-
-
Ўзбекистон Республикаси қуролли кучлари умумҳарбий низомлари
Б.Б. Умурзаков., Ш.А. Таджиметов,Harbiy fanlar, -
Bog‘dorchilik va sabzavotchilik,
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
-
Алоқа ва ахборотлаштириш соҳаси учун кадрлар тайёрлаш сифатини ошириш муаммолари. Маърузалар тўплами 2-қисм
Мухитдинов Х.А,Ilmiy axborot faoliyati. Informatika, -
Ilmiy axborot faoliyati. Informatika,
-
-
-
-
-
-
-
-
Siyosiy madaniyat,
-
-
Biotexniologik jarayon jihozlari.
N.A.Xojamshukurov.,Ushbu ma'ruzalar matni TKTI, "Oziq-ovqat maxsulotlari texnologiyasi fakulteti, "Biotexnologiya" kafedrasi yig'ilishida muhokama qilingan va fakultet limiy-uslabiy Kengashiga muhokama uchun tavsiya etilgan. Bayonnoma №1, 22-avgust, 2011 y. Ushbu ma'ruzalar matni TKTI, Oziq-ovqat maxsulotlari texnologiyasi fakulteti, Ilmiy-uslubiy Kengashida ko'rib chiqilgan va Institut o'quv uslubly kengashiga muhokama uchun tavsiya etilgan. Bayonnoma Na1, 26-avgust 2013 y.
-
Ўзбекистон Республикаси қуролли кучлари умумҳарбий низомлари
Б.Б. Умурзаков., Ш.А. Таджиметов,Ушбу маърузалар курси Ўзбекистон Республикаси Қуролли Кучлари Умумҳарбий Низомлари таркибига кирувчи Ички тартиб, Интизом, Гарнизон ва қоровуллик хизматлари ва Саф Низомлари ҳамда Ички ишлар органларининг Интизом устави талабларини ўз ичига қамраб олган. Маърузалар курсидаги мавзуларда Ички тартиб, Интизом, Гарнизон ва қоровуллик хизматлари ва Саф Низомларининг умумий қоидалари, ҳарбий хизматчилар ва ички ишлар идоралари ходимларининг ҳуқуқлари, мажбуриятлари, жавобгарликлари ҳамда улар ўртасидаги ўзаро муносабатлар, рағбатлантириш ва интизомий жазоларнинг турлари ҳамда уларни қўллаш бўйича командир (бошлиқ)ларнинг ҳуқуқлари, қоровуллик ва патруллик хизматларини ўташ тартиби, қуролсиз бажариладиган саф амаллари ва ҳаракатлари, ҳарбийча салом бериш тартиби, ҳарбий хизматчиларнинг сафга туришдан олдинги ва сафдаги мажбуриятлари бўйича етарли маълумотлар берилган бўлиб, бугунги кунда тегишли норматив-ҳуқуқий хужжатларга киритилган ўзгариш ва қўшимчаларни инобатга олган ҳолда тайёрланган. Маърузалар курси Ўзбекистон Республикаси ИИВ Малака ошириш институтида Ички ишлар органларига қабул қилинган бошланғич касбий тайёрлаш курси ҳамда Касбий тайёргарлик факультетига қабул қилинадиган тингловчилар учун мўлжалланган.
-
SABZAVOTCHILIK
Z.Bo'stonov, I.Abdullayev, F.Turdiyeva,Sabzavotchilik - qishloq xo’jaligining muhim sohasi bo’lish bilan birga, fan sifatida uning maqsadi - sabzavot ekinlari biologiyasini o’rganish va shu asosda mahsulot birligiga kam mehnat, mablag’ sarflab, yuqori, sifatli hamda arzon mahsulot yetishtirish texnologiyasining nazariy asoslari va amaliy usullarini ishlab chiqishdan iborat.
-
O`zbekiston tarixi
Abdullayev Temur, Abdullayeva N,O`zbekiston tarixi 1917-1991 yillar bo`yicha savol javoblar va testlar berilgan.20 ta mavzu bo`yich test va savol javoblar mujassamlashgan.
