-
-
-
-
Fizika,
-
-
-
Элементар физикадан масалалар тўплами
Б.Б.Буховцев, В.Д.Кривченков, Г.Я.Мякишев, В.П.Шальнов,Fizika, -
-
-
Физикадан масалалар. Олий ўқув юртларига кирувчилар учун
Г. А. Бендриков, Б. Б. Буховцев, В. В. Керженцев,Fizika, -
-
-
-
Suyuqlik va gaz mexanikasi fanidan masalalar to’plami
Madraximov M.M., Abdulhayev Z.E., Yunusaliev E.M., Akramov A.A.,Fizika, -
-
Умумий физика курси: механика ва молекуляр физика
Ў. Қ. Назаров, Ҳ. З. Икромова, К. А. Турсунметов,Fizika, -
-
-
-
Сборник вопросов и задач по физике
Н. И. Гольдфарб,Предлагаемое пособие представляет собой систематический сборник задач и вопросов по всем разделам программы вступительных экзаменов в вузы с повышенными требованиями по физике.
-
Физика курси 2-қисм
А.В. Пёришкин,Ушбу дарслик физика курси 2-қисми бўлиб, унда механика, иссиқлик ва молекуляр физика ҳақида сўз боради.
-
Семинар по группам Ли и алгебраическим группам
Э.Б.Винберг А.Л.Онищик,Изложение теории групп Ли и алгебраических групп над полями действительных и комплексных чисел .Материал представлен в виде последовательности задач снабженных или решениями. Для студентов курсов и аспирантов математических специальностей. а также для всех математиков, используюўих в своей работе теорию групп и алгебр Ли.
-
Умумий физика курси II том электр ва электромагнит ҳодисалар
С.Э.Фриш, А.В.Тиморева,СССР Олий таълим министрлиги давлат университетларининг физика-математика ва физика-техника факультетлари учун дарслик сифатида рухсат этган. Олий ўқув юртлари физика ва муҳандислик ихтисосликлари талабалари учун фундаментал дарсликдир. 1964 йилда ва бошқа йилларда чоп этилган ушбу китоб электростатика, доимий ток, магнит майдони, электр индукцияси ҳамда электромагнит тебранишлар қонуниятларини қамраб олади.
-
Физикадан масалалар тўплами
В.П.Демкович,Қўлланма ўрта ҳунар-техника билим юртларининг ўқув программасига ва ўрта мактаблар учун 1977 йилда босмадан чиққан физика дарсликларига мослаб ёзилган. У молекуляр физика, электродинамика, тебранишлар, оптика ва атом физикасига доир масалаларни, шунингдек, такрорлаш маслаларини ўз ичига олади. Ҳар қайси мавзуда сифатга оид ва ҳисоблаш масалалари, график тарзда ечиладиган ва экспериментал масалалар, шунингдек, техника ва касб мазмунидаги масалалар бор. Справочник жадваллар келтирилган. Китоб ўрта ҳунар-техника билим юртлари учун мўлжалланган.
-
Физика курси
А.Н.Ремизов,Курснинг асосий материалини танлашда, турли қонун ва ҳодисаларни тасвирлашда амалий медико-биологик жиҳат акс эттирилгандир. Физика курси амалий характерда бўлганлиги туфайли у юқори курс студентлари ва врачлар учун, шунингдек, биология ҳамда қишлоқ хужалиги бўйича мутахассис муаллим ва студентлар учун ҳам яхши қўлланма сифатида хизмат кила олади.
-
Механика ва молекуляр физикадан практикум
Қўлланма умумий физиканинг механика ва молекуляр физика бўлимларига оид 23 та лаборатория ишини ўз ичига олади. Ўқув программаларининг талабларига мос тарзда ўлчаш методларининг анализига, ўлчаш натижаларини ишлашнинг замонавий методларига алоҳида эътибор берилади.
-
Элементар физикадан масалалар тўплами
Б.Б.Буховцев, В.Д.Кривченков, Г.Я.Мякишев, В.П.Шальнов,Ушбу тўпламни тузишда физиканинг асосий қонунларини чуқур тушинишни ва бу қонунлардан турли шароитларда фойдалана билишни талаб қиладиган анча қийин масалаларга зўр эътибор берилган.
