-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Baliq xo‘jaligi. Akvakultura
-
-
-
Математик моделлар ва мух,андислик масалаларини сонли ечиш усуллари
Дарсликда алгебраик тенгламалар тизими, оддий дифференциал ва интеграл - дифференциал хамда хусусий хрсилали дифференциал тенгламалар орк;али моде ллаштир клади ган мухандислик масалалари ва уларни сонли ечиш усулари баён этилган.
-
ИСЛОМ ЗИЁСИ УЗБЕГИМ СИЙМОСИДА
Биз боболаримизнинг мууаддас дини булган ислом динини уадр-лаймиз, уурмат у илам из, одамзод рууий дунёсида иймон-эъти-уодни, инсоний фазилатларни мустаукахиашда унинг урни ва таъ-сирини юксак бахрлаймиз. Биз уз миллатимизни мана шу мууаддас диндан айри уолда асло тасаввур уила олмаймиз. Диний уадриятлар, исломий ту-шунчалар уаётимизга шу уадар сингиб кетганки, уларсиз бизузли-гимизни йууотамиз.
-
УЛИСС САРГУЗАШТЛАРИ
Парижда Жеймс Жойснинг «Улисс» мпдерн руздаги романи илк бор чоп зтилгандан 86 йил ўтгач, илк бора 2008 йилда ўябек китобхо- ни ўя она тилида уни «Жаҳон адабиёти» журнали паҳифаларида та- никли адабиётшунос, бадиий таржима назариётчиси ва амалиётчиси Иброҳим Ғафуров таржимасида ўқитн имкониятига эга бўлган эди. Мана энди мазкур асарни яхлит китоб ҳолида чоп этилиши му носабати билан мазкур асар ҳакидаги баъзи мулоҳазаларимни ки- тобхонлар билан ўртоқлашмоқчи бўламан.
-
-
Sport va harakatli o`yinlarni o`qitish uslublari(stol tennisi)
Укув кулланма стол тениси ривожлантириш тарихи хакида ёзилган.
-
УЛАМОЛАР НАЗДИДА ВАКТНИНГ КАДРИ
Абдул Фаттох Абу Рудда рахматуллохи алайхнинг «Уламолар наздида вак,тнинг к,адри» номли асари илм ахллари наздидаги вак,тнинг хусусида фикр-мулохаза юритишга багишланган. Мазкур китобда утган уламоларимизнинг вак,тларидан унумли фойдаланганлари ва шу туфайли улкан хилсмдаги асарлар таълиф этганлари мисоллар билан баён к,илиб берилган. Ушбу китоб укувчини вак,тнинг к,адрига етишга, узи, оиласи, эл-юрт ва ватани учун фойдали ишлар билан машгул булишга тарсиб к,илади. Шу маънода бу китобни халк,имизнинг маънавиятини янада юксалтиришга хизмат циладиган мухим манба булади, деб умид к,иламан.
-
-
Matematik analizdan ma'ruzalar II
Mazkur o'quv qo'llanma matematika va mexanika bakalavr yo'na- lishlarida ta'lim olayotgan talabalarga mo'ljallangan bo'lsa-da, undan shuningdck. matematika kengroq o'qitiladigan oliy ta'lim muassasalari talabalari ham foydalanishlari mumkin.
-
БАДИИЙ ТАРЖИМА АСОСЛАРИ
Х,ар цаидай бадинй асар узига хос таъсир кучига эга. Миллий адабиет уз сархадларида эмас, балки бошда халцлар адабиётига хам таъсир утказиб, уз изини колдира оладиган, яъни коммуникатив мулоцотни таъминлайдиган воситадир. Адабиётлар узаро мулокот-га киришгаида бири иккинчисининг ривожига, бойишига хшмат килади. Адабиётлараро узаро таъсирнинг ёркдн ифодаси таржима-
-
УФҚ
«Уфк> республикамиэ тарихинннг уч муҳнм даврипн 9з нчига олган три- догняднр. Автор трнлогнянннг бирннчн кнтобн бўлмнш «Қнрқ беш кун»да ўэбем яялқинннг сув учун кураш лавҳаларнни қаламга олган бўлса, нккинчи кн« тоб — «Ҳнжрон кунларн» ҳамда учинчн китобн «Уфқ бўсағасида»ла уруш ва урушдан ксйингн даврдагн фидокорона меҳнатинн тасвирлаЛдн. Ёэувчн ҳар учала романда ҳам турли тақднрлар, ҳижрон аламлари, ойрн- лиқ кўэ ёшларию внсол энтикишларинн ҳаяжон билан тасвирлайди. «Уфқ> турли тақднрлар тўғрисндагк йирик проза асарнднр,
-
Теория разностных схем.
