-
-
Жиноят-ижроия ҳуқуқи
Рустамбоев М. , Аҳроров Б. , Иноғомов Ш., Қодиров Р. , Абдухоликов М., Пайзуллаев К, Абдуҳолиқов М. , Тоҳиров Ф.,Huquq sohalari, -
-
-
-
-
-
-
-
Ўзбекистон Республикасининг конституциявий ҳуқуқи
Саидов А., Рустамбоев М., Турсунов А., Аҳмедов Д., Беков И.,Huquq sohalari, -
-
Фуқаролик ҳуқуқи иккинчи қисм
Абдусаломов М., Азизов Ҳ., Аҳмаджонов Б., Бобоқулов С., Баратов М.,Huquq sohalari, -
-
-
-
-
-
-
-
-
Ekologik huquq
Shodimetov Yu., Xolmo`nminovJ.,Mazkur darslik uch qismdan iborat bo`lib, birinchi qismida inson, jamiyat va tabiat o`rtasidagi o`zaro munosabatlarga oid konsepsiyalar, tabiatning rivojlanishida ijtimoiy qonunlarning roliga keng o`rin berilgan. Ikkinchi qismida tabiiy obyektlar huquqiy rejimining o`ziga xosligi, tabiatdan foydalanish va uni muhofaza qilishning huquqiy tartibga solinishi masalalari ko`rib chiqilga. Uchinchi qismda xorijiy mamlakatlar tajribasi, xalqaro atrof-muhit huquqining bugungi holati atroflicha yoritib berilga.
-
Жиноят-ижроия ҳуқуқи
Рустамбоев М. , Аҳроров Б. , Иноғомов Ш., Қодиров Р. , Абдухоликов М., Пайзуллаев К, Абдуҳолиқов М. , Тоҳиров Ф.,Ушбу дарсликда Жиноят-ижроия кодексининг жазоларни ижро этиш қонун-қоидалари, жиноий жазоларни амалга ошириш, жазоларни ижро этиш, уларни тайинлаш ва озод қилиш қоидалари ёритилган. Шунингдек, мазкур дарсликда Ўзбекистон Республикаси ҳамда айрим хориж давлатларида жорий этилган ҳозирги даврдаги жиноий жазоларнинг турлари ва уларнинг бир-бирларидан фарқлари талқин қилинади.
-
Ўзбекистон Республикасининг фуқаролик хуқуқи
Бобоқул Ибратов, Омон Оқилов,Ўзбекистон Республикасининг Конститутцияси бошқа қонун хужжатлари ва Олий Мажлис қарори билан 1997 йил 1 мартдан амалга киритилган Ўзбекистон Республикаси Фуқоролик кодекси 2- қисми асосида ёзилган ушбу китоб университет юридик факультетлари юридик институт ва хуқуқ асослари ўқитиладиган олий мактаб талабаларига дарслик сифатида тавсия этилади шунингдек у суд прокротура нотариат адвокатура ва бошқа орган ходимларига қўдданма сифатида мўджадданган.
-
Хозирги замон асосий хуқуқий тизимлари
А.Х.Саидов,Талабалар аспиронтлар илм ва амалиет билан шугулланувчи хуқуқшунослар учун мулжалланган.
-
Ўзбекистон республткасининг фуқоролик хуқуқи
Б.Ибратов,Қулингиздаги ушбу дарслик тошкент давлат юридик институти фуқоролик хуқуқи кафедраси мудири ўзбелистонда хизмат курсатган юрист профессор И.Зокировнинг 1996 йил Адолат нашриёти томонидан чоп етилган.
-
Ўзбекистон Республикасининг хўжалик процессуал ҳуқуқи
Шораҳметов Ш.,Хўжалик прцессуал ҳуқуқи бўйича тайёрланган ушбу дарсликда, Ўзбекистон Республикаси ўз мустақиллигига эришгандан кейин қабул қилинган, ҳўжалик судларининг фаолияти бошқа судлар каби одил судловни амалга оширадиган суд ҳокимияти қаторига кирадиган суд эканлигига, мулкчиликнинг турли шакллари, ҳўжалик суди амалиётида учраб турадиган ҳўжалик прцессуал ҳуқуқиниг умумий масаларари тўғрисида баён қилинган.
