган бу сўзлари бежиз эмас. Унинг адабиёт деб аталмиш нафосат бўстонига қадам қўйганига 60 йилдан ошди. Мана шу йиллар давомида у ўз танлаган йўлидан, мақсадидан оғишмай, сидқидилдан хизмат қилиб келяпти. Бу гапларни қўлингиздаги "Ғира-шира шомдан оппоқ тонгтача" деб номланган китобга киритилган адиб ҳақидаги мақолалар, шеърий алқовлар, жадалхатлару мактублар ҳамда қувноқ ҳангомалар тасдиқлайди.
-
Гуноҳ калити
Туғилданидаёқ бахтсизлик соя солган қизчани келажакда ҳам омадсиз ҳаёт кутиб турар эди. Балоғатга етгач, кунларнинг бирида бу қизча ғаройиб бир иш топилади. Олис улкалардан келиб қолган бир кампирнинг уйини супириб-сидириш учун мардикор қиз керак эди. Кампир мадикорлар ичидан айнан бахтсиз қизни танлайди ва унга бир сирни айтади. Бу сир калитлар билан боғлиқ эди.
-
-
Сўнгги гуноҳ
"Сўнгги гуноҳ" қиссасида тўйига бир кун қолганда вафот этган йигитнинг ўлимидан сўнг рўй берган сирли вокеалар ҳикоя қилинади.
-
Дерзание духа
Подводя итог прошенного мною пути, могу сказать. что самое ценное для меня — живой ум, живая мысль, такое мышление, от которого человек здоровеет и ободряется, радуется и веселится, а ум ответно становится и мудрым, и простым одновременно. Входя в аудиторию, я много раз наблюдал сонное и как бы усталое выражение лиц у студентов. унылое и безрадостное их ощущение, безотрадную скуку. По когда я становился на кафедру и начинал говорить, то часто замечал, что лица у студентов становятся живее, что на унылом лице моих слушателей появляется вдруг знающая улыбка. В аудитории вместо мертвой тишины возникал какой-то творческий шумок, вспыхивало вдруг желание высказаться, поделиться. задать вопрос, появлялся задор, веселая мысль.
-
-
-
-
-
-
-
-
-