-
Физикадан уй экспериментал ишлари
А.А. Исроилов,Физикадан лаборатория машғулотларнинг асосий мақсади— ўқувчиларнииг билимларини ошириш, назарий машғулотларда олинган билимларини мустахкамлаш, физиканинг асосий тушунчалари ва қонунларини яхширок тушуниш ва англаб олишларига эришиш; уларда экспериментал масалалар ечиш ва мустақил ишлаш малакалари ва кўникмалари ҳосил қилиш; уларга физик асбоб ва қурилмалар, шуниигдек ўлчов асбоблари билан ишлашни, кузатиш ва тажриба натижаларини ишлаб чиқишни ўргатишдир.
-
Ядро ва элементар зарралар физикаси
Қ. Т. Тешабоев,Ушбу ўқув қўлланмаси дорилфунунлар учун мулжалланган умумий физика курси уқув программасига мослаб ёзилган.
-
Физикадан масалалар. Олий ўқув юртларига кирувчилар учун
Г. А. Бендриков, Б. Б. Буховцев, В. В. Керженцев,Физикадан масалалар тўплами олий ўқув юрт- ларига кирувчиларга физикадан конкурс имтиҳон- ларига мустақил тайёрланишларида қўлланма бўлиб хизмат қилиши мумкин. Тўплам асосан кейинги йилларда Москва Дав- лат университетида қабул имтиҳонларида таклиф килинган масалалардан тузилди. Кўпгина бўлим- ларда масалалар ечишнинг умумий методикасига доир қисқача кўрсатмалар ва масалаларни ечишда. фойдаланиладиган қатор формулалар берилган. Асосий масалаларнинг муфассал ечимлари берилган. Масалалар тўплами тайёрлов бўлимлари ва курслари тингловчиларига, техникумлар ва махсус ўрта мактаб ўқувчиларига, ўрта умумий таълим мактабларининг юқори синф ўқувчиларига, муста- қия шуғулланувчиларга, шунингдек, ўрта мактаб физика ўқитувчиларига тавсия қилиниши мумкин.
-
Қурилиш механикасидан мисол ва масалалар
Э.А.Одилхўжаев, Т.Ғ.Ғуломов,Курилиш механикаси конструкция ва иншоогларнинг муста^^камлиги, бикирлиги ва устуворлигини ?^исоблаш принциплари ва усуллари туррисидаги фандир. Иншоотларнинг муста)(камлигини ?{исоблаш уларнинг ташки кучларга чидамлп булншини таъмин этади. Устуворликни >;исоблаш вактида конструкцияларнинг айни урин ва мувозанатли шаклини деформацияяан кейин саклаб кола олиши текширилади. Иншоотларни катта кучиш ва тебранишлардан саклаш камда улардан нормал фойдаланишни таъминлат учуй уларни бикирликка кисоблаш керак. 1Уурилиш механикаси ин* шоотлар элементларининг бир-бирига к^идай борланганлигини, конструкцияларнинг энг енгил шаклларини топиш й^лларнии текширади. Иншоотлар ва конструкцияларни кисоблашда, улар кисоблаш схемалари билан алмаштирилади. Хнсоблаш схемаларида какикий конструкциялар \ ринга уларнинг соддалаштирилган куринишлари (схемалари) чизилади. Бунда стерженлар УК чизиклар билан, пластиналар - У'ртача сирглар, таянч кисмлар— идеал богланншлар билан алмаштирилади. Лгар курилаётган иншоотнингсхемаси оддий булса.у кисоблаш схемаси деб ^'a5yл килинади. Агар иншоотнинг тула схемаси кисоблаш учуй мураккаб бУлса, иншоотнинг баъзи хусусиятлари назарга олинмай, унинг схемаси к^шимча равишда соддалаштирилади.
-
Физикадан лаборатория машғулотлари
Бударина С. А., Исроилов А. А,Ушбу қўлланмада физика курсининг асосий бўлимларига тегишли 40 дан ортиқ машғулотларнинг тавсифлари баён этилган.
