-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Ўзбекистонда профессионал парламент тизимининг сиёсий институт сифатида шаклланиши ва ривожланиши истиқболлари
Ш.Т. Қудратхўжаев,Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli, -
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Миллий истиқлол ғояси ва раҳбар фаолияти
И. Эргашев, М. Жакбаров, Н. Назаров, К. Юнусов, Т. Норбоев, Б. Валиев, В. Қўчқоров, Г. Қаршиева,Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli, -
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
Siyosat va uning hamjamiyat taraqqyotidagi roli,
-
-
Баркамол авлод орзуси
Президент Ислом Каримовнинг Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси IХ сессиясида сузлаган нутки.
-
Инсон манфаатлари ҳамма нарсадан устун
Латипов И, Маврулов А,“Инсон манфаатлари хамма нарсадан устун” номли тавсиялар сахлфаларида Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг маъруза ва нуткдаридан олинган кайдлар, донишмандларнинг оламолам маъно англатувчи ибратли иборалари, халқ маколлари, шеърий мисралар, инсон манфаатларини улуглаш, она Ватанни Х.ИМОЯ килиш, мустақилликни мустаҳкамлаш, маънавий кадриятларни эъзозлашга ундовчи пурмаъно ҳикматлар жамлангандир
-
YANGI 0 ‘ZBEKISTON TARAQQIYOT STRATEGIYASI
SHAVKAT MIRZIYOYEV,Yangi 0 ‘zbekistonni barpo etish - bu shunchaki xohishistak, subyektiv hodisa emas, balki tub tarixiy asoslarga ega bo'lgan, mamlakatimizdagi mavjud siyosiy-huquqiy, ijtimoiy-iqtisodiy, ma’naviy-ma’rifiy vaziyatning o‘zi taqozo etayotgan, xalqimizning asriy orzu-intilishlariga mos, uning milliy manfaatlariga to‘la javob beradigan obyektiv zaruratdir. Biz bu yo‘lda islohotlarimizning asosiy harakatlantiruvchi kuchi bo‘lgan jamiyatimiz a’zolarining bilim va salohiyati, kuch va imkoniyatlarini, butun azm-u shijoatimizni ishga solishimiz lozim. Shundagina mamlakatimiz xalqimiz orzu qilgan, jahon maydonida kuchli salohiyat, munosib obro‘-e’tiborga ega bo‘lgan, har tomonlama obod va farovon davlatga aylanadi
-
Глобаллашув ва мафкуравий жараёнлар
Очилдиев А,Китобда мафкуравий жараёнларнинг моҳияти, ижтимоий ҳаёт соҳалари билан алоқадорлиги ва ривожланиш механизмлари назарий-методологик нуқтаи назардан таҳлил қилинган. Шунингдек, геосиёсий жараёнларнинг моҳияти, геостратегик манфаатларни амалга ошириш механизмлари, Ўзбекистон геосиёсатининг ғоявий асослари, мамлакатимизнинг геосиёсий салоҳияти аниқ мисоллар ва далилларга таянган ҳолда кўрсатиб берилган.Айни пайтда, ҳозирги даврда дунёнинг мафкуравий манзараси, глобаллашув шароитида унда содир бўлаётган ўзгаришлар ва мафкуравий жараёнлар ривожланишининг истиқболлари билан боғлиқ масалалар ҳам атрофлича ёритилган. Китоб кенг ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбекистонда профессионал парламент тизимининг сиёсий институт сифатида шаклланиши ва ривожланиши истиқболлари
Ш.Т. Қудратхўжаев,Сиёсий фанлар номзоди Шерзодхон Кудратхўжаевнинг ушбу рисоласида мамлакатимизда профессионал парламент тизимининг сиёсий институт сифатида шаклланиши ва ривожланиши истиқболлари хакида кенг мушохада юритилади.Китоб олий ўқув юртларининг ҳуқуқшунослик, сиёсатшунослик, журналистика, социология, халқаро муносабатлар, маънавият ва бошка ижтимоий йуналишлари буйича таҳсил олаётган талабаларига, тадқиқодчи олимларга, мазкур соҳага қизиққан барча китобхонларга мўлжалланган
-
Jurnalistikaga kirish
T.Qozoqboyev, M.Xudoyqulov,Darslikda jurnalistikaning, xususan, o'zbek jurnalistikasining paydo bo'lishi, rivojlanishi, hozirgi zamon sharoitida uning tutgan o'rni, jurnalistika janrlari, uning erkinlashishi, ommaviy axborot vositalarining tasnifi va tarkibi, jurnalistikaning jamiyat hayotidagi faoliyati o'rganiladi. Darslik jurnalistika fakultetlari talabalari va shu sohaga qiziqqanlar uchun mo'ljallangan.
