-
-
-
-
-
-
-
-
Hozirgi O`zbek tili (Kirish. Fonologik-fonetik sath. Leksik-semantik sath)
Sayfullayeva R.R.,Tilshunoslik, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ҳозирги замон француз тили лексикологияси
Н.Умбаров,Инсоният ҳаётида юз беоаётган ҳар қандай ўзгаришлар, тилшунослик фанининг ривожланишига ҳам ўз ижобий таъсирини ўтказади. Узоқ йиллар давомида ўз она тилимизга иккинчи даражали алоқа воситаси сифатида қараб келинмоқда.
-
-
Deutsch Russisch Uzbekisches
Д. Ф. Рашидова,Предлагаемый Немицко русско- узбекский общественно- политический словарь.
-
Fransuzcha o'zbekcha lug'at
B. M Gulimetova E Xudayberganova,Fransuz tilida erkin sozlashish, muloqot qilish uchun bu tilning
-
-
Hozirgi o'zbek adabiy tili
A.Nurmanov.N.Maxmudov,Obod va ozod yurtimizning ertangi kuni, suyangan tog‘i, ishonchi sanalgan baxtiyor yoshlar! Bu yil ilm o‘rganish, ma’naviy yetuk va barkamol avlod bo‘lib millatimizni dunyoga tanitish yo'lidagi ikki davonni bosib o‘tib, uchinchi davonni egallash taraddudida turibsizlar.
-
Лотин тили ва тиббиёт терминологияси
М.Н. Болиев,Л о т н н тили на тиббиёт тер м и п о л о ги я си ф ан и дарсли ги к а с б -^ у п а р к ол л еж л ар и уч уп т у зи л га н у ц у в д а стур и асоси-д а ц а й т а и ш лак ди ва тулди р ил ди. Ф он етик а, ^арф ва то- н у ш д а р таспиф и', одам скелети ва ични аъ золари , дорн ш акл- л ар и , д о р и н о р уси м л пк ц исм лари га дойр м аъ л ум отлар х,ам- д а п а зо р а т н ш лари нариаптлари к аби ц исм лар киритилди.
-
Hozirgi O`zbek tili (Kirish. Fonologik-fonetik sath. Leksik-semantik sath)
Sayfullayeva R.R.,Darslik 5111200 - 0‘zbek tili va adabiyoti hamda 5220100 - Filologiya va tillami o'qitish (o‘zbek tili) bakalavri yo‘nalishida tahsil olayotgan talabalar uchun tayyorlangan. Darslikda o'zbck tilshunosligming barcha tahlillarini tildan nutqqa qarab olib borgan substansial tadqiq natijalariga tayanildi va u 5220100 -Filologiya va tillami o‘qitish (o‘zbek tili) bakalavriat ta’lim yo'nalishi uchun mo’ljallangan “Hozirgi o'zbek tili” o‘quv dasturi asosida yozildi. Borliqdagi barcha zohiriy voqcliklar, hodisalar, prcdmctlar va ulaming botiniy asosi doimiy harakatda ekanligini inobatga olsak, mazkur darslikka kiritilgan lisoniy hamda nutqiy bosqich ma’lumotlari ham vaqt o‘tishi bilan yangilanib, takomillashib boraveradi. Zero, tilning fonologik, leksik-semantik sathlari ham boshqa lisoniy birliklar va ulaming umumlashmasi bo‘lgan butunliklar kabi falsafiy inkomi inkor qonuni, qarama-qarshiliklar birligi hamda miqdor o‘zgarishlaming sifat o‘zgarishlarga o‘tib borish qonuniyatlariga bo‘ysunadi. Darslik haqidagi fikr-mulohazalar, uni mukammallashtirishga doir takliflar mualliflar tomonidan mamnuniyat bilan qabul qilinadi.
-
-
Тилшуносликка кириш
А.Содиков, А.Абдуазизов, М.Ирискулов,Филолог студентларни тил хакидаги фаннинг асослари билан таништириш, уларнинг лингвистик билимини кенгайтириш.
