-
-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Yarimo'tkazgichlar fizikasidan masalalar va sabollar to'plami
Yarimo'tkazgichlar fizikasidan masalalar va sabollar to'plami
-
Янги ўзбек имлоси
Янги ѝзбек алифбоси ва унинг имлосини ѝргатиш давлат аҳамиятига эга бѝлган муҳим ишдир. Янги ѝзбек алифбоси ва имло қоидаларини ѝрганишда уни кирилл алифбоси ва амалдаги имло қоидалари билан қиѐслаб ѝрганиш яхши натижалар
-
-
Дин фалсафаси
Ўқув қўлланмада диннинг ижтимоий-тарихий мохияти, функциялари, маънавий маданнятнинг структуравий элемента сифатидаги хусусиятлари тахлил қилинган. Дин хакидаги фалсафий қарашлар эволюцнясида ворислйк ва янгиланиш диалектикасининг Урии, глобаллашув шароитида линий хаётда юзага келаётган тенденциялар очиб берилган. АЙни пайтда, диннинг жамият хаётида тутган ўрни ва унинг истиқболлари билан боғлиқ масалалар тадқиқ этилган.
-
МУҚОБИЛ ЭНЕРГИЯ ТУРЛАРИ—ҲАЁТГА
Мазкур рисола республикамизда фаолият юритаётган тадбиркорлар,фермерлар, иқтисодчилар, шунингдек, партия электорати ҳамда партия фаолларига мўлжалланган
-
ТЕХНОЛОГИИ ИСКУССТВЕННОГО ИНТЕЛЛЕКТА
Пособие содержит описание трех базовых проблем искусственного интеллекта – поиска в пространстве решений, представления знