-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Matematik analiz kursidan misol va masalalar to'plami 1
A.Sadullayev, H.Mansurov, G.Xudoyberganov, A.Vorisov, R.G'ulomov, B.Abdullayev,Matematika, -
Matematik fizikaning zamonaviy usullari 2-tom,Chiziqli operatorlar. Chiziqli differensial operatorlarning elementar nazariyasi. Shturum-Liuvill operatori. Umumlashgan funksiyalar
Sh.G.Kasimov, T.N.Aliqulov, U.S.Madraximov, M.M.Babayev,Matematika,
-
Математика
А.И.Маркушевич,Мазкур дарслик умумий ўрта таълим мактабларининг 5-синф ўқувчилари учун мўлжалланган. Китобда математиканинг асосий тушунчалари, сонлар устида амаллар, оддий геометрик шакллар ва мантиқий масалаларни ечиш усуллари содда ва тушунарли тилда баён этилган. Ўқувчиларнинг мантиқий фикрлашини ва мустақил масала ечиш кўникмаларини ривожлантиришга хизмат қилади.
-
Восемь лекций по математическому анализу
А.Я.Хинчин,Третье издание отличается от первого лишь немногими изменениями. Самое существенное из них состоит в том, что я вычеркнул "принцип индукции" из числа основных лемм, вследствие чего все опиравшиеся на этот принцип доказательства пришлось заменить другими. Я надеюсь, что для большинства читателей я этим облегчил усвоение книги, так как мне представляется, что этот принцип и опирающиеся на него рассуждения предъявляли читателю в отношении логической культуры требования несколько более высокие, чем это вообще принято в настоящей книге. Из других изменений заслуживают быть отмеченными только новая трактовка формулы Тейлора и параграфа о функциях с ограниченным изменением.
-
Аналитик геометрия
Т.Н.Қори-Ниёзий,Академик Тошмуҳаммад Қори-Ниёзий (Т.Н. Қори-Ниёзий) - ўзбек математик атамашунослиги асосчиси ва фан арбобидир. Унинг “Аналитик геометрия” соҳасидаги дастлабки йирик асарлари ва фундаментал дарсликлари 1930-йилларнинг бошларида яратилган бўлиб, бу китоблар олий ўқув юртларида илк бор ўзбек тилида замонавий математикани ўқитишга асос солган.
-
Оддий диференциал тенгламалар
М.С.Салоҳитдинов, Ғ.Н.Насритдинов,Ушбу дарслик университетларнинг " математика" ва " амалий математика" ихтисосликлари бўйича таълим олаётган студентлари учун мўлжалланган бўлиб, ундан педогогика институтлари, олий техника ўқув юртлари студентлари ҳам фодаланишлари ҳам мумкин. Китобда дифференциал тенгламалар назариясини баён қилиш билан бирга, унинг амалий масалаларни ечишга татбиқ этилишига эътибор берилган.
-
Оддий дифференциал тенгламалар
М.С.Салохитдинов, Г.Н.Насритдинов,Ушбу дарслик университетларнинг "математика" ва "амалий математика" ихтисосликлари буйича таълим олаётган студентлари учун мулжалланган.
-
Курс дифференциального и интегрального исчисления. Том 2
Г.М.Фихтенгольц,"Курс дифференциального и интегрального исчисления" является фундаментальным учебником по математическому анализу. Первое издание трехтомного "Курса..." вышло в 1948-1949 гг. Второй том посвящен теори Читать далее
-
Ўзбекистонда олий математика таълими
А.И.Исломов,Китоб олий ва ўрта ўқув юртлари ўқитувчилари студентлар ва ўқувчиларга мўлжалланган. Ундан математика тарихи курсида тўгарак машғулотларида ҳамда ўқувчиларни ватанпарварлик ва интернациолизм руҳида тарбиялашда материал сифатида фойдаланиш мумкин.
-
Математикадан қўлланма
T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев,T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев, М. А. Собиров, С. Т. Тўлаганов. «Математикадан қўлланма» нинг II қисми ўз билим ва малакаларини муста- кил шугулланиб оширувчи муаллимларга аталган программанинг II босқичига асосан, мос келади. Китоб «Тўпламлар назарияси элементлари», «Математик логика элементлари», Математик индукция методи», «Математик структуралар», «Топология элементлари» бўлимларидан иборат. «Математикадан қўлланма, 1 ва II» китобларини дорилфунун ва педагогика институтлари талабалари учун ўқув қўлланмаси сифатида тавсия этиш мумкин.]
-
Алгебра ва элементар функциялар
С.И.Новосёлов,Китоб ўқитувчилар институтларнинг физика математика факултетлари учун .
-
Geodezik o'lchashlarni matematik ishlash nazariyasi 1-qism
Jo'rayev D.O.,Darslikda ehtimollik nazariyasi va matematik statistikaga asoslangan xatoliklar nazariyasining asosi yoritilgan. Xatoliklarning kelib chiqishi, topish usullari, xossasi va ularning ta'sirini kamaytirish usullari bayon qilingan. Ko'p xil o'lchashlarni birgalikda tenglashtirish nazariyasi: parametrik va korrelat tenglashtirish usullarining mohiyati, algoritmi va ularni EHM da hisoblash usullari yoritilgan.
