-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Корхоналарда тижорат сирининг моҳияти уларни ҳимоя қилиш механизмлари.
М.Қ.Пардаев, З.Ю.Аминов, О.М.Пардаев,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Корхонанинг иқтисодий хавфсизлиги билан боғлиқ харажатлар ва уларнинг самарадорлигини ошириш йўллари
Зариф Юсупович Аминов,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Демкратик янгиланиш жараёнларида сиёсий партияларнинг ўрни.
С.Бердиқулов,Ўзбекистон Республикаси ўз олдига мустақилликнинг илк кунлариданоқ демакратияга асосланган ҳуқуқий давлат ва фуқоролик жамият қуришни мақсад қилиб олган.
-
Хоразмлик тадбиркор.
А.Сафаев,Мустақил давлатимизнинг иқтисодий мустақиллигинитаъминлаш борасида тадбиркорликнинг хусусий корхоналар фаолиятининг нихоятда аҳамиятли эканлиги бугунги кунда хеч кисга сир эмас.
-
Қариялар қадр топган жамият.
Ш.Содиқова. А.Ғаниев.,Мазкур рисола Президент Ислом каримовнинг "Юксак маънавият -енгилмас куч"номли асари асосида тайёрланган.Унда эл- юртимиз равнақи йўлида хизмат қилган авлод вакилларининг хурматини жойига қўйиш.
-
Ўзбекистон республикасида нодавлат нотижорат ташкилотларни давлвт томонидан рўйхатга олиш масалалари бўйича амалий қўлланма.
Ш.М.Асьянов,Ўзбекистон Республикасида нодавлат ножирорат ташкилотларини давлаттомонидан рўйхатга олиш масалалари бўйича амалий қўлланма.
-
Ватнимизнинг тинчлиги ва хавфсизлиги ўз куч-қудратимизга халқимизнинг ҳамжиҳатлиги ва букулмас иродасига боғлиқ.
И.Каримов,Бундай даҳшатли вазиятни куз ўнгидан ўтказганида унинг оўибатлари ҳар қандай ақли расо одамни ларзага солиши шубҳасиз.
-
Қуёшга тик қараб бўлмас.
Н.Жалил,Аслида икки сўзнинг-да маъноси бир моҳияти бир.Қадим ўзбек тилимизнинг қонун-қоидаларига асосланиб Ҳуррият сўзининг ўзагини излаймиз ҳур ҳурлик.
-
Ўзбекистоннинг 16 йиллик тараққиёт йўли натижалар ва вазифалар.
Рисола мамлакатимиз раҳбарининг "Ўзбекистоннинг 16 йиллик мустақил тараққиёт йўли" номли дастурий маърузасидан келиб чиқиб тайёрланган.
-
Ўзбекистон иқтисодиёти
Ушбу агросаноат комплексининг моҳияти, таркиби ва унинг халқ хўжалигида тутган ўрни, агросаноат интеграцияси ва бошқа мавзулар берилган.
-
Корхоналарда тижорат сирининг моҳияти уларни ҳимоя қилиш механизмлари.
М.Қ.Пардаев, З.Ю.Аминов, О.М.Пардаев,Рисола корхоналарда тижорат сиринг моҳияти уларни ҳимоя қилиш меанизмларига бағишланган бўлиб унда мазкур соҳанинг назарий ва методологик масалалари ундан фойдаланишнинг ўзига хос хусусиятларини ёритиш.Ушбу ишнинг таркибига кархоналарнинг тижорат сири ва улар билан боғлик тушунчаларнинг моҳияти ҳамда таърифлари тижорат сирининг махфийлиги ва уларни таъминлаш.
-
Яланғоч иқтисодиёт
Чарльз Уилан,арльз Уиланнинг "Ялангоч иқтисодиёт" номли китобида иқтисодиётнинг моҳияти ҳамда долзарб масалалари содда ва тушунарли, барчамизга таниш ҳаётий мисоллар билан ёритилган. Китобда мураккаб чизмалар ёки сирли формулалар йўқ, балки моддият дунёсида кандай қонуниятлар ҳукмронлик қилиши ва давлатлар ниманинг ҳисобига бойиши тушунтирилган. Асарни ўқий бошлаганимизда муаллиф улкан иқтисодиёт оламидаги йўлбошчимизга айланиб, бу оламнинг энг чекка бурчакларигача биз билан саёҳат қилади. Уилан ишончли йўлбошчи, унинг биз билан олиб борадиган суҳбати эса самимий ва дўстона руҳда кечади.
