-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
-
-
Veterinariya va chorvachilik
-
Qishloq xo`jalik ishlab chiqarishini mexanizatsiyalashtirish
Ushbu darslik A.Obidovning umumiy tahriri ostida yozilgan bo‘lib, unda 0‘zbekiston qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi tizimi va rivojlanish istiqbol-lari, jahonda qishloq xo'jaligining mexanizatsiyalashtirili-shi haqida umumiy ma’lumotlar, respublikamizning mustaqillik yillaridagi qishloq xo‘jalik texni-kalari va ularning rivojlanish istiqbollari, qishloq xo'jaligi texnikasining yaratilishi va ishlab chiqarishga joriy etilishi, qishloq xo‘jalik texnikalaridan sama-rali foydalanish va ta-komillashtirishning mamlakatimizda hamda rivojlangan chet davlatlardagi istiqbollari, dehqonchilikni mexanizatsiyalashtirish qu-rollari va mashinalarining yaratilishi kabi ma’lumotlar keltirilgan bo‘lib, 5410100 — Agrokimyo va agrotuproqshunoslik yo‘nalishi talabalariga tavsiya etilgan. Undan qishloq xo‘jaligi mutaxassislari ham keng foydalanishlari mumkin.
-
Алгебра ва сонлар назарияси курси
Дарслик университетларнинг математика ва механика-математика факультетларининг I—II курслари талабалари учун мўлжалланган бўлиб, "Алгебра ва сонлар назарияси" курси дастури асосида ёзилган. Дарслик 12 бобдан иборат, унда алгебра курси гурухлар ва халқалар асосида курилган.
-
O’ZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
Памятник, о котором пойдет речь, Кахрамонтепа, находится на самом юге Бай-сунского района Сурхандарьинской области в37º 54' 45,42" северной широты, 67º 23' 25,55" восточной долготы, на высоте514 м над уровнем моря. Он расположен в стратегически важной точке на древней дороге от переправ в низовьях рек Вахш и Кафирниган к Железным воротам в Дербенте, запирая с юга узкий извилистый каньон Байсунсая– единственный горный проход, ведущий из степных и полупус-тынных оазисов Сурхандарьи в Байсунскую предгорную котловину с ее богатейши-ми пастбищными угодьями.
-
Олий математика
Мазкур дарслик аграр университет ва қишлоқ хўжалик олий ўқув юртларининг олий математика дастури асосида ёзилган бўлиб, унда текислик ва фазода аналитик геометрия, математик анализ, дифференциал теигламалар, векторлар ва чизиқли алгебра элементлари, эҳтнмоллар назарняси ва математик статистика элементлари баён этилган.
-
Чизма геометрия ва чизмачилик асослари
Мазкур дарслик икки қисмдан иборат бўлиб, биринчн қисмида проекциялаш усуллари, нукта ва тўғри чизиқнинг ортогонал проекциялари, текислик ва тўғри чнзиқ, икки текислик, чизмани қайта тузиш усуллари, эгри чизиқлар, торслар ва уларнинг ёйилмалари кабилар, иккинчи қисмида эса ЕСКДга мувофиқ чизма чизиш, геометрии ясашлар, тўғри бурчакли проекциялар, винт чизиқлар, винт сиртлари, резьбалар. ажраладнган ва ажралмайдиган бирикмалар. эскизлар, Ўлчам қўйиш қоидалари каби масалалар батафсил баён қилинган.
-
OʻZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
Мақолада Самарқанд шаҳридан70 км шимоли-ғарбда жойлашган тош даврининг ноёб ёдгорлиги Зирабулоқ топилмажойининг кўп минглик тош индустрияси қирғичлари техник-типологик ва морфологик жиҳатдан тадқиқ қилинган. Ушбу буюмларнинг аксарият қисми(1977-1978 йиллар материаллари) илк маротаба чуқур илмий тадқиқ қилиниб, нашр қилинмоқда.
-
ВАЛЕОЛОГИЯ АСОСЛАРИ
М А Ъ Н А ВИ Я Т - улкан, бекиёс куч. У одамнинг аклу заковатини чархлайди, тафаккурини бойитади, ирода ва иймонини бакувват килади. М АЪ РИ Ф АТ - билим ва маданиятини ош ириш ва юксалтиришнинг хамма турлари ва сохаларини узига камрайди. М ен XXI аср - маьнаниит асри б^лишига катьиян аминман. Ш ундай экан: М иллий жихатдан мукаммал ривожланган инсонни тарбиялаш, таълим ва маорифни юксалтириш, миллий уйгониш гоясини руёбга чикарадиган янги авлодни вояга етказиш давлатимизнинг энг м ухим вазифаларидан бири булиб колади.