-
Бадиий матн лингвопоэтикаси
Йўлдошев М.,Ушбу монографияда бадиий матнинг лингвопоэтик жиҳатдан тадқиқ этишдаги муҳум ва ўзак нуқталар ҳисобланувчи матн ва униниг таърифи типологияси бирликлари бадиий матнда тил воситаларининг поэтик актуаллашуви бадиий матн ва унга лингвопоэтик ёндашув тамойиллари каби масалалар ёритилган
-
Ўзбек тилининг орфоэпик луғати
М.Содиқова,Кишининг маданиятлилиги унинг нутқ маданиятини қанчалик эганланганлиги билан ҳам ўлчанади
-
Адабий норма назарияси
Э.БЕГМАТОВ, А.МАМАТОВ,Мазкур китобда чет эл тилшунослигида, рус тилшунослигида ва туркийшуносликда адабий тил ва адабий нормага оид ишлар ўрганилган, таҳлил қилинган ва улар илмий жиҳатдан умумлаштирилган. Китобда адабий норма тушунчаси, адабий нормадан талаб қилинувчи мезонлар, адабий норманинг типлари, адабий норманинг шаклланиш ва яшаш қонуниятлари, адабий тилни нормалаш каби муаммолар ўрганилган.
-
Алифбе
Қодиров М., Ҳакимжонов М.,Алиф алифбенинг биринчи харфидир. Алиф ўнг томондан (ўзидан олдин) келадиган Харф билан қўшилади, ўзидан кейин келган харфга эса кўшилмайди. Алифнинг алохида шакли юқоридан пастга қараб ёзилади: Бошқа харфлар билан қўшилиб ёзилганда ўнгдан, сатр чизиғидан бошланиб, пастдан юқорига қараб ёзилади.
-
Ўзбек адабий тили тарихи
Турсунов У., Ўринбоев Б., Алиев А.,Мазкур дарсликда ўзбек адабий тилининг энг қадимги даврдан ҳозиргача бўлган тараққиёт босқичлари тарихий-сиёсий асосда тадрижий таҳлил этилган. Адабий тил ривожига Махмуд Кошрарий, Юсуф Хос Хожиб, Аҳмад Яссавий, Рабғузий, Хоразмий, Лутфий, Атоий, Алишер Навоий, Бобур, Мухаммад Солиҳ, Абулгози Баҳодирхон, Турди, Махмур, Гулханий, Фурқат, Завеяй, Хамза, Чўлпон, Абдулла Қодирий, Ойбек, Ғафур Ғулом, Абдулла Қаҳҳор каби суз санъаткорларининг қўшган ҳиссалари, уларнинг тил ва услуб соҳасидаги ўзига хос томонлари мунтазам баён қилинган.
-
Ўзбек тили
Назаров К., Сайфуллаева Р. , Убайдуллаева М.,Кишилар тил воситаси билан-ўзаро алоқа боғлаб, ўз фикрларини баён қилиб, бир-бирларининг мақсадларини тил орқали тушунадилар ва тушунтирадилар. Демак, одамларнинг ҳаётида тилнинг аҳамияти катта.
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили
Ф.Нурманов, Ф.Собиров, Ш.Юсупова,Сиз утган ўкув йилида «Хозирги узбек тили» предмета, озирги узбек тилининг товуш тизими, морфе-микаси хамда тиниш белгиларининг ишлатилиши юза- сидан урта умумий таълимда олган билимларингизни чукурлаштирдингиз.
-
Hozirgi o‘zbek adabiy tili
Rahmatullayev Sh.,Darslik "Kirish","Тovushlar tizimi", "Leksemalar tizimi", "Morfemalar tizimi", "Leksemashakllar tizimi", "Birikmalar tizimi", "Gapshakllar tizimi", "Frazemalar tizimi", "Alifbo.Adabiy yozish. Adabiy talaffuz" bo‘limlaridan iborat. Darslikda hozirgi adabiy o‘zbek tili hodisalari til qurilishiga tizim sifatida yondashib, o‘rni bilan munozarali yo‘sinda bayon qilindi.
-
Meнежмент асослари
С.С.Гуломов,Ушбу менежмент асослари дарслиги бошқарув илми бўлиб, одамларни бошқариш, ресурсларни бошқариш , қарорлар қабул қилиш, иўбилармонлик билан ёндашилса " яратувчилик '' менежмент орқали ифодаланади.