-
Хоразм вилоятини ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш стратегияси
А.М.Содиқов,Барча ҳукуклар Ўзбекистан Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Прогнозлаштириш ва мақроиқтисодий тадқиқотлар институти, Хоразм вилояти ҳокимлиги ҳамда Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Тараққиёт Дастури (UNDP)нинг Ўзбекистондаги ваколатхонасига тегишлидир. Ушбу материалларни такрорлаш, кўпайтириш, нашр этиш, тарқатиш ва бошқа усулда ишлатиш фақат хукук эгаларининг ёзма рухсати билан амалга оширилиб, манба кўрсатилиши шарт. Нашрда баён этилган фикр-мулоҳазалар муаллифларга тегишли бўлиб, улар ҳуқуқ эгалари нуқтаи назаридан фарқ қилиши ҳам мумкин.
-
Суғурта:100 савол ва жавоб
Собиров Ҳ.,“Иқгисодий ислоҳот ва молия-кредит тизими” туркумида нашр этилаётган ушбу китобда суғуртанинг моддий ва амалий масалалари еритилган. У мазмун жиҳатидан изохли луғатдан фарқ қилиб, ўқув дастури тавсиялари асосида тайёрланди.
-
Qurilishda marketing
Davletov I.X., Mamatkulova N.M.,Kurs ishi talabalarning ilmiy ishi hisoblanadi. Kurs ishlari talabalar mustaqil ishlarining bir shakli bo`lib, uni muvaffaqiyatli bajarish uchun fan to`g`risida aniq tassavurlarga ega bo`lishlari kerak. Talabalar kurs ishining ilmiy, nazariy, g`oyaviy darajasiga, shuningdek, uning yozilishi va rasmiylashtirish tartibiga e`tibor berishlari lozim.
-
Корхонанинг иқтисодий хавфсизлиги билан боғлиқ харажатлар ва уларнинг самарадорлигини ошириш йўллари
Зариф Юсупович Аминов,Рисолада хизмат кўрсатиш соҳаси корхоналарида иқтисодий хавфсизлик чегараси таҳлили ва уни мустаҳкамлашнинг асосий йўналишлари ўз аксини топган
-
Бозор иқтисодиёти асослари: 100 савол ва жавоб
Ё.Абдуллаев,Айни пайтда онгимизга ишбилармон, тадбиркор, пул, миллий валюта, банк, кредит, бюджет, солиқ каби тушунчалар борган сари кўпроқ сингиб бораяпти ва кундалик ҳаётимиздан ўз ўрнини топмокда. Узбекистонда амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотлар туфайли мулкни давлат тасарруфидан чиқариш ва хусусийлаштириш жараёнларини ҳуқуқий жиҳатдан таъминлаш, хусусий мулк ҳамда тадбиркорлар манфаатларини химоя килиш борасида ижобий ютуклар кулга киритилаётир. Ана шундай шароитда бозор муносабатларига ўтиш олдинги иктисодий назария, категория ва гояларга бир қадар ижодий ёндошишни талаб қилади. Зеро, "Сиёсий иқтисод" ғоялари билан суғорилган барча иқтисодий - ижтимоий дарсликлар, ўқув қўлланмалари демократик - хукукий мақсадларимизга мос келмай колди. Шу боис, давр руҳига мос тушувчи бозор иқтисодиёти гояларини акс эттирувчи янги ўкув кўлланмалари, дарсликлар ҳамда оммабоп рисолаларни яратиш бугунги куннинг энг долзарб муаммоларидан биридир. Туркум ишлаб чикариш рахбарлари, тадбиркорлар, шунингдек, олий ўкув юрти тапабалари, умуман бозор иктисодиёти қонуниятларига қизиқувчилар учун назарий-услубий кўлланма бўлиб хизмат қилиши шубхасиздир.