-
Менежмент
Б.Рўзметов, И.Абдуллаев, У.Матяқубов,Барча ўқув фанлари қатори "Менежмент" фанини ўқитиш унинг таркибий тузилмасини тубдан янгилашни тақоза этмоқда.Ҳар қандай ижтимоий меҳнат жараёни уҳоҳ кичик ҳоҳ катта доирада бўлсин бошқарувни талаб қилади.
-
-
Iqtisodiyot nazariyasi
A.M.Umarjonov,“Iqtisodiyot nazariyasi" faridan tayyorlangan ushhu ma’ruza matnini yozishda kadrlar tayyorlash milliy dasturi va oliy oquv yurtlarida bakalavrlar tayyorlash davlat andozasining ikkinchi bosqichi (alablari hisobga ohngan. Наг bir mavzu mazmunini yoritishda Respublika Prezidenti l.A.Karimov asarlaridan, Respublika qonualari va boshqa me’yoriy hujjatlardan foydalanilgan. Ma’ruza matni bir - biri bilan mantiqan bog’langan to’rt qismdan iborat ho’lib, ularda iqtisodiyotning omumiy asoslari, bozor iqtisodiyoti, rnakroiqtisodiyot va jahon xo’aligida oid mavzular o’rin olgan. Ayniqsa. hozirgi zamon rivojlangan bozor iqtisodiyotining qonun - qoidalariga, moliya, kredit. bank va pultizimining roliga katta e’tiborberilgan. Ma’ruza matnida o’qitishning yangi texnologik xususiyatlari hisobga olinib, har bir mavzudan keyin asosiy tayanch tushunchalar va atamaiar, takrorlash va munozara uchun savollar berilgan hamda asosiy va qo’shimcha adabiyotlar ro’yxati keltirilgan. Ma’ruza matni barcha yo’nalishdagi bakalavrlar uchun mo’Ijallangan.
-
Korxona iqtisodiyoti
E.X.Maxmudov,Fanni o’rganishning dolzarbligi. O’zbekiston Respublikasi davlat mustaqilligiga erishgach, mamlakat hayotida ishlab chiqarish kuchlarini yanada rivojlantirish, fan-texnika taraqqiyotini (FTT) jadallashtirish, aholining turmush tarzini yaxshilashga qaratilgan ulkan ijtimoiy-iqtisodiy o’zgarishlar ro’y berdi va ro’y bermoqda. Bunga iqtisodiyotga kiritilgan yangi investitsiyalar va mavjud moddiytexnika asosini modernizatsiya qilishdan tashqari boshqaruvning demokratik tamoyillarini kuchaytirish, korxona, firma va ularga tenglashtirilgan ishlab chiqarish tuzilmalarining xo’jalik faoliyati bilan bog’liq mustaqillik doirasini kengaytirish, siyosatning iqtisodiyotdan ustunligiga barham berish, inson faoliyatining barcha soha va tarmoqlarida tashabbuskorlik, izlanish va hokazolarning rivojlanishi ham keng imkoniyatlar yaratmoqda.
-
Алоқа ва ахборотлаштириш соҳаси учун кадрлар тайёрлаш сифатини ошириш муаммолари. Маърузалар тўплами 2-қисм
Мухитдинов Х.А,Алоқа ва ахборотлаштириш соҳаси учун кадрлар тайёрлаш сифатини ошириш муаммолари. Маърузалар тўплами 2-қисм
-
Texnik tizimlarda axborot texnologiyalari fanidan ma'ruzlar matni.
Ishqobilov F.X,Ushbu ma'ruzalar matni 5310200-Elektr energiyasi, 5310100-issiqlik energetikasi bakalavriant ta'lim yo'nalishlari talabalari uchun mo'ljallangan. " Texnik tizimlarda axborot texnologiyalari " fanidan ma`ruza mashg'ulotlariga tayyorgarlik ko'rish bo'yicha ma`ruzalar matni, ma`ruza mavzularini o'z ichiga olgan.
