-
-
Tilshunoslik,
-
-
-
Узлуксиз таълим бўғинлари учун она тилидан муқобил дастурлар
Розиқов О. , Мирзаева М. , Жабборова Г.,Tilshunoslik, -
-
Tilshunoslik,
-
-
-
-
Ўзбекистон миллий энциклопедияси С ҳарфи
Алишер Азизхужаев,С — ўзбек Кирилл алифбосининг ўн тўққизинчи ҳарфи. Тил олди, сирғалувчи, шовқинли, жарангсиз ундош фонемани ифодалайди. Қўлланиши жиҳатдан фаол фонемалар қаторига киради. Сўз бошида (сабр, содиқ, сўроқ), ўртасида (аста, ос- мон, ҳодиса) ва охирида (асос, тус, холис) кела олади.
-
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Т ҲАРФИ Туйчи хофиз-шаршара
Алишер Азизхужаев,ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Т ҲАРФИ ХАКИДА МАЛУМОТ БЕРИЛГАН,
-
Ўзбекистон миллий энциклопедияси 6 Мирий-пархиш
А. Абдувохитов,М — ўзбек кирилл алифбосининг ўн тўртинчи ҳарфи. Икки лабнинг жипслашувидан ҳосил бўладиган портловчи жарангли бурун товуши. Сўз бошида (мактаб, мухбир), ўртасида (мамлакат, сумалак), охирида (қалам, салом) кела олади. Ўз ва ўзлашма сўзлар таркибида унинг талаффузи ва ёзилишида ҳеч қандай фарқ сезилмайди. Туркий халқлар, жумладан, ўзбек халқи учун умумий бўлган ёзувларда М ҳарфи ўзига хос шаклда бўлган
-
Эьзоз
Зарифбой Дусимов,Хар бир инсон уз умрини хаётга багишлайди.Бу хаёт эса инсониятни синовлардан утказади.Уйлаб карасак,одамзодга берилган энг улуг неьматлардан бири-гузал хаётдир.
-
Узлуксиз таълим бўғинлари учун она тилидан муқобил дастурлар
Розиқов О. , Мирзаева М. , Жабборова Г.,Ўзбек тили Ўзбекистан Республикасининг давдат тилидир. Илм-фан ютуқлари, урф-одат ва анъаналар давлат тилида ўрганилади, асралади, авлоддан-авлодга мерос қилиб қолдирилади. Ҳаётнинг барча соҳада тўпланган нжтимоий тажриба она тили орқали узлаштирилади ва ўрганилади.
-
Diktantlar to`plami
Z.S.Kiyamova, O.E.Tojiyeva,Bugungi kunda chet tillarni o`rganish nafaqat o`si, kelayotgan yosh avlodning, balki yurtimizda turli sohalarda faoliyat ko`rsatadigan har bir insonning oldiga qo`ygan asosiy maqsadlaridan biridir.
-
Diktantlar to`plami
Abdullayeva Q., Rahmonbekova S., Bekmurodova G., G`ozixo`jayeva G.,Mazkur to`plamda diktant yozdirish metodikasi, matnlarning bolalar yoshining xususiyatlariga mosligi, ta'lim-tarbiya jarayonlaridagi uzviylik, o`quvchilar lug`at boyligini, nutqini rivojlantirish kabilar to`la o`z aksini topgan. Shu bilan birga, undagi materiallar boshlang`ich ta'lim Davlat standarti talablari asosida jamlangan.
-
-
Форс тили
Халилов Л,Қўлингиздаги сабоқлик муаллимлар олий билимгоҳлари ўзбек тили ва адабиёти куллиётларининг ўқув режаси ва форс тили барномасига мувофиқ қайта кўриб чиқилди. Сабоқликнинг мақсади талабаларни форс тилининг грамматик қурилиши, луғат фонди билан таништириш ва форсча матнларни ўқиш, ёзишни ўргатишдан иборат. Сабоқлик кириш ва тўрт қисмдан иборатдир.