-
-
Очиқ ахборот тизимларида ахборот-психологик хавфсизлик
Умаров Б. , Қодиров У. , Каримов X.,Ijtimoiy falsafa, -
-
-
-
-
-
Ijtimoiy falsafa,
-
Хрестоматия по философии
Яковлев В. П. , Чермантеева Т. С. , Лосева И. Н. , Несмеянов Е. Е. , Кохановский В. П.,Ijtimoiy falsafa, -
-
Ijtimoiy falsafa,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ҳаёт фалсафаси
Ж.Туленов,Таниқли файласуф олим, Узбекистон Республикаси Фанлар академиясининг мухбир аъзоси Ж. Туленовнинг мазкур китобида фалсафанинг инсон дунёқарашини шакллантириш ва ри вожлантиришдаги ўрни, унинг фан ва мафкура сифатидаги хусусиятлари, сиёсат билан алоқадорлиги, ҳозирги ҳаёт тарақкиётидан келиб чиқаётган долзарб муаммоларни фалсафий жиҳатдан мушоҳада этиш, фикрлаш маҳоратини ошириш ма- салалари ҳақида сўз юритилади. Китоб олий ва ўрта махсус ўқув юртлари талабалари, шунингдек, фалсафа билан қизиқувчи китобхонларга мўлжалланган.
-
Очиқ ахборот тизимларида ахборот-психологик хавфсизлик
Умаров Б. , Қодиров У. , Каримов X.,Ўқув қўлланма «Ёшларни деструктив ғоялар таъсиридан ҳимоя қилишга йўналтирилган ижтимоий-психологик, педагогик технологияларни ишлаб чиқиш» мавзусидаги ИТД-166 рақамли амалий лойиха доирасида яратилган.
-
Инсон одоби билан
Э.Юсупов, Ф.Исмоилов,Ушбу китобда одоб маданияти ҳақида мулоҳаза юритилади. Муаллифлар одоб қоидалари хусусида фикр юритар эканлар, инсонинг кунда лик ҳаёти билан узвий боғлиқ бўлган қоидаларни маълум даражада тартибга солишга ҳамда уларни ўз қоидалари билан муайян тарзда умумлаш тиришга ҳаракат қилганлар. Китобда одоб маданиятига кирувчи самимийлик, тўғрилик, камтарлик, сезгирлик, меҳр-муҳаббат, тўй, оила, аёл ларни эъзозлаш, оналарни авайлаш, ота-она масъулияти ва кийиниш маданияти каби масалалар қизиқарли мисоллар асосида ёритилган. У кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Сўфи Оллоёр илоҳиёти I Қисм
Ш.Сирожиддинов,XVII-XVIII асрларда яшаб ўтган улуғ мутафаккир, илоҳиётчи олим ва шоир Сўфи Оллоёрнинг "Маслак ул-муттақин", "Сабот ул-ожизин" "Мурод ул-орифин" ва "Махзан ул-мутеъин" китоблари азалдан халқ ичида жуда машҳур. Мустақиллик шарофати билан алломанинг номи, қадри тикланди. Шу давргача унинг ижоди ҳақида баъзи мақолалар эълон қилинган бўлса- да, аммо мутафаккир даҳоси, унинг Ўрта Осиё, жумладан, Ўзбекистон ижтимоий-сиёсий ҳаётидаги ўрни ҳануз мукаммал ёритилмаган.
-
Маънавият ва тараққиёт
Эркаев А.,Ушбу китобда маънавият тушунчаси бошқа ижтимоий-фалсафий тушунчалар, категориялар билан қиёсланган ҳолда кенг ва теран таҳлил этилади, маънавиятнинг янги жамият қуришдаги ўрни ва аҳамияти батафсил ёритиб берилади.
-
Тафаккур гулшани
Воронцов В,Ушбу мажмуа бир неча йил муқаддам чоп этилган эди. Кўплаб китобхонлар нашриётимизга мактуб йўллаб, мазкур тўплам қайта нашр қилини шини сўрамоқдалар. Шунга кўра нашриёт бу китобни такроран чиқаришни лозим тутди. Мажмуа ўтмишда яшаган мутафаккирлар, шунингдек ҳозирда ҳаёт алломалар қаламига мансуб сархил афоризм, ибратли ҳикматлардан иборат.