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг функциялари назарияси
Ушбу дарсликда тўпламлар ҳақида тушунча, ўлчов тушунчасини умумлаштириш, узлукчиз функциялар каби мавзуларга алоҳида бобларда атрофлича тўхталиб ўтилган бўлиб, педагогика олийгоҳларининг математика ҳамда физика-математика йўналишларида таҳсил олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Ушбу дарсликни ёзишда муаллифлар "Дифференциал тенгламаларнинг сифат назаряси"ни баён этиш, мавзуга оид мисол ва масалалар ечиш, техника ихтисосликларига мослаб ўқитиш хусусиятини ҳисобга олган ҳолда унинг физикага, механикага, электро техникага, биологияга, медицинага татбиқига эътибор берган холда мисол ва масалаларниечиш усулларини кўрсатишни ўз олдига мақсад қилиб қўйдилар.
-
Амалий физика
Ушбу дарсликда "Умумий физика" курсининг механика, молекуляр физика, электр ва магнетизм бўлимларига доир материаллар тажриба назария амалиёт кетма-кетлигида баён қилинган. Тажрибалар асосида ўрганишдан бошланган ҳар бир қонун ва ҳодисаларнинг асосий мазмуни ва ифодаси ҳаётий масалаларга татбиқ этилган.
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika
Ushbu darslikda «Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika» fanining «tasodifiy hodisalar», «tasodifiy miqdorlar va ularning funksiyalari» va «matematik statistika» qismlari o`z aksini topgan.
-
Integral tenglamalar
Darsliklarda integral tenglamalarining klassik nazariyasi bir o`lchovli Fredgolm tenglamalari uchun uzluksiz funksiyalar sinfida bayon qilingan. Bolterraning integral tenglamalariga alohida bob ajratilgan. Ko`p tadbiqlar uchun muhim ahamiyat kasb etgan kuchsiz maxsuslikka ega bo`lgan integral tenglamalar ko`p o`lchovli fazoda batafsil tadqiq qilingan.
-
Jahon iqtisodiyoti va xalqaro iqtisodiy munosabatlar
Jahon iqtisodiyotiga keng va tor ma'nolarda tarif berish mumkin: Keng ma'noda jahon iqtisodiyoti- bu milliy iqtisodiyotlar yig'indisi sifatida tizim hisoblansa,tor ma'noda-bu milliy iqtisodiyotning tashqi dunyoga tavarlar,xizmatlar va iqtisodiy resurslar yetkazib beruvchi qismlarinigina qamrab oluvchi tizimdir.
-
Органик химия
Дарсликда органик химия фанининг назарий асослари органик моддаларнинг алмашинув жараёнлари, ўсимлик ва ҳайвонлар организмида борадиган турли жараёнлар билан боғлиқ ҳолда берилган.
-
O’ZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
Кишилик тарихи моддий маданияти тизимида тош асри мустақил тарихий давр сифатида ўрганилади
-
ORGANIK SINTEZ MAHSULOTLARI TEXNOLOGIYASI
Ushbu darsIik bakalavr YO'nalishining kimyoviy texnologiya 5522400- Organik sintez mahsulotlari ishlab chiqarish, 5222100- Tabiiy energiya tashuvchilar va uglerodli materiallami qayta ishlash kimyoviy texnologiyasi va magistraturaning 5A522402-0g'ir (yoki asosiy) organik sintez mahsulotlari kimyoviy texnologiyasi mutaxassisligi bo'yicha tahsil oladigan talabalar uchun mo'ljallangan bo'lib, aspirantlar, ilmiy xodimlar va ushbu sanoat korxonalari xodimlarini ishlarida yaqindan yordam beradi. Hozirgi vaqtga kelib, dunyo bo'yicha juda ham ko'p miqdorda noyob asosiy organik va neft kimyosi sinteziga taalluqli bo'lgan organik birikmalar sintez qilinadi. Ularga bo'lgan ehtiyoj respublikada yildan-yilga ortib bormoqda.