-
Ўзбекистон Республикаси молия ҳуқуқи
Ли Адик,Дарсликда мустақил Ўзбекистонда бозор муносабатларининг ривожлани-ши шарт-шароитларида молия ҳуқуқининг мазмун-моҳияти кўриб чиқилади. Унда молия ҳуқуқининг ўзига хос хусусиятлари ва у томонидан тартибга солинадиган муносабатлар очиб берилади, асосий молия-ҳуқуқ институтлари: молиявий назорат, бюджет ҳуқуқи, давлат даромадлари ва харажатлари ҳуқуқий тартиботи, банк фаолияти, пул муомаласи, ҳисоб-китоб муносабатлари, валютани тартибга солиш, қимматли қоғозлар бозори изчил баѐн этилади
-
Davlat va huquq nazariyasi
SH.A.Sadullayev,Mazkur darslik «Davlat va huquq nazariyasi» moduli bo'yicha tayyorlangan bo'lib, unda modulning o‘quv dasturi asosida mavzular va ularning mazmuniga oid javoblar, jadvallar, muammoli savollar hamda tavsiya etiladigan adabiyotlar ro‘yxati o‘z ifodasini topgan. Darslik oliy yuridik ta’lim muassasalarining bakalavriat bosqichi talabalariga hamda davlat va huquq masalalariga qiziquvchi kitobxonlarning keng doirasiga mo'ljallangan.
-
Инсон ҳуқуқлари
Мўминов А.Р, Тиллабаев М.А.,Ушбу дарслик "Инсон хукуклари" фани предметини ўрганишга бағишланган бўлиб, унда инсон хукуклари тушунчаси, тарихи ва ривожланиш боскичлари, инсон хукуклари категориялари, инсон хукуклари бўйича халкаро ва миллий ҳукукий нормалар ва уларин амалга ошириш механизмлари, инсон ҳуқуклари сохасида халкаро ҳамкорлик каби масалалар камраб олинган. Дарслик инсон ҳуқуқлари масалаларини ўрганувчи талабалар, ўкитувчилар, илмий тадкикотчилар ва мутахассислар ҳамда кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбекистон Республикасининг конституциявий ҳуқуқи
Саидов А., Рустамбоев М., Турсунов А., Аҳмедов Д., Беков И.,Ушбу дарслик Ўзбекистон Республикаси Конституцияси асосида шаклланган Конституциявий ҳуқуқ тармоғини, ҳуқуқий демократик давлат ва фуқаролик жамиятини шакллантиришда муҳим устувор конституциявий институтларни ўзида қамраб олиб, унда китобхон миллий конституциявий ҳуқуқ тарихини, ривожланиш қонуниятларини, фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликлари, бурч ва мажбуриятлари, уларнинг ҳуқуқий кафолатлари, давлат ҳокимияти органлари тизими, тузилиши ва шаклланиши, маъмурий ҳудудий тузилиш масалаларини ўрганади, шунингдек, дарсликда Ўзбекистон Республикаси қонунлари, Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А Каримов асарлари ҳамда фармонлари, етук ҳуқуқшунос олимларнинг асарлари ҳамда 2002 йил 27 январда ўтказилган умумхалқ референдуми натижаларига кўра ва унинг асосида қабул қилинган 2003 йил 24 апрелдаги Ўзбекистон Республикасининг Қонунига мувофиқ Конституциямизнинг XVIII,XIX, XX, XXIII бобларига тузатиш ва қўшимчалар киритилган нормаларнинг моҳияти, давлат ва жамият қурилиши ва суд-ҳуқуқ соҳасида амалга оширилаѐтган демократик ислоҳотлар ўз ифодасини топган.
-
Ўзбекистон Республикаси Банк ҳуқуқи
Хожиев Э.,Дарслик ―Банк ҳуқуқи‖ фани дастури асосида тайѐрланган бўлиб, ҳуқуқшунослик мутахассислиги бўйича таълим олаѐтган талабаларга, таълим муассасалари аспирантлари ва ўқитувчиларига, шунингдек банк ҳуқуқи масалалари билан қизиқувчи кенг китобхонлар доирасига мўлжалланган.
-
Фуқаролик ҳуқуқи иккинчи қисм
Абдусаломов М., Азизов Ҳ., Аҳмаджонов Б., Бобоқулов С., Баратов М.,Олий ўқув юртлари бакалавриатининг «Юриспруденция» йўналиши бўйича таълим оладиган талабаларга дарслик сифатида тавсия этилган ушбу китоб, Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси, амалдаги қонун ҳужжатлари, жумладан, Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик кодекси асосида тайёрланган.
-
Фуқаролик процессуал ҳуқуқи
Мамасиддиқов М.,Мазкур дарслик Давлат таълим стандарти асосида туэилган “Фуқаролик процессуал ҳуқуқи" фани дастурига мувофиқ ҳамда шахсга йўналтирилган, ривожлантирувчи ва мустақил таълим олиш технологиялари, тамойиллари ва талаблари асосида тайёрланган. Дарсликда фуқаролик процессуап ҳуқуқининг умумий қисмига оид барча масалалар батафсил кўриб чиқилади.