Настоящая книга содержит систематическое изложение основных вопросов теории разностных схем, возникающих при решении задач для уравнений математической физики.
-
УЧ ОГОЙНИ
XX асрнинг биринчи ярмида уз асарлари билан адабиёт осмонида яшиндек чак>наган буюк немис ёзувчиси Эрих Марйя Ремаркни Узбек китобхонларининг \озирги авлоди яхши билмаслиги табиий. Бунинг муайян сабаблари бор. 50-йилларда унинг «Уч огайни» романи рус тилида биринчи марта чоп этилиши биланок, катта шов-шувга сабаб булди, китоб кетма-кет миллионлаб нусхада нашр этилди. Шунда \ам талабни кондириб бФлмади.
-
БАЛЩЧИЛИК АСОСЛАРИ
Маэкур укув куплаима Узбеки стон Республнкаси Вазирлар Махкомасининг 2003 йнл 13 августдаги 350-сонли «Баликчилик тармогада монополиядан чикариш ва хусусяйлашткришни чукурлаштириш чора-тадбирлари тугрисида»! и ва Бухоро вилояти хокимининг 2007 йил 5 февралдаги 115-сонли «Вилоятда баликчилик тарногини ривожлантириш ва сохада нктисоднй исдохотларнинг с амарадорлнгивя ошприш тузрисидахги карорига всосан тай£рланди.
-
Biologik faol va dorivor moddalar biotexnologiyasi
Mazkur o`quv qo`llanma “5A420104-biotexnologiya” mutaxassisligi magistrantlariga o`tiladigan “Biologik faol va dorivor moddalar biotexnologiyasi” fani bo`yicha davlat ta`lim standartlari (DTS) ga va o`quv dasturiga muvofiq tarzda yaratilgan. Ushbu o`quv qo`llanmada biofaol moddalarning tuzilishi, umumiy xossalari, tasniflanishi, aminokislotalarni biosintezlash texnologiyasi va sanoat miqyosida ajratib olish istiqbollari, antibiotiklar, bakterial dori-darmonlar, fermentlarni ajratib olish hamda organik moddalarni mikrobiologik transformatsiyalash va ularni qaytarilishini amalga oshirish yo`li bilan biofaol moddalarni ajratib olishga qaratilgan biotexnologik uslublarga oid ma`lumotlar keltirilgan. Unda materiallarni o`zlashtirilishini samaradorligini oshirish maqsadida jadvallar, grafiklar, rasmlar va biokimyoviy formulalar hamda tenglamalar keltirilgan bo`lib, ular mavzular matnlari bayoni bilan uyg`unlashtirilgan. Ushbu o`quv qo`llanma biolog bakalavrlar, biokimyogar va biotexnolog magistrlar hamda zamonaviy biotexnologiya faniga oid bilimlarini chuqurlashtirishni xoxlovchi keng kitobxonlar ommasi uchun mo`ljallangan.
-
Jismoniy tarbiya va sport fanidan (voleybol)
O'quv qo'llanma davlat ta'lim standartlari hamda amaldagi fan dasturlariga ko'ra ishlab chiqilgan. Ushbu qo'llanma jismoniy tarbiya va sport yo'nalishida bakalavr ta'limi bo'lgan oliy o'quv yurtlari talabalari hamda sohaning pedagog- trenerlari uchun mo'ljallangan.
-
БАРКАМОЛ АВЛОД ОРЗУСИ
Олии Мажлиснинг бугунги сессиясида куриб, мухокама килинаетган. хаетимизни хал этувчи мухим масалалар каторида таълим-тарбия тизимини тубдан узгартириш, уни янги замон талаби даражасига кутариш, баркамол авлодимиз келажагига дахлдор конун лойихалари хам бор. Фурсатдан с|юйдаланиб бугунги кун тартибига куйилган мана шу масалалар буйича узимнинг баъзи фикрларим, мулохазаларимни билдиришга рухсат бергайсиз.