-
Ipakning tolali chiqindilaridan olingan kukunsimon fibroinning sorbsion xossalari
X.O.Eshchanov, M.M.Baltayeva,Tabiiy fanlar, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Botanikadan amaliy mashg'ulotlar
X.O'.Bekchanov, Z.B.Alloberganova, D.I.Mustafaqulova, M.M.Aminova,Tabiiy fanlar, -
-
-
-
-
-
-
-
-
Tabiiy fanlar,
-
Ipakning tolali chiqindilaridan olingan kukunsimon fibroinning sorbsion xossalari
X.O.Eshchanov, M.M.Baltayeva,Monografiyada Ipakning tolali chiqindilarini o'ta yuqori chastatali nurlar ta`sirida kislatali sharoitda gidroliz qilish orqali kukunsimon gidrolizlangan fibroin olishning optimol sharoitlari, gidroliz mexanizmlari va tarkibiy o'zgarishlar haqida ilmiy asoslangan ma`lumotlar keltirilgan.
-
Мактаб жўғрофия атамалари ва тушунчалари изоҳли луғати
П.Н.Ғуломов,Ўрта мактаб ўқувчилари учун мўлжалланган ушбу луғатга табиий жҳғрофия ландшафтшунослик ва шу қатори фанлар ва тушунчалар киритилган.
-
Ўрта осиё дарёларининг хўжалик аҳамияти
П.Баратов.Қ.Холматов,Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган ушбу китобчада Ўрта Осиёнинг географик ўрни дарёларнинг гидрологик хсусиятлари
-
Кўз илғамас хазиналар
И.Ҳамробоев,Ушбу рисолада Еримиз етказиб берадиган минерал бойликлар ҳақида сўз юритилади
-
Ҳисор булоқлари
А.Низомов,Китобда ичимлик сувларинг пайдо бўлиши қонуниятлари ҳамда ер ости (карст) сувларининг шифобахшлик хсусиятлари ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Араб мамлакатлари
В.Рахимов,Қўлингиздаги справочник араб халқларининг ҳаёти ва курашига қизиқадиган кенг китобхонлар ҳаёти ва курашига қизиқадиган кенг китобхонлар оммасига мўлжалланади.
-
Сўғдиёна йўлларида
В.И.Кучерявих,Сўғдиёна йўлларида.Зарафшонводийси туристик-экскурсион маршрутлари.
-
Космик "келгиндилар" цивилизациялар
М.Мамадазимов,Физика математика фанлари кандидати доццент Мадмусо Мамадазимовнинг ушбу рисоласида сирли хилқатларга маскан - коинотнинг турли жумбоклари хсусида суз юритилади.
-
Сирли булоқлар
Ю.С.Ковалев. Л.А.Калабугин,Ушбу китобда ер ости сувлари ва булоқларнинг пайдо бўлиши булоқ сувларидаги эритмалар улардан фойдаланиш ва Ўрта Осиёдаги баъзи булоқларнинг "муқаддас" деб аталишининг сабаблари илмий ва оммавий тарзда баён этилади
-
Офатга тийиқ излаб
Р.Иброхимов,«Ўзбекистон ССР китобларининг йилномаси» 1977 йилдан чиқа бошлагаи. «Йилнома» библиографлар, кутубхоиа ходимлари ва кенг китобхонлар оммаси учун мўлжаллаиган библиографии қўлланма бўлиб ҳисобланади.
-
Botanikadan amaliy mashg'ulotlar
X.O'.Bekchanov, Z.B.Alloberganova, D.I.Mustafaqulova, M.M.Aminova,Ushbu o'quv qo'llanmada yuksak o'simliklarning asosiy toifa (bo'limlari), oilasi, ularning turkimi, turlari soni, asosiy belgilari va tarqalishi, shuningdek har bir oilaga vakil sifatida keltirilgan o'simlik turlarining morfologik tuzilishidagi muhim xususiyatlari to'g'risida ma`lumot keltirilgan.
-
Ekish me`yorlari va bug'doy hosildorligi
Sh.Yu.Kadirov,Ushbu monografiyada kuzgi bug'doy etishtirishda asosiy agrotexnologik tadbirlardan biri bo'lgan ekish me`yorlarining ahamiyati va unga ta`sir qiluvchi omillar bayon qilingan.
-
Dala geologiyasi 1-jild
Frederik X.Laxi,Kitob geologiya universitetlarining yuqori kurs talabalariga umimiy va dala geologiyasi kurslarini yetarli darajada o'zlashtirishda hamda mustaqil amaliy va ilmiy faoliyat bilan shug'ullanuvchi geologlarga yordamchi manba sifatida xizmat qiladi.
-
Biotexnologiya asoslari
Kolin Retlij, Byorn Kristianson,Biotexnologiya XXI asrning asosiy texnologiyalardan hisoblanadi. U keng qamrovli va ko'p tamoqli faoliyatini o'z ichiga oladi handa qayta tiklangan DNK texnologiyalari, klonlash, mikrobiologiya hamda hujayralar bilan bog'liq texnologiyalarida nondan tortib to antibiotiklargacha bo'gan turli xil mahsulotlarini ishlab chiqarishni tadbiq etadi.
-
Резавор мевали ўсимликлар.
Р.М.Абдуллаев, Ҳ.Р.Абдулланвa,Мазкур китобда резавор экинларнинг биологияси кўчатини ўтказиш уларга ишлов бериш ўғитлаш касаллик ва заракунандаларга қарши кураш шунингдек уй шароитида меваларни қайта ишлаш мақсадлари ёритилган .
-
Ер ости карст бўшлиқлари-чучук сув манбаи
М.Маматқулов,Ушбу рисолада Ер шарида кенг тарқалган ер ости карст бўшлиқларидаги зилол чучук сувлар, уларнинг ҳосил бўлиши, тарқалиши, ер устига чиқиш йўллари, таркиби, ҳаракати, уларнинг ҳосил бўлишидаги ва тарқалишидаги баъзи қонунятлар ва ер ости карст бўшлиқларида ҳосил бўлган сувларнинг салбий томонлари, халқ хўжалигининг турли тармоқларида фойдаланиш йўллари, уларни муҳофаза қилиш масалалари ҳақида сўз юритилади.
-
УМУМИИ ЕР БИЛИМИ
Шубаев.Л.П,"Умумий ер билими" педагогика институтларининг география ва география-биология факультетлари учун умумий ер билими асослари курси программасига умуман мос келади ҳамда университетларнинг мазкур курс программасидан бирмунча фарқ қилади.
-
-
Qovun etishtirish texnologiyasi va genofondi.
Sadullaev .S.M.,Ushbu monografiya poliz ekinlari yetishtiruvchi dehqon va fermer xo`laliklari ,aholi shaxsiy tomorqasida poliz mahsulotlari yetishtirish bilan shug`ullanuvchi ,qiziquvchi mutaxassislar hamda Oloiy ta`lim ,fan innovatsiyalar sohasidagi qishloq xo`jligiga qiziquvchi keng ommaga mo`ljallangan.
-
Географическое краеведение в общеобразовательной школе
Сафиуллин А. 3.,В книге раскрыто значение географического краеведения в формировании марксистско-ленинского мировоззрения, воспитании советского патриотизма и пролетарского интернационализма Особое внимание уделяется роли краеведения в преподавании географии и во внеклассной работе, а также в профессиональной ориентации школьников. Обширная библиография по организации и проведению краеведческой работы поможет учителю в подборе необходимой литературы.