-
Suyuqlik va gaz mexanikasi
Xudoynazarov X., Abdirashidov A.,Ushbu o‘quv qo‘llanma «5140300 - Mexanika» ta’lim yo‘nalishining «Suyuqlik va gaz mexanikasi» fani o‘quv rejasi va o‘quv dasturi asosida tuzilgan. O‘quv qo‘llanma «5А140303 – Suyuqlik va gaz mexanikasi» mutaxassisligi magistrantlari uchun ham mo‘ljallangan.
-
Suyuqlik va gaz mexanikasi fanidan masalalar to’plami
Madraximov M.M., Abdulhayev Z.E., Yunusaliev E.M., Akramov A.A.,O’quv qo’llanma «Suyuqlik va gaz mexanikasi fanidan masalalar to’plami» o’quv qo’llanmasi masalalar yechishga mo’ljallangan bo’lib qo’llanmada har bir mavzu doirasida qisqacha nazariy ma’lumotlar keltirilgan, masalalar yechish namunalari berilgan, mustaqil yechish uchun har bir mavzuga oid masalalar berilgan. Masalalarni yechish qulay bo’lishi uchun, fizik kattaliklarning qiymatlari jadvallari ilova qilingan
-
ФИЗИКАДАН ЭКСКУРСИЯЛАР
M. MAMAЖОНОВ,Ушбу методик қўлланмада таълимнинг таркибий қисми бўлиб экскурсияга оид маълумотлар жумҳурият қишлоқ мактаблари шароитини ҳисобга олган ҳолда экскурсиялар ташкил этишнинг усуллари, турлари ва физика курсидан айрим экскурсияларни ташкил этиш ёритилган. Қўлланмада тавсия этилган экскурсиялар учун унинг мазмунини очиб беришга ёрдам берувчи маълумотлар берилган. Экскурсияларнинг ҳар бирида физика фани ҳодиса ва қонунларининг акс этиши ҳисобга олинган. Шунингдек, қўлланмада политехник таълим ва касб танлаш ишлари ҳам ҳисобга олинган.
-
Умумий физика курси: механика ва молекуляр физика
Ў. Қ. Назаров, Ҳ. З. Икромова, К. А. Турсунметов,Ушбу қўлланма 1988 йилда тасдикланган физика курсинннг янги программасига асосан ёзилган. Қўлланмада «Умумий физика курси» нинг механика ва молекуляр физика бўлимлари баён этилган.
-
Физикадан масалалар ечишни ўрганинг
Р.С.Арисланов, О.А.Ахмедов,Р. С. Арислонов, О. А. Аҳмедов ва бошқалар муаллифлигидаги "Физикадан масалалар ечишни ўрганинг" (1989-1991 йиллар) қўлланмаси - абитуриентлар ва ўқувчилар учун табиий-илмий фанларни пухта ўзлаштиришда жуда самарали манба ҳисобланади. Қўлланмадан унумли фойдаланиш ва физикадан мустақил равишда масала ечишни муваффақиятли ўрганиш учун мўлжалланган.
-
Атом физикаси
Э.В.Шпольский,Бешинчи нашрида биринчи томнинг материали қайта қараб чиқилган, қисман қайта ишланган ва тўлдирилган: баъзи жойлари бир оз қисқартирилган, жуда кўп майда тузатишлар, аниқлаштиришлар ва қўшимчалар киритилган. Ушбу китобда асосан атомнинг ядро назарияси ва квант физикасининг экспериментал асосларига багишланади. Китоб охирида материяниниг тулкин хоссалари баён этилади.
-
Нисбийлик назариясини макдабда ўқитиш
З.Исмоилов,Китоб асосан ўқитувчилар учун мўлжалланган бўлиб, ундан мактаб ўқувчилари, айниқса физика фани чуқур ўрганиладиган мактаб ўқувчилар, ўқув қўлланмаси сифатида фойдаланишлари мумкин. Бундан ташқари, китоб педагогика институтларининг физика-математика факультети студентлари учун хам мўлжалланган.