-
Fuqarolik huquqi
V.R.Topildiev,Ushbu darslikda fuqarolik huquqi tushunchasi, predmeti, tizimi va manbalari, fuqarolik huquqining subyektlari va obyektlari, fuqarolik huquqida bitimlar, vakillik va ishonchnoma, muddatlar va da’vo muddatlari, mulk huquqi, mulk huquqining vujudga kelish va bekor bo‘lish asoslari, mulk huquqining asosiy tamoyillari, mulk shakllari, ashyoviy huquq va uning turlari, xususiy va ommaviy mulk huquqi, mulk huquqini himoya qilish, majburiyat huquqi, majburiyatlarning vujudga kelishi, majburiyat subyektlari va obyektlari, majburiyatlarning bajarilishini ta’minlash usullari, majburiyatlarning bekor bo'lishi, shartnoma huquqi, shartnomalarning turlari, shartnomalarni tuzish va bekor qilish bilan bog'liq masalalar amaldagi qonunchilik asosida yoritib berilgan.
-
Ўзбекистон фуқоролик кодексининг иккинчи қисмига шархлар
Анортоем Исмоил,Фуқоролик кодексининг биринчи қисми асосий ва умумий қўидадарни белгилаб берувчи нормалардан ташкил топган булса унинг иккинчи қисмидаги нормалар ушбу умумий қоидалардан келиб чиқиб ва уларга асосланиб кундалтк хаётда мавжуд ва бевосита вужудга кедтши мумкин бўлган алохида турдаги муносабатларни хуқуқий тартибга солтшга алохида турдаги муносабатларни хуқуқий тартибга солишга багшланган муайян қоидалардан иборат.
-
Банк хуқуқи
А.Зулров,Маъруза матнлари «Миллий истиқлол ғояси, хуқуқшунослик ва маънавият асослари кафедрасининг 2003 йил майдаги йиғилишида маъқулланди. Мустақил Ўзбекистон Республикасининг ижтимоий тараққиёт эхтиёжлари ва хаётий тажриба талаблари юридик фанларнинг тугал системасини такомиллаштиришни тақазо этади.
-
Халқаро ҳуқуқ
А.Х.Саидов,Дарслик олий юридик ўқув юртларининг талабалари аспирантлари докторонтлари ўқитувчилари Таўқи ишлар вазирлиги ва ташкилот ходимлари учун хамда халқаро хуқуқ муаммолари билан қизиқувчи китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Milliy istiqlol g'oyasi
Muallif jamoa,"Milliy istiqlol g'oyasi" fani bo'yicha ushbu o'quv qo'llanma o'rta maxsus, kasb-hunar ta'limi muassasalari uchun mo'ljallangan. Qo'llanma uch qismdan iborat bo'lib, birinchi qismda g'oya va mafkura tushunchalarining mohiyati va mazmuni, ularning turlari va tarixiy shakllari yoritilgan. Ikkinchi qismda milliy g'oya, uning falsafiy va tarixiy ildizlari, asosiy tamoyillari hamda tushunchalari bayon etilgan. Uchinchi qism hozirgi dunyoning mafkuraviy manzarasi, globallashuv davrining g'oyaviy jarayonlari, mafkuraviy va ma'naviy tahdidlar tahlilini o'z ichiga olgan.
-
Huquqshunoslik
Javodbek Yoqubov,Insoniyat qadim zamonlardan buyon davlat va huquq masala- lariga katta qiziqish bilan munosabatda bo'lib keladi. Davlat hokimiyati hamda huquqiy hayot hodisalari hamma zamonlarda alohida dolzarblik kasb etib kelganligi barchaga ayon. Bu voqeliklar mustaqil O'zbekiston Respublikasi uchun ham nihoyatda muhim ahamiyatga ega. Biz yaqin o'tmishimizda sinfiy hukmronlikning quroli sifatida davlat haqidagi markscha g'oyani shior qilib olib, bu nazariyani dogmaga, davlat va huquqni esa sinfiy kurash, sinfiy raqiblarni yengish vositasiga aylantirgan edik.
-
Давлат ва хукук асослари
Саидов А, Таджиханов У, Одшщориев X,Дарслик давлат ва хукук, асослари укув фани режасига мувофик; унинг камровига кирувчи барча йуналишларни уз ичига олган. Унда давлат ва хукуъ хдкдааги умумий таълимот, хукукринг асосий тармокдари буйича тушунча ва таърифлар лунда шаклда баён этилган. Дарслик уч кiсм- дан: назарий кисм, давлат-хукукй фан со^алари буйича чизмалар ва тестлар ^амда савол- жавоблар к^исмидан иборат. Давлат ва хукуц асосларини урганаётган мактаб, академик лицей ^амда коллеж укувчилари ва талабалари, юридик укув юртларига кирувчи абитуриентлар, ушбу фандан даре берувчи ук^итувчилар хдмда давлат ва эдгсук масалалари билан к^изикувчи барча китобхонларга мулжаллан- ган.