-
Мустахкам оила маънавияти
А.Абдусамедов,Мазкур рисолада мустақиллик йиларида мамлакатимизда оилаларни маънавий руҳий баркорликини мустаҳкамлаш.унинг ижтимоий функцияларини ошириш имкониятларини кенгайтириш.
-
Тафаккур дурдоналари. 111 ватандош алломаларимизнинг ҳикматли фикрлари
Бекмуродов,Ушбу китобда юртимизнинг улуғ инсонлари, машҳур алломалари, турли даврда яшаган шоиру фозиллари, ёзувчию файласуфларининг Ватан ҳақидаги, инсон ҳаёти ва фаолияти, фазилати ва қусурлари, кўнгил мулки, борингки, борлиқ ва йўқлиқ ҳақидаги ҳаёт ҳақиқатлари, ҳикматли иборалари жамланган.
-
Хрестоматия по философии
Яковлев В. П. , Чермантеева Т. С. , Лосева И. Н. , Несмеянов Е. Е. , Кохановский В. П.,В хрестоматии представлены извлечения из текстов классиков мировой философии от античности до современной эпохи. Учебное пособие подготовлено в соответствии с Программой государственного образовательного стандарта высшего профессионального образования по специальности «Философия», разработанного Госкомитетом Российской Федерации по высшей школе. Пособие предназначено для студентов, аспирантов вузов всех, интересующихся актуальными вопросами философии.
-
Введение в социальную философию
Момджян К.Х.,Эти и другие вопросы издавна волновали философов, обращавшихся к изучению общества, истории и человека. Сопоставляя разные мнения и подходы, автор знакомит читателя с дискуссионными проблемами социальной философии и философии истории, наиболее актуальными на современном этапе общественного развития.
-
Ички ишлар идоралари ходимларининг касб этикаси ва эстетик маданияти
Муқаммадиев Н.Э.,Дарслнкда ички ншлар ндоралари ходнмларн касб ахлокн ва эстстик маданиятининг вужудга кслншн, таркнбнн тузилншн, турларн, катсгорнялари, приниип ва нормалари, улуг аждодларимизнинг ахлоқодоб ҳақидаги ўпгглари ҳамда ходнмларнннг муомала маданняги, тсргов, профнлакгнка, опсратнв-қнднрув, экспсрг-крнмнналнстика фаолнятннннг ахлоқий-маънавий муаммоларн, жнноятчилар дунссннннг ахлоқнй тубанлнк қонунларн, касбий бузилиш ва унн бартараф этнш йўлларн, маънавнят ва маърнфат ишларини ташкил этишга донр назарий ва амалий қоидалар басн этилган. Ўзбекнстон Рсспублнкасн ИИВ олнй ўқув юртларинингўқитувчи ва талабаларига, илмнй ҳамда амалистчи ходимларига мўлжалланган.
-
Мантик
Хайруллаев М. М.,Мазкур ўқув қўлланмаси инсон тафаккурининг зарур табиий шакллари ва қонунлари ҳакида бошланғич билим беради. Унда мантиқ илмининг сўнгги ривожига доир маълумотлар хам берилган. Шарқ Ўрта Осиёда мантиқ ҳақидаги таълимотлар хам ёритилган. Қўлланма университетлар ва институтларнинг талабрарига мўлжалланган.
