-
Механизмы регулирования деятельности предпринимательских субъектов: теория и практика
Зайналов Дж.Р., Данияров К.Д.,Iqtisodiyot, -
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot,
-
-
-
-
Минтақа меҳнат бозори ривожланиши: муаммолар ва ечимлар
А.Садуллаев, Ш.Садуллаев, Ж.Султанов, Н.Файзуллаев,Iqtisodiyot, -
-
-
Iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot,
-
-
-
Iqtisodiyot,
-
Механизмы регулирования деятельности предпринимательских субъектов: теория и практика
Зайналов Дж.Р., Данияров К.Д.,В целях восприятия предлагаемой информации вопросы, связанные с обеспечением оптимального регулирования деятельности предпринимательских субъектов предложены проиллюстрированные практические материалы, графики и схемы, отражающие основные черты финансовых механизмов регулирования. Монография адресована специалистам, связанным с регулированием предпринимательской деятельности страны, практическим работникам финансово-экономческой службы, студентам и научным исследователям по специальности « Финансы», «Финансы и кредит», «Маркетинг» и «Менеджмент».
-
qtisodiy va siyosiy geografiya asoslari
A. Soliyev, I.Safarov,Mazkur o'quv qo'llanmada iqtisodiy va siyosiy geografiya fanining mazmuni va maqsadi, uning asosiy tushunchalari va bozor munosabatlariga o'tish davrida rivojlanishi, ishlab chiqarishni ijtimoiy hamda hududiy tashkil etish, siyosiy geografiyani ba'zi bir masalalari to'g'risidagi mavzular yoritib beriladi.
-
Turizm
Daurenov E.Yu, Bobomurodov A.E. Masharipov A.K.,Ushbu o'quv qo'llanmada joyda mo'ljal olish usullari,azimutlar bo'yicha harakatlanish qoida va tartiblari keltirib o'tilgan.
-
Iqtisodiyot subyektlari moliyaviy holatining tahlili
M.Yu.Raximov,Mazkur qo'llanma xo'jalik subyektlari moliyaviy holatini tahlil etishning algoritmini belgilashda ham muhim manbaa bo'lishi mumkin.
-
Буюк ипак йўлидаги шинжон
М. Обидов,Ушбу китобда мўъжизалар диёри бўлмиш Хитойнинг Буюк Ипак йўлида жойлашган Шинжон-Уйғур автоном райони ҳақида, бу худуднинг тарихи, ўзига хос хусусиятлари, маданияти ва иқтисодиёти, тараққиёт босқичлари, бу ерда истиқомат қилаётган турли миллат вакилларининг турмуш тарзи ва бошқа жиҳатлари хусусида қизиқарли маълумотлар берилган.
-
Экономика
Пол А.Самуэльсон, Вильям Д.Нордхаус,Это,бесспорно,самая популярная книга в мире экономики,воспитавшая не одно поколение западных экономистов,политиков,бизнесменов.
-
Туркий давлатлар бирлиги. Глобал интеграциянинг Евроосиё модели
Жаваншир Фейзиев,Озарбайжон Миллий Мажлисининг депутаты Жаваншир Фейзи- евнинг “Туркий Давлатлар Бирлиги ” китоби турк дунёсининг так,- дири билан боглик, энг долзарб масала - туркий тилли давлатлар бирлигини яратиш масаласига багиишанган. Асарда бумасаланинг фундаментал асослари тадқик, этилади, туркий давлатчилик ге-незисы, турк цивилизациясининг, турк сиёсий маданиятининг теран томирлари, умумтурк бирлиги гоясининг тарихий такомили, дунё маданиятининг, Буюк ипак йули сиёсатининг, Евроосиё геосиёсатининг тараққиёт тарихида туркий халкларнинг роли, Евроосиёнинг “Турк консенсуси ” янгича ёндашув контекстида тахрил қилинади.
-
Qo'shma korxonalar iqtisodi
A.Abdullayev, H.Aybeshov , Sh.Mamatqulov, X.Xo'jaqulov,Qo'shimcha korxona -bu ikki va undan ortiq mulk egalarining yagona maqsad yo'lida tashkil etadigan korxonasi xisoblanadi.
-
Ислоҳотларнинг жадаллашуви шароитда иқтисодий географик микрорайонлаштиришни такомиллаштириш хусусиятлари (Хоразм вилояти мисолида)
А.К.Рахимов,Монография Хоразм вилояти мисолида ислохотларнинг жадаллашуви шароитида иқтисодий географик микрорайонлаштиришни такомиллаштириш хусусиятлари 2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегиясини "Инсон қадрини улуғлаш ва фаол махҳалла йили" да амалга оширишга оид давлат дастуридан келиб чиққанҳхолда ёритилган.
-
Иқтисодий билим асослари
Ўлмасов А.,Қўлланма коллеж ўқитувчилари ва иқтидорли ўқувчиларга мўлжалланган. Услубий кўрсатмалар назарий ва амалий дарсларни ўтиш ўқувчиларни мустақил ишини уюштириш уларнинг билимини тест усулида баҳолашга тааллуқлидир.