-
Маънавият, фалсафа ва хаёт
Иброхим Каримов,Мазкур тупламга муаллифнинг Ўзбекистан Миллий Мустақиллиги арафасида, хусусан мустақиллик йилларида ёзган, республика газеталари, журналлари хамда уқув қулланмаларида нашр этилган мақолалари, шунингдек мухим мавзуларда кам ададда чиққан 2 та рисоласи хам киритилган.
-
Тилшуносликка кириш
А. Абдуазизов,Мазкур маъруза матни хорижий тиллар факультети учун мўлжалланган. Унда лексикология, семасология ва грамматиканинг асосий тушунча ва методлари изоҳланган.
-
Систем тилшунослик асослари
А.Нурмонов,Бизни қуршаб турган олам бир бутунлик, яъни системадир. Оламдаги ҳар бир нарса ва ҳодиса бир-биридан ажратилган ҳолда эмас, балки ўзаро боғлиқ ҳолда мавжуд бўлади. Масалан, ер юзидаги инсоният, ҳайвонот ва ўсимликлар дунёсини оладиган бўлсак, уларнинг ҳар бири ўзаро чамбарчас боғлиқ бўлган ички гуруҳларнинг бир бутунлигидан иборат бўлиши билан бирга, ҳар қайси бутунлик бошқа бутунлик билан узвий муносабатдадир.
-
Ҳисоблаш усуллари
Каримов Р.К.,Маърузалар матни Амалий математика йўналишида бақалавр тайёрлаш намунавий ўқув дастурига асосан ёзилган бўлиб амалий математиканинг хато назарияси алгебраик ва транцендет тенглама тенламалар системасини тақрибий ечиш усуллари фунқцияни интериоляциялаш бўлимларини ўз ичига олган. Маъруза матнларидан Информатика Математика мутахассислиги талабалари ҳам фойдаланиши мумкин.
-
Фалсафа
Назаров К.,Фалсафа - барча фанлар ривожланишига асос бўладиган ва улардан озиқланадиган, айни пайтда уларнинг ривожланиш йўлларини белгилаб берадиган умуминсоний ва универсал фан. У қадим замонлардаёқ «барча илмларнинг отаси» деб таърифланган. Унинг ҳаётийлиги халқ табиатига, турмуш ва тафаккур тарзига нечоглиқ мос экани, жамият манфаатлари ва эзгу интилишларини қай даражада акс эттира олишига боғлиқ,
-
ВВЕДЕНИЕ В КРИПТОГРАФИЮ
Романьков В.А.,В курсе лекций изложены математические основы современной крип- тографии, описан ряд криптографических схем и протоколов, имеющих важное теоретическое значение и широкое практическое применение. Лекции сопровождаются примерами и задачами. Адресован студентам, впервые изучающим криптографию. Может так- же оказаться полезным специалистам в данной области.
-
Атласлар картографик энциклопедиялар
Эгамбердиев А., Увраимов С.,Маърузада Ўзбекистонда атлас картографиясининг шаклланиши, ҳозирги ҳолати, муаммоларива ривожланиш истиқболлари ёритилган.
-
Мустақилликнинг етти наврўзи-истиқболнинг ойдин йўли.
П.Тўраев,Навруз мустақиллик йилларида Ўзбекистон халқининг нуфузли тарихий қадриятларидан ва улуғ айёмларидан би- рига айланиб бормоқда. Бу айём Узбекистонда ҳар йили энг улуғ байрам сифатида тантанали нишонланади. У ҳар қандай мафкурадан, сиёсатдан холи бўлиб, аҳолининг руҳини кўтаришда ва мустаҳкамлашда, уни истиқболдаги буюк мақсадлар сари сафарбар этишда, мамлакатимизда кечаётган ислоҳотларни муваффақиятли амалга ошириш учун йўналтиришда муҳим омил бўлиб хизмат қилмоқда
-
Estetika
Safarbaev M., Iskandarova Z., Hujaniyazov S.,Ushbu qo`llanma estetika faninni o`rganishda sizga yaqindan yordam beradi.