-
-
-
-
-
-
O`zbekiston madaniy merosi "Temuriylar madaniy merosi O`zbekiston to`plamlarida"52-tom
F. Abduxoliqov, E. Gyul, Sh. Bozorova, A. Bo`ronov.,Tarix, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Xotira nuri - Свет памяти II
[],"Xotira nuri" to'plami Ikkinchi jahon urushida ishtirok etgan o'zbekistonlik faxriylar haqidagi arxiv hujjatlari va xotiralarga asoslangan hujjatli ocherklarni o'z ichiga olgan. Ushbu hikoyalar og'ir sinovlardan o'tib, G'alabani yaqinlashtirgan insonlarning shaxsiy jasorati, matonati va fidoyiligi to'g'risida hikoya qiladi.
-
Эрон бўйлаб саёҳат
Жаъфар Холмўминов,2009 йилда Эрон бўйлаб амалга оширилган саёҳатлар мамлакатнинг тарихий обидалари, бой маданияти ҳамда ислом инқилобидан кейинги даврдаги ҳаёт тарзини ўрганиш мақсадида кўплаб сайёҳлар ва тадқиқотчиларнинг эътиборида бўлган. Бу саёҳатларнинг асосий йўналишлари ва муҳим жиҳатлари қуйидагилардан иборат эди:
-
Оғир қисмат йўлларида
Ф.Рўзиева,Шундай матонатли жокуяр, ўз ғоясига содиқ одамлар борки, уларни босиб ўтган ҳаёти, тақдир йўли она-Ватани, халқининг қисмати, келажаги билан чамбарчас боғлангандир.
-
Xotira nuri - Свет памяти
[],Ushbu xotiralar kitobi Ikkinchi jahon urushida ishtirok etgan va uning guvohi bo'lgan, hozirgi kunda hayot bo'lgan o'zbekistonlik faxriylar hikoyalariga asoslanadi. Ular yosh avlod vakillari tomonidan yozib olingan. "Xotira nuri" hali oramizda hayot bo'lgan o'zbek faxriylarining xotiralari aks etgan kitobdir. Ular o'z hayot yo'llari, jasoratlari orqali tinchlik qadrini esga soladilar. Ikkinchi jahon urushi qatnashchilari va guvohlarining xotiralarini jamlash va saqlab qolish g'oyasi Shaxnoza Mirziyoyevaning tarixga va insonga bo'lgan e'tibori bois yuzaga keldi.
-
Буюклик йўли
Мўмин Азизов, Пўлат Зоҳидов, Амирқул Карим,Амир Темур шахси ниҳоятда серқирра ва улкан бўлиб уни англаш учун ҳали тадқиқотчилар, тарихчилар, олим ва журналистлар жамоатчилигимиз олдида қарздордирлар.
-
O`zbekiston madaniy merosi "Temuriylar madaniy merosi O`zbekiston to`plamlarida"52-tom
F. Abduxoliqov, E. Gyul, Sh. Bozorova, A. Bo`ronov.,O`zbekiston madaniy merosi turkumida chop etilayotgan Temuriylar madaniy merosi Oézbekiston toéplamlarida kitob-albomida mamlakatning tarixida muhim oérin tutadigan Amur Temur va Temuriylar davri madaniy yodgorliklari taqdim etilgan.
-
Икки кўнгил Бир бўлсин
Маматқул Жўраев,Ўзбек никоҳ тўйи маросимлари ва фольклорига бағишланган машҳур китоби ҳам мавжуд бўлиб, унда халқимизнинг қадимий урф-одатлари батафсил ёритилган.
-
Хоразм анъанавий кийимлари
Шоира Нуруллаева,Мазкур монографияда XIX асрнинг охири ва ХХ асрнинг биринчи ярмида Хоразм воҳаси ўзбекларининг анъанавий либослари тарихи ва улар билан боғлиқ урф-одат .анъаналарни этноҳудудий хусусиятлари таҳлил этилган.
-
Икки буюк саркарда. Чингизхон ва Амир Темур: ҳарбий санъати, стратегияси ва тактикаси
Михаил Иванин,Дунё тамаддунининг буюк тарихи ҳақида гап кетганда, бевосита Чингизхон ва Амир Темур номлари алоҳида тилга олинади. Ушбу китоб айнан шу икки буюк саркарда ҳукмронлигига бағишланган. Асарда Чингизхон ва Амир Темур ҳукмдорлик қилган давр, ўша давр сиёсати, ҳар иккала ҳукмдорнинг ҳарбий санъати, юришлари, истилолари ҳарбий мутахассислар томонидан чуқур таҳлил қилинган.
-
-
Тарих ва адаб бўстони
Ш.Юсупов,Таниқли адабиётшунос ва муаррих Шариф Юсуповнинг бу китобида ҳозирги тарих фанининг кам ўрганилган ёки умуман ўрганилмаган жиҳатлари ёритилган, долзарб муаммоларга эътибор қаратилган.
