-
Biotexnologiya asoslari fanidan ma`ruzalar matni
N.A.Xo’jamshukurov., M.S.Toshmuxamedov, V.Z.Nurmuxamedova,Umumiy biologiya, -
Mikrobiologiya va biotexnologiya asoslari
P.Mirxamidova, A.H.Vaxobov, Q.Davranov, G.S.Tursunboeva,Mikrobiologiya, -
Dehqonchilik. Agrotexnika,
-
-
-
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
-
-
-
-
Biotexnologiya asoslari fanidan ma`ruzalar matni
N.A.Xo’jamshukurov., M.S.Toshmuxamedov, V.Z.Nurmuxamedova,Biotexnologiya yoki biologik jarayonlar texnologiyasi-biologik agentlar yoki ularning majmualaridan (mikroorganizmlar, o’simliklar va hayvon hujayralari, ularning komponentlaridan) kerakli maxsulotlar ishlab chiqarish maqsadida sanoatda foydalanish degan ma’noni beradi. Biotexnologiya jarayonlaridan mikroorganizmlar, o’simlik va hayvon hujayralari, ulardan ajratilgan fermentlar, hujayra organnellalari, ularni o’rab turgan membranalar sof yoki immobillashgan holatda oqsil, organik kislotalar, aminokislotalar, spirtlar, dorivor moddalar, fermentlar, garmonlar va boshqa moddalar ishlab chiqarishda yoki ba’zi bir organik moddalarni (masalan, biogaz) ishlab chiqarish, sof holda metall ajratish, oqova suvlarni va qishloq xo’jalik yoki sanoat chiqindilarini qayta ishlashda keng foydalaniladi.
-
Mikrobiologiya va biotexnologiya asoslari
P.Mirxamidova, A.H.Vaxobov, Q.Davranov, G.S.Tursunboeva,O‘zbekiston Respublikasida yaratilgan mustaqil demokratik davlat, erkin fuqorolik jamiyati qurish yo‘lidagi ulkan ishlar, inson mohiyatini yangidan kashf qilishga, uni o‘zligini anglashga, imkoniyatlarni ro‘yobga chiqarishga va ma’naviy intellektual, aqliy-amaliy rivojlanish uchun yangidan-yangi keng imkoniyatlar va shart-sharoitlar yaratib berdi
-
Agronomiyada innovatsion texnologiyalar
To`xtashev B. B,Darslikda keltirilgan mavzular fanning o`quv dasturi asosida tuzilgan.
-
Маъмурий хуқуқ
Ф.Т.Хакимов,Ушбу "Маъмурий хуқуқ" фанининг махсус қисми бўйича намунавий дастур асосида тайёрланган маърузалар тўплами илмий оммабоп хисобланиб халқ хўжалиги фаолиятини ташкил этиш масалалари кэнг ёритиб берилган
-
Ijtimoiy pedagogika
S.Safarov,"Ijtimoiy pedagogika" fani bo'yicha ma'ruzalar matni universitetning "Pedagogika va psixologiya" ta'lim yo'nalishi bo'yicha ta'lim olayotgan talabalar uchun mo'ljallangan.
-
Ўзбекистон табиий географияси
Ҳасанов И.,Ўзбекистон географик ўрнига кўра жуда қулай. Чунки унинг ҳудуди Туркистоннинг марказидаги табиий шароити кулай ва табиий бойликларга сероб бўлган йердарни ўз ичига олади. Ўзбекистоннинг кўп қисмининг текисликдан иборат бўлиши ҳамда серудум вохаларнинг Чирчик-Оҳангарон, Фаргона, Зарафшон. Қашқадарё, Сухондарё, Қуйи Амударёнинг мавжудлиги жумхурият иктисодиётининг ривожланишига кулай шароит яратиб берган.
-
Политология
Эргашев И., ва бошқалар,Мамлакатимизда ва хорижий давлатларда сиёсий фанни ўқитиш тажрибасини ҳисобга олишни, буюк мутафаккирларнинг сиёсий ғояларига ва бугунги кун сиёсий фанида эришилган ютуқларга, миллий истиқлол мафкураси тамойилларига таянишни кўзда тутади.
-
Математик анализ
Г.Худойберганов , А.Ворисов, Ҳ.Мансуров,Маърузаларнинг ушбу биринчи қисмида ҳақиқий сонлар назарияси, бир ўзгаривчи функциянинг дифференциал ҳисоби ва уларнинг мамбиқлари баён этилган.
-
Ҳуқуқшунослик
З.Исломов, О.Ҳусанов, М.Мирҳамидов,Ўзбекистон Республикаси қонунчилиги доимий равишда такомиллашиб, Конститутция меъёрлари асосида ўзгариб боради. Шунинг учун ҳам ҳозирги замон ўзбек ҳуқуқшунослиги меъёрлари мазмунини белгилаб берувчи ҳуқуқий тартибга солишнинг муҳим тамойиллари билан таништириш, тақдим этилаётган қўлланманинг асосини ташкил этади. Тақдим этилаётган лекциялар курсининг асосий мақсади ҳуқуқий кўрсатма (йўл-йўриқ) ларнинг умумий ижтимоий йўналтирилганлиги ҳақида тушунча бериш.
-
Ўзбекистон тарихи ва маданияти
Б.А. Аҳмедов, А. Аҳмедов,Қайта қуриш, демократия, ошкоралик ва янгича фикрлаш шарофати туфайли Ўзбекистонда ҳам ижобий ўзгаришлар содир бўлмоқда. мактаблар, ўрта махсус ва олий ўқув юртларида диёримиз тарихини, унинг бой маданий меросини ўрганишга дастлабки қадамларнинг қўйилиши бу фикримизнинг ёрқин далилидир. Ўзбекистон тарихи ва маданиятини ўрганиш, уни илмий ёритиш ва тарғиб этиш масаласига етарли даражада эътибор бермай келинди
-
Маъмурий ҳуқуқ
F. Т. Ҳакимов,Ушбу маърузалар матни юридик олий ва ўрта махсус ўқув юртларининг ўқитувчилари ва талабаларига, амалиётчи юристларга ҳамда маъмурий ҳуқуқий масалалар билан шуғулланувчи барча китобхонларга мўлжаллангандир.