-
-
Математик программалаштириш
Х.Н.Жумаев,Ушбу китоб математик программалаштириш бўйича ёзилган дарслик бўлиб, иқтисодиёт йўналишидаги ихтисосликларнинг ҳаракатдаги ўқув дастури асосида тайёрланган. Дарсликда математик программалаштиришнинг асосий йўналишлари ва методлари баён этилган ҳамда улар тегишли мисол ва масалалар билан тўлдирилган. Шунингдек, масалаларнинг иқтисодий талқини ва татбиқий жиҳатларига эътибор берилган.
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг функциялари назарияси
Саримсоқов Т.А.,Мазкур китобни ёзишда Тошкент Давлат университетининг физика-математика, механика-математика факультетларида бир неча йиллар давомида ўқилган лекциялардан фойдаланиб ёзилган.
-
Функционал анализ курси
А.Т.Саримсоқов,Ушбу китобда функционал анализ курсининг асослари баён қилинган. Китобнинг биринчи қисмида асосий фазолар, иккинчи қисмида операторлар назарияси баён қилинади. Мураккаб функционал фазолар метрика, норма ва скаляр купайтма ёрдамида соддаpоқ фазоларга қулай тарзда акс эттириб ўрганилади.
-
Algebra va matematik analiz asoslari 2
A.Abduhamidov,Ushbu «Algebra va matematik analiz asoslari (II qism)» darsligi shu nomli kitob I qismining uzviy davomi bo‘lib, akademik litseylar va kasb-hunar kollejlari uchun mo'ljallangan hamda shu fan bo‘yicha akademik litseylar va kasbhunar kollejlari o'quv rejasiga asosan aniq fanlar yo'nalishi, tabiiy fanlar yo'nalishi, shuningdek, matematika umumta’lim fani sifatida o ‘rganiladigan guruhlarining algebra va matematik analiz asoslari kursining o ‘quv dasturidagi barcha materiallarni o'z ichiga oladi
-
Berilganlar bazasini boshqarish tizimlari
M.X.Hakimov, S.M.Gaynazarov,Darslikda berilganlar bazasi, berilganlar modellari, relatsion algebra, relatsion hisoblash, munosabatlarni normallash, berilganlarning relatsion butunligi, relatsion berilganlar bazasini loyihalash uslubiyati, berilganlarni modellashtiruvchi zamonaviy tizimlar, relatsion berilganlar bazasini yaratish, QBE va SQL tillari, berilganlar bazasini boshqarishda qo‘llanilayotgan zamonaviy tizimlarning nazariy va amaliy asoslari keltirilgan. Relatsion modellarning turlarini tashkil etuvchi «mohiyat-aloqa» (ER) va semantik obyekt modellar o‘zaro taqqoslangan. Relatsion berilganlar bazasining boshqarish tizimlari MS Access va MS SQL Server ning amaliy asoslari «Talabalar o‘quv loyihasi» misolida «Mijoz-server» aloqasi orqali ham tushuntirilgan va obyektlar bilan ishlash ko‘rsatilgan.
-
Chizma geometriya
Sh.Murodov, L.Hakimov, A.Xolmurzayev, M.Jumayev, A.To'xtayev,Darslikda nuqta, to'g'ri chiziq va tekisliklarning to'g'ri burchakli proyeksiyalarini yasashning nazariy asoslari, shuningdek, egri chiziq va sirtlarning hosil bo'lishi va chizmada tasvirlanish usullari bayon etilgan. Geometrik shakllarning o'zaro va proyeksiyalar tekisliklariga nisbatan vaziyatlari bilan bog'liq pozitsion va metrik masalalarni yechish, sirtlarga urinma tekisliklar o'tkazish, sirtlarning yoyilmalarini yasashga oid nazariy va amaliy masalalar ko'rilgan. Aksonometrik proyeksiyalar va ularni turli pozitsion masalalarni yechishda qo'llash keng yoritilgan.
-
Boshlang'ich sinflarda matematika o'qitish metodikasi
Djumayev Mamanazar,Ushbu darislik matematika o'qitish metodikasi dasturiga mos holda bo'lajak boshlang'ich sinf o'qituvchilarining metodik tayyorgarligini oshirish,o'qitishda zamonaviy ta'lim texnologiyalariga asoslangan,xorij tajribalari asosida boyitilgan yangi metodlar mujassamlashgan,to'ldirilgan va qayta ishlangan.
-
Matematik analiz kursidan misol va masalalar to'plami 1
A.Sadullayev, H.Mansurov, G.Xudoyberganov, A.Vorisov, R.G'ulomov, B.Abdullayev,Darslikda matematik analiz fanida uchraydigan dastlabki tushunchalar, sonli ketma -ketlik va uning limiti, funksiya va uning limiti, funksiya uzluksizligi va tekis uzluksizligi, funksiyaning hosila va differensiali, differensial hisobning asosiy teoremalari va tadbiqlari, aniqmas va aniq integrallar, aniq integrallarning ba'zi bir tadbiqlari va sonli qatorlar mavzulari keltirilgan
-
Matematik fizikaning zamonaviy usullari 2-tom,Chiziqli operatorlar. Chiziqli differensial operatorlarning elementar nazariyasi. Shturum-Liuvill operatori. Umumlashgan funksiyalar
Sh.G.Kasimov, T.N.Aliqulov, U.S.Madraximov, M.M.Babayev,Darslikning 2-tomida Chiziqli operatorlar. Chiziqli differensial operatorlarning elementar nazariyasi. Shturum-Liuvill operatori. Umumlashgan funksiyalar nazariyasiga oid tushunchalar va teoremalar bayon qilingan. Ushbu darslik universitetning matematika yo'nalishi magistranlari uchun mo'ljallangan