-
-
-
-
-
Folklor. Folklorshunoslik,
-
-
-
Ўзбекистонда бахшичилик санъатининг шакилланиши ва тараққиёти тарихи
Турсунов С., Пардаев Т., Турсунова Н., Муртозаев Б,Folklor. Folklorshunoslik,
-
Мифологическая школа в русской фольклористике
А.И.Баландин,Мифологическая школа в русской фольклористике — это научное направление XIX века, представители которого объясняли происхождение фольклора (сказок, былин, песен, обрядов) через древние мифы, прежде всего мифы о природных явлениях (солнце, гроза, смена дня и ночи и т.п.).
-
Литература и фольклор
У.Б.Далгат,В монографии поставлены теоретические проблемы литературно-фольклорных связей, показаны взаимоотношения двух художественных систем, каждая из которых имеет свою специфику. Наряду с традиционной литературоведческой методикой исследования автор стремился использовать принципы системного анализа. Монография перекликается с острыми современными дискуссиями о роли фольклора в сегодняшнем литературном процессе
-
Узбекско Каракалпакские фольклорные связи
Х.Д.Абдуллаев,Узбекско-каракалпакские фольклорные связи — это многовековое культурное взаимодействие между узбекским и каракалпакским народами, проявляющееся в сходстве эпических произведений, сказок, песен, обрядов и традиций. Эти связи сформировались благодаря общей истории, соседству и сходному образу жизни народов Центральной Азии.
-
Хоразм бахши ва халфачилик анъаналари
Насиба Сабирова,Хоразм эпик ижро санъати ўзига хос ижро йўли ва усуллари, репертуари билан бошқа ҳудуддан тамомила фарқланиб туради. Бу ҳудудда бахши ва халфачилик анъаналари қадим даврлардан буён ёнма-ён яшаб келган. Бахши ва халфачиликнинг қадимий илдизлари, эпик анъанада тутган ўрни ва ўзига хос хусусиятларини тадқиқ этиш бугунги кунда долзарб илмий аҳамиятга эга. Мазкур монографияда Хоразм бахши ва халфачилик санъатининг илк манбалари ва тараққиёт босқичлари, ўзига хос хусусиятлари, достончилик мактаблари, қиссахонлик ва унинг оғзаки ижрога таъсири, бахши ва халфаларнинг устоз-шогирдлик анъаналари, ҳудудга хос эпик анъаналар, уларнинг жонли ижрога таъсири, бахши ва халфаларнинг ижро усуллари, репертуари каби масалалар атрофлича тадқиқ этилган.
-
Xorazm dostonlaridagi nomlarning gender xususiyatlari
Olloyorov Quvondiq,Ushbu monografiyada Xorazm regionida tarqalgan dostonlar tilida uchraydigan antroponimlar va ular tarkibida qo‘llanilgan affiksoidlarning gender ifodalash jihatlari xususida olib borilgan tekshirishlar natijalari o‘rin olgan. Shuningdek, gender ifodalovchi ayrim onomastik birliklarning tarixiy-etimologik xususiyatlari bo‘yicha mulohazalar bayon etilgan. Mazkur monografiyada bildirilgan ayrim masalalar mamlakatimiz va xorijdagi nufuzli nashrlarida e’lon qilingan. Monografiya dostonlar leksikasi, onomastik tizimi, antroponimikasi va kishi nomlarining gender ifodalash xususiyatlari bilan qiziquvchi keng ilmiy jamoatchilik uchun mo‘ljallangan.
-
Ўзбек фольклори ва тарихий воқелик
У.Жуманазаров,Монография «Фольклор ва тарихий воқелик» мавзуннинг айрим муҳим масалалари тадқиқига бағишланган, Унда фольклор асарларининг жанр мансубияти, ижтимонй ҳаёт ва фольклор, тарих ва фольклор, тарихий достонларда шахс концепцияси ва бадиий тил маҳорати, ривоятларда воқеликнинг ифодаланиши каби масалалар ҳақида сўз юритилади. Монография олийгоҳлар филология куллиётларининг ўқитуючи на талабалари, шунингдек, халқ оғзаки ижоди масалалари билан шугулланувчи илмий ходимлар ва аспирантларга мўлжалланган.
-
Роман ва услуб
Пирназарова М,Бадиий ижод намуналарини яратилган вақтидан келиб чиқиб, доим ва факат замон билангина боҳлаб ўрганиш кўп хам кутилган натижаларни бермаслиги мумкин. Айни вақтда, асарга замонни соқит қилиб муносабатда бўлиш хам унинг хужайраларидаги айрим жон тўқималар манбаини англамасликка олиб келади.
-
Ўзбекистонда бахшичилик санъатининг шакилланиши ва тараққиёти тарихи
Турсунов С., Пардаев Т., Турсунова Н., Муртозаев Б,Монографияда бахшичилик ва достончилик тарихи, унинг маънавий асослари, миллий қадриятларимиз борасидаги ўрни, тарихий аҳамияти, бахшичилик мактабларининг долзарблиги, Совет ҳукмронлиги давридаги мафкуравий сиёсат таъсирда камситилиши, мустақиллик йилларида бахшичилик ва достончилик соҳасида эришилган маънавий-миллий ютуқлар, бу соҳада амалга оширилган ижобий натижалар каби масалалар кенг қамровли таризда очиб берилган.