-
Қадимий мудофаа қўрғонлари
Алламбергенов М.,Рисола тарих фани ўқитувчилари учун фойдадан холи бўлмай, ундан ёшларни ватанпарварлик руҳида тарбиялаш, авлод-аждодларимизнинг ҳаёти, маданияти ва тарихи билан тўлароқ таништиришда фойдаланиш мумкин.
-
Андижон тарихи
Б.Х.Матбобоев,Китоб аввало мутахассислар - археологлар, тарихчилар, этнографлар, шаркшунослар х,амда олий ўкув юртлари ижтимоий-гуманитар факультетларининг талабалари, магистрантлари, шунингдек кенг ўкувчилар оммаси учун мўлжалланган.
-
Amir Temur sevgan yurt
Hakim Sattoriy,Zulmat ortidan yorug`lik kelishi-qonuniy ,shubhasiz ,bu safargi tong ham hech kimni ajablantirmadi.Albatta,qat`iy belgilab qo`yganimdek ,nonushta qildim va taranglikdan yorilay deb turgan kichkina safar xaltamni ortmoqlab yo`lga tushdim.
-
Ватаннинг шерюрак баҳодири
Жумабой Раҳимов,Ватан озодлиги йўлида жонини фидо қилган довюрак курашчи, миллий қаҳрамон, жаҳон халқлари тарихида ўчмас из қолдирган Жалолидин Мангубердии таваллудига 800 йил тўлиши муносабати билан унинг хотирасини абадийлаштириш ва тарихий адолатни қарор топтириш мақсадида Вазирлар Маҳкамаси қарор қилади.
-
Шарқ қўлёзмалари хазинаси
Баҳром Абдуҳалимов, Хорхе Иван Эспинал,Ушбу китобда бирор давлат,территория,шаҳар ёки район ҳақ-ҳуқуқларига оид фикрлар уларга тегишли бошқарув органлари ёки чегараларига нисбатан ишлатилган номлар ва қўлланилган материаллар ЮНЕСКО томонидан ифода этилмаган ва тегишли эмас.
-
Шарқнинг мангу маскани
У.Тешабоева, ва бошқ,Ушбу методик-библиографик кулланмада дунёнинг энг кўҳна шаҳри Самарқанд, унинг қадимий тарихи ва шу тарихнинг бетақрор, хар қандай одамнинг хам қалбини узига ром этувчи, умрбод мафтун қилувчи буюк намояндалари сиймоси, мовий гумбазлар, муаззам миноралар ва ўлмас обидалар ҳақидаги маълумотлар келтирилган. Уларни тарғиб қилишда ахборот- кутубхона, ахборот-ресурс марказларида утказиш мумкин булган тадбирлар туркуми ҳамда адабиётлар руйхати берилган. Қўлланмадан кутубхоначи ходимлар ва кенг китобхонлар оммаси фойдаланишлари мумкин
-
Шермуҳаммадбек (Тарих ва замон)
Қаҳрамон Ражабов,Мазкур тарихий монографияда Туркистон мин-тақасидаги истиқлолчилик ҳаракатининг йўлбош-чиларидан бири, машҳур қўрбоши Шермуҳаммадбек хусусида сўз боради. Муаллиф архив ҳужжатла-ри, ўша давр матбуоти материаллари, замон-дошларининг хотиралари ҳамда бошқа маълумот-лар асосида Туркистон озодлиги ва мустақиллиги учун курашган машҳур қўрбошининг тўлақонли сиймосини яратган.
-
Ҳаёт давом этади
Худойберганов Мадиёр,Тарих босиб ўтилган йўл. Бу йўл гоҳ тўғри, гоҳ эгри, равон ёки нотекис бўлиши мумкин. У қандай бўлмасин, ортга қайтмайди, инсон ундан бир марта ўтади. Шундай экан, тарих яхшими, ёмонми холис ўрганилмоғи, қандай мавжуд бўлса, шундай тадқиқ этилмоғи керак. Уни яхши ва ёмонга ажратиб, маълум қисмининг баҳридан кечиш, маълум қисмини кўкларга кўтариш мумкин эмас.
-
Amir Temur tarixi II-qism
Ibn Arabshoh,Sohibqiron Amir Temur va u hukmronlik qilgan davr haqida ko‘plab tarixiy asarlar yaratilgan. Ular mualliflarning nuqtayi nazari va Temur shaxsiga munosabatiga ko‘ra bir-biridan farq qiladi. Ibn Arabshohning ushbu asari esa muallif guvoh bo‘lgan, o‘zi bevosita ishtirok etgan voqealarni tasvirlagani bilan ham g‘oyat muhim tarixiy ahamiyatga egadir. Birinchi jildda sohibqironning bolaligi, Samarqand taxtini egallashidan vafotiga qadar bo‘lib o‘tgan voqealar tasviri o‘rin olgan. Ikkinchi jildda Amir Temurning vafotidan keyingi davr voqealari, toj-taxt uchun talashlar bayon etilgan. Izohlar, geografik joylar va ismlar ko‘rsatkichi asarning ikkinchi jildida berilgan.