-
Чин ўзбек иши
А. Азизхўжаев,Миллий мустақилликни қўлга киритиш, уни асраб-авайлаш, келажак сари янги йўллар белгилаш, шубҳасиз, Президент И. Каримов номи билан боғлиқ. Муаллиф бу тарихий факт қандай юзага келгани, унинг ортида не-не мураккаб жараёнлар кечгани, айни жараёнларда ким қандай ҳаракат қилиб, ўзининг қай жиҳатларини кўпроқ намоён этганини синчиклаб кузатгани баён этилган
-
Миллий истиқлол ғоясининг асосий мақсад ва вазифалари
Назаров Қ.,Ушбу китобчада мустақиллик йилларида халқимиз тафаккури, дунёқарашида рўй берган туб ўзгаришлар натижаси улароқ шаклланган миллий истиқлол ғоясининг асосий мақсад ва вазифалари баён қилинган. Бу вазифалар жамият аъзоларини эзгу ғоялар асосида жипслаштириш, юртдошларимизни озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон ҳаёт барпо этиш йўлида сафарбар этиш заруратидан келиб чиқади
-
Ғоявий иммунитет ёки маьнавий халоскорлик туйғуси
Назрулла ЖЎРАЕВ,Инсон, Тафаккур, Туйғу.... Бу тушунчалар мушеарак ҳолда шахс қадирятининг сувратидир. Зотан, инсон тафаккур ва туйғу оркали яхшилик ва ёмонлик, эзгулик ва ёвузлик ўртасидаги беаёв курашда ўзининг ьаьнавий қудратини намоён этади. Таниқли сиёсатшунос Нарзулла Жўраев ўзининг ушбу рисласида ана шу туйғу мўьжизаси хусусида фикр юритали
-
Юксалиш
Жўраев Нарзулла,Мазкур рисолада Она юртимизнинг мустамлакачилик асоратида озод бўлиш жараёнлари, мустақилликнинг мураккаб, курашларга тўла даври, Президентимиз Ислом Каримовнинг йирик сиёсат ва давлат арбоби сифатидаги кенг миқиёсли фаолиятибир қадар чуқур таҳлил этилади
-
Ўзбекистон минтақада тинчлик ҳимоясида
Тўраев Б,Ушбу рисолада Ўзбекистон Республикасининг Ўрта Осиёда тутган мавқеи, унинг ҳарбий-сиёсий ва ижтимоий-иқтисодий салоҳияти ҳамда жаҳон ҳамжамиятининг мамлакатимиз тараққиёти даражасига бераётган баҳолари хусусида сўз юритилади
-
Ғоялар фалсафасининг назарий-методологик асослари
Абдуллаева М.Н.,Мазкур қўлланма ФЗ-ГОЗЗ рақамли «Мустакиллик ва ғоялар фалсафаси моҳиятининг таҳлили» мавзуидаги грант асосида тайёрланган бўлиб, унда ғоянинг моҳияти инсоният тараққиётининг йуналишини белгиловчи омил сифатида фалсафий тадкик этилади; миллим ғоя, ривожланишининг «ўзбек модели», демократик ислохотлар, модернизация, либераллаштириш, демократия ғояларининг фалсафий моҳияти; ижтммоий, сиёсий, илмий ғоялар ва уларининг инсоният ривожига таъсири фан методологияси нуқтаи назаридан ёритилади
-
Миллий истиқлол ғояси ва раҳбар фаолияти
