-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Корхонанинг иқтисодий хавфсизлиги билан боғлиқ харажатлар ва уларнинг самарадорлигини ошириш йўллари
Зариф Юсупович Аминов,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Суғурта:100 савол ва жавоб
Собиров Ҳ.,“Иқгисодий ислоҳот ва молия-кредит тизими” туркумида нашр этилаётган ушбу китобда суғуртанинг моддий ва амалий масалалари еритилган. У мазмун жиҳатидан изохли луғатдан фарқ қилиб, ўқув дастури тавсиялари асосида тайёрланди.
-
Qurilishda marketing
Davletov I.X., Mamatkulova N.M.,Kurs ishi talabalarning ilmiy ishi hisoblanadi. Kurs ishlari talabalar mustaqil ishlarining bir shakli bo`lib, uni muvaffaqiyatli bajarish uchun fan to`g`risida aniq tassavurlarga ega bo`lishlari kerak. Talabalar kurs ishining ilmiy, nazariy, g`oyaviy darajasiga, shuningdek, uning yozilishi va rasmiylashtirish tartibiga e`tibor berishlari lozim.
-
Корхонанинг иқтисодий хавфсизлиги билан боғлиқ харажатлар ва уларнинг самарадорлигини ошириш йўллари
Зариф Юсупович Аминов,Рисолада хизмат кўрсатиш соҳаси корхоналарида иқтисодий хавфсизлик чегараси таҳлили ва уни мустаҳкамлашнинг асосий йўналишлари ўз аксини топган
-
Бозор иқтисодиёти асослари: 100 савол ва жавоб
Ё.Абдуллаев,Айни пайтда онгимизга ишбилармон, тадбиркор, пул, миллий валюта, банк, кредит, бюджет, солиқ каби тушунчалар борган сари кўпроқ сингиб бораяпти ва кундалик ҳаётимиздан ўз ўрнини топмокда. Узбекистонда амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотлар туфайли мулкни давлат тасарруфидан чиқариш ва хусусийлаштириш жараёнларини ҳуқуқий жиҳатдан таъминлаш, хусусий мулк ҳамда тадбиркорлар манфаатларини химоя килиш борасида ижобий ютуклар кулга киритилаётир. Ана шундай шароитда бозор муносабатларига ўтиш олдинги иктисодий назария, категория ва гояларга бир қадар ижодий ёндошишни талаб қилади. Зеро, "Сиёсий иқтисод" ғоялари билан суғорилган барча иқтисодий - ижтимоий дарсликлар, ўқув қўлланмалари демократик - хукукий мақсадларимизга мос келмай колди. Шу боис, давр руҳига мос тушувчи бозор иқтисодиёти гояларини акс эттирувчи янги ўкув кўлланмалари, дарсликлар ҳамда оммабоп рисолаларни яратиш бугунги куннинг энг долзарб муаммоларидан биридир. Туркум ишлаб чикариш рахбарлари, тадбиркорлар, шунингдек, олий ўкув юрти тапабалари, умуман бозор иктисодиёти қонуниятларига қизиқувчилар учун назарий-услубий кўлланма бўлиб хизмат қилиши шубхасиздир.