-
Иқтисодиёт асослари
Ўлмасов А.,Бозор иқтисодиётининг ўз қонун қоидалари ва сир-асрорлари борки, улардан огоҳ бўлиш ҳар бир кишига наф келтиради. Мазкур китобда бозор иқтисодиётининг моҳияти, унинг қонунлари ва ҳаракат келтирувчи омиллари оммабоп тилда ёритилган. Шунингдек, иқтисодиётга оид жадваллар, чизмалар, такрорлаш учун саволлар, мустақил иш топшириқлари келтирилган. Китоб олий ва ўрта махсус ўқув юртлари талабаларига, коллеж, лицей ўқувчиларига, ишбилармонлар, мутахассислар, иқтисодиёт билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Меҳнат муносабатлари ва менталитет
Умурзоқов Б. У. , Раҳимов М.,Ушбу рисолада миллий менталитнинг меҳнат муносабатларига таъсири меҳнатнинг азалий қадрият сифатида баҳоланиши, оилада меҳнатга янгича муносабатнинг шаклланиш омиллари, устоз-шогирд муносабатларнинг ижтимоий хусусиятлари ҳамда Япония тажрибаси асосида меҳнатга ёндашувнинг айрим қирралари фикр юритилади.
-
Минтақа меҳнат бозори ривожланиши: муаммолар ва ечимлар
А.Садуллаев, Ш.Садуллаев, Ж.Султанов, Н.Файзуллаев,Монографияда Республикамизнинг аҳолиси энг зич жойшшган ва анча юқори суръатлар билан ўсиб бораётган ҳудудларидан бири бўлган Хоразм вилоятида меҳнат бозорининг шаклланиши, унга демграфик омилларнинг таъсири, аҳоли бандлигини таъминлашда меҳнат бозори инфратузилмасининг самарадорлигини ошириш, минтақа иқтисодиёти рағбатбардошлигини аниқлаш, аҳолини иш билан таъминлашда бандликнинг ностандарт шаклларидан фойдаланиш муаммолари кўпгина статистик маълумотлар асосида чуқур таҳғлил қилинган ва уларни ҳал қилиш бўйича илмий тавсия ва таклифлар ишлаб чиқилган.
-
Korxona iqtisodiyoti chizmalarda 1-qism
M.Masharipova, O.Saidov,Ushbu o'quv-uslubiy qo'llanmada iqtisodiyotning sohalari va bo'limlari, iqtisodiyotning tarkibiy tuzilishi, tadbirkorlik va korxonalarning o’zaro aloqasi, korxonalarning turlari va shakllari, korxonalarning birlashmalari, bozor munosabatlari va bozor mexanizmida korxonaning tutgan o‘rni kabi masalalar yoritiladi.
-
Bojxona qiymati
Pardayev T., Suyunov A.,Darslikda import yo`nalishidagi bojxona qiymatining mohiyati, inkoterms xalqaro qoidalarini qo`llash narx ma`lumotlari byulletenidan foydalanish, bojxona qiymatini o`zgartirish eksport yo`nalishidagi tovarlarning bojxona qiymatini belgilash va deklaratsiyalash kabi masalalar keng yoritilgan.
-
Mehnat resurslarini muhofaza qilish
Q.X.Abdurahmonov, X.X.Abduramanova,Ushbu o`quv qo`llanmada ijtimoiy muhofaza qilish sohasining obektlari, tamoyillari , mexanizmlari va mehnat resurslarida ijtimoiy xizmat ko`rsatishning xususiyatlari kabi qator masalalar yoritilgan.
-
A Precarious Balance. Democracy and Economic Reforms in Latin Americe Volume II
Joan M. Nelson,This book contains Democracy and Economic Reforms in Latin America. This two-volume study, A Precarious Balance, is based on a project of the overseas development council coordinated by Joan M. Nelson in which twelve social scientists look at the interaction of political and economic reforms in six countreis to see how they sometimes support and sometimes impede one another.
-
Wireless Networked Communications
Jay Ranade, Series Advisor,Copyright 1994 by McGraw-Hill, Inc. All rights reserved. Printed in the United States of America. Except as permitted under the United States of America. Except as permitted under the United States Copyright Act of 1976.
-
ИҚТИСОДИЙ БА МОЛИЯБИЙ ТАҲЛИЛ
Е.ЕРГЕШЕВ,Бозор ик,тисодиёти шароитида корхона, фирма ва жисмоний шахсларнинг ик,тисодий ва молиявий фаолияти х;ар томонлама чук.ур тaJQIИЛ к;ил:иб борилиши, улар томонидан амалдаги тегишли к,онунлар, к,онун ости хужжатлари пухта уРганилиши лозим. Бу x)iжалик юритувчи субъектларнинг ишбилармонлик фаолиятини мустах;камлаш, рак.обатбардошлигини ошириш, истик,болини урганиш имконини беради.
-
Iqtisodiyotni davlat tomonidan tartibga solish
O.Ya. Xamrayev, H.P. Abulqosimov,O‘quv qo‘llanmada iqtisodiyotni tartiblashning bozor va davlat mexanizmlariga oid mavzular yoritilgan bo‘lib, unda iqtisodiyotni davlat tomonidan tartibga solish shakllari, usullarining qo'llanishi ilmiy-nazariy jihatdan tahlil qilingan. Shuningdek, makroiqtisodiy tartiblash natijasida O‘zbekistonda barqaror iqtisodiy o‘sish ta’minlanganligi ishonarli dalillar asosida ko‘rsatib berilgan bo‘lib, iqtisodchi olimlar va o'qituvchilar, tadqiqotchilar, oliy o‘quv yurtlari talabalariga mo‘ljallangan.