-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Памфлеты и портреты
В этой книге представлены лучшие публицистические работы писателя А. Ю. Кривицкого на международную тему. В острой памфлетной форме ав тор рисует облик «сильных мира сего» на Западе политиков, генералов, финансистов. С большой теплотой и душевностью написаны портреты наших зарубежных друзей. Книга рассчитана на массового читателя.
-
Чўқинтирган ота ёхуд мафия сардори
Асар бадиий тўқималарга бой бўлса-да, китобхонни ортидан эргаштиради. Демак, биз ҳурматли китобхонларимизни улар интиқлик билан кутган асар мутолаасига қайта чорлаймиз.
-
-
Собрание сочинений Том 4.
Трехмачтовая яхта «Фламинго», распустив снежнобелые марселя, косые гроты и трепетные треугольники кливеров, медленно прошла вдоль мола, повернулась, полоща парусами, приняла ветер и, скользнув, полете ла в голубые поля Тихого океана.
-
Собрание сочинений. Том 2
Я разбирал старую библиотеку в Остафьеве, родо-вом, теперь оскудевшем именье графов Остафьевых, последний потомок которых мотается еще гдето по свету. Среди исторических и масонских книг попалась мне тетрадь из голубоватой бумаги во всю величину листа. На заглавном листе было выведено: «Дерзание души, или Правдивый дневник...» Дальнейшее оказалось записками крепостного человека Ивана Вишнякова, посланного в Петербург преуспевать в художестве, ибо с малых лет он оказывал в этой области отменное дарование...
-
Афандининг қирқ бир пашшаси
Насриддин Афандининг ҳангомалари жаҳон бўйлаб кенг тарқалган бўлиб, мазмун ва мантиқ жиҳатидан турличадир. Уларнинг аксариятида Насриддин Афанди ўзининг ақли, зукко ва топқирлиги билан замона зўрларининг, фирибгарларнинг ҳақиқий башарасини очади, уларни енгади, яксон қилади.
-
Hayrat Ul - Abror
Buyuk shoir va mutafakkir Alisher Navoiy <<Xamsa>>sining birinchi dostoni <<Hayrat ul- abror>> (<<Yaxshilar hayrati>>) beshlik yaratish an'analari asosida yaratilgan falsafiy ruhdagi asar bo'lib, unda muallifning hayot va insoniyat, davr va zamonlar, mashhur tarixiy shaxslar, saltanatlar va vorislik, avliyolar va komil insonlar to'g'risidagi qarashlari o'z ifodasini topgan
-
Farxod va Shirin
<<Farxod va Shirin>> haqiqiy sevgi-muhabbat, vafo va sadoqat, do'stlik va insonparvarlik g'oyalari qatorida, kasb-hunar o'rganishning foydalari, shohlar va ularning saltanatlari, shohlik tartib qoidalari haqidagi keng qamrovli, ibratli rivoyatlarga boy dostondir
-
Абдулла Қодирий
«Абдулла Қодирий: Таърифи адиб» — ўзбек адабиётининг йирик намояндаларидан бири, реалистик прозанинг асосчиси Абдулла Қодирийнинг ҳаёти, адабий мероси ва ижтимоий фаолияти ҳақида ёзилган таҳлил ва тадқиқотларга асосланган асардир. Ушбу китобда адибнинг ижодига хос бўлган бадиий маҳорат, образлар системаси, тарихий воқеликни акс эттиришдаги услуби ҳамда замонасининг мураккаб ижтимоий-сиёсий шароитидаги позицияси ёритиб берилади.Асар муаллифнинг шахсий ҳаёти, фалсафий қарашлари ва унинг "Ўткан кунлар", "Меҳробдан чаён" каби машҳур асарлари орқали ўзбек адабиётида қандай инқилобий бурилиш ясаганини кўрсатади. Шунингдек, китобда Қодирийнинг жамиятдаги ўрни, маънавий мероси ва бугунги кун билан боғлиқ аҳамияти ҳам таҳлил этилади.
-
Қалб куйчиси
Совет адабиётининг тарихи мамлакатимиз тарихидан ажралмасдир. Владимир Маяковский ва Демьян Бед-ний, Ҳамза Ҳакимзода ва Янка Купала, Максим Рильс-кий ва Самад Вурғун, Александр Твардовский ва Ғафур Ғулом каби бир қанча ажойиб совет шоирлари-нинг шеърлари кўпдан бери турмушимизнинг зарурий бир қисмига айланган, халқ қалбидан жой олиб яшаш ва ишлашимизга кўмаклашмоқда.
-
-
Adamnıń ómiri (ertekler)
Bul kitapqa negizinen úsh ertek kirgizilgen bolıp, onda balalardı doslıqqa, miymandoslıqqa, miynetkesh bolıwǵa úyretedi.
-
-
Муҳаббат
Aбдулла Қаҳҳорнинг биринчи ҳикоялар тўплами 1932-йилда нашр етилди ва дарҳол ўзбек адабиётида муносиб ўрин егаллади. Aдиб асарлари ўзининг самимийлиги, нозик психологизми, чуқур инсонпарварлиги билан кенг китобхонлар оммасига манзур бўлди. Унинг ҳикоялари қаҳрамонлари содда, камтар, образлари ҳаммага яқин ва тушунарли инсонлардир. Қаҳҳор ўз қаҳрамонлари тақдири орқали даврнинг енг муҳим ижтимоий ва ахлоқий масалаларини катта бадиий куч билан очиб беради. Унинг тили ёрқин ва ифодали, услуби ихчам, баёни еса илиқлик ва киноя билан йўғрилган. Бугунги кунда Aбдулла Қаҳҳор асарлари ҳамон долзарб бўлиб, кенг ўқилмоқда, мактаб ва олий ўқув юртлари дастурларидан ўрин олиб, ёшларни она сўзига муҳаббат, ҳалоллик, меҳнацеварлик, инсонга ҳурмат руҳида тарбияламоқда. Бу китоб унинг адабий меросининг сўнмас қийматининг исботидир.