-
Ijtimoiy falsafa
M.S. Xajiyeva,Mazkur darslikda ijtimoiy falsafa fanining predmeti, maqsad va vazifalari, ijtimoiy falsafa fanining tarixiy taraqqiyot bosqichlari, ytimory falsafa tarixi, januyat yaxlit tizim sifatida, fuqarolik jamiyati, jamiyat hayoti va taraqqiyoti omilları hamda jamiyatning iqtisodiy, ijtimoiy, siyosiy, ma'naviy hayoti, ijtimoiy taraqqiyot tabiiy-tarixiy jarayon sifatida, ijtimoiy taraqqiyot subyektlari va harakatlantiruvchi kuchlari, sivilizatsiya. O'zbekistonning jahon sivilizatsiyasi, integratsiyasi, ijtimoiy bilish, jamiyatni ilmiy bilish va boshqarish kabi masalalar tahlil qilingan. Ushbu kitob "60920100 Ijtimoiy ish (Fuqarolarning o'z-o'zini boshqarish organları)" ta Im yo'nalishi talabalari uchun "Ijtimory falsafa fanidan darslik sıfatıda tavsiya etiladi.
-
Yuksak ma'naviyat- yengilmas kuch
Islom Karimov,Muhtaram o‘quvchi, Prezidentimiz Islom Karimovning ushbu kitobida odamzot uchun hamma zamonlarda ham eng buyuk boylik bo‘lib kelgan ma’naviyatning ma’no - mazmuni, uning inson va jamiyat hayotidagi o‘rni va ahamiyati, bu murakkab va serqirra tushun chaning nazariy va amaliy tomonlari bir tomonlama keng qamrovli fikr va xulosalar orqali tahlil etiladi. Ayni paytda istiqlol yillarida yurtimizda milliy ma’naviyatimizni tiklash, uni zamon talablari asosida rivojlantirish bo‘yicha amalga oshirilayotgan ulkan ishlar, bu borada oldimizda turgan maqsad va vazifalar haqida atroflicha fikr yuritiladi.
-
-
Маьнавият, фалсафа ва ҳаёт
И. Каримов,Мазкур тўпламга муаллифнинг Ўзбекистон миллий мустақилликка эришгандан кейин ёзган ҳамда республика газета, журналларида, шунингдек ўқув қўлланмаларида чоп этилган бирқатор мақолалари киритилган. Ушбу китоб фалсафа ва диншуносликнинг баъзи бир муҳим муаммоларини ҳамда маънавиятни илмий ва миллий негизда ривожлантириш нақадар долзарб эканлигини англашга ёрдам беради, албатта
-
Миллий маънавиятимиз назариясига чизгилар
М.Имомназаров,Янги даврда башарият маънавий такомили жараёнида муайян эврилишлар юз бериб, воқеликни англаш унга фаол муносабатда бўлишни тақозо эта бошлади. Миллий маънавиятимиз кўлами шунчалар кенг, мазмуни шу қадар теранки, алоҳида бир киши ҳар қанча урингани билан на унинг тарихини, на назариясини етарли даражада мукаммал ярата олмайди.
-
Западно-европейская социология XIX века
Конт О., Милль Д. С., Спенсер Г.,В данную книгу включены тексты из трудов выдающихся классиков социологии-Огюста Конта, Джона Стюарта Милля и Герберта Спенсера, положивщих начало становлению социологии как самостоятельной науки. Среди многочисленных обществоведческих дисциплин социология-одно из самых солодых наук, поставивших своей целью синтезировать знания о всесторонних реальных процессах, происходящих в обществе.
-
Фозил одамлар шаҳри
Форобий Абу Наср,Шарқ Уйрониш даврининг буюк мутафаккири Абу Наср Форобий асарларида оқилона давлат тузими, инсоният жамияти ҳақидаги нодир ва доно фикрларга дуч келамиз. IX-X асрларда яшаб, ижод этган «Арасту фалсафаси», «Фозил одамлар шаҳри», «Илмларнинг келиб чиқиши туррисйда» асарларидан намуналар киритилган. Китоб файласуфларга, тарихчиларга, адибларга ва шу сох,а билан к,изиқувчи ўқувчиларга мўлжалланган.
-
Фалсафа асослари
Тўйчиев Б., Мўминов А., Бўронов К.,Ушбу китобда фалсафанинг асосий масалалари, баҳс мавзулари, қонун ва категориялари, фалсафий мактаблар, йўналишлар,атоқли файласуфларнинг таълимотлари ҳозирги замон фалсафасининг оқимлари тўғрисидаги маълумотлар баён қилинган.