И. Эргашев, М. Жакбаров, Н. Назаров, К. Юнусов, Т. Норбоев, Б. Валиев, В. Қўчқоров, Г. Қаршиева,Мазкур қўлланмада мамлакатимизда фуқаролик жамияти қурилаётган ҳозирги даврда миллий истиқлол ғоясини кенг жамоатчилик онгига сингдириш, ишонч ва эътиқодига айлантириш борасида раҳбарлик фаолиятининг асосий усул ва воситалари таҳлил қилинган. Мафкуралар хилма-хиллиги шароитида раҳбарнинг ўрни ва роли ҳамда масъулиятига алоҳида эътибор қаратилган
-
Миллий ғоя ва маънавий тараққиёт тамойиллари
Саидов У.,Ушбу рисолада юртимизда маънавий-маърифий соҳада амалга оширилаётган ислоҳотлар мазмун моҳияти, миллий истиқлол ғоясининг ижтимоий-сиёсий ҳаётимиз барқарорлигини таъминлаш, ёшларни ҳар томонлама баркамол инсонлар этиб тарбиялашда тутган ўрни ва аҳамияти, шунингдек, таълим-тарбия тизимини яна такомиллаштириш билан боғлиқ масалалар таҳлил этилган
-
Инсоният тарихи-ғоялар ва мафкуралар тарихидир
Алимова Д,Жаҳон тараққиётида ғоялар жуда катта аҳамиятга эга. Одамзот пайдо бўлиши билан уларни бирлаштириб турадиган ғояга эҳтиёж туғилган. Инсон табиатидаги интилиш, куч-ғайрат, бунёдкорлик янги-янги ғояларнинг пайдо бўлишига олиб келди. Ўз навбатида янги ғояларнинг вужудга келиши жамият тараккиётини тезлаштиради
-
Миллий истиқлол ғоясининг амал қилиш тамойиллари
Ё. Тоиров,Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган бўлиб, ундан таълим-тарбия, тарғибот-ташвиқот жараёнида, маъруза ва амалий машғулотлар, давра суҳбатлари ва бошқа тадбирларни ўтказишда фойдаланиш мумкин. Қўлингиздаги рисола миллий истиқлол ғоясининг амал қилиш тамойиллари, уларнинг мазмун-моҳияти ва намоён бўлиш хусусиятларига бағишланган
-
1997 йил - Инсон манфаатлари йили
Б. Омон,Мазкур тўпламга мамлакат Президенти И.А.Каримовнинг Вазирлар Маҳкамаси мажлисида 1997 йил 26 февралида сўзлаган нутқи ҳамда Вазирлар, Маҳкамасининг инсон манфаатларини таъминлаш борасида 1997 йилда амалга ошириладиган тадбирлар Дастури киритилган
-
Мустақиллик нега муқаддас
О. Аббосхўжаев,Мустақиллик, бу -қачонлардир йўқотиб қўйиб, армонларда юриб, кейин қайта қўлга киритилган неъмат. Ҳар бир йил мустақиллик тушунчасининг янги қирраларини очиб боряпти. Энг улуғ байрамимиз арафасида миллатни бирлаштирувчи ана шу сўзнинг мазмуни ҳақида ватандошлар билан фикрлашгиси келади
-
Ўзбекистон: мустақиллик одимлари
Умаров Н.,Сиз ўз ҳаётингизни ажайб бир даврга - талабалик даирга биринчи қадамга қўйдингиз. Сизнинг бу қадамингиз жонажон Ватанимиз миллий истиқлолига эришган, ўз тақдири ва ўз тараққиёт йўлини ўзи белигилаб олган ҳамда ижтимоий ҳаётнинг барча жабҳаларида чуқур ўзгаришлар содир бўлаётган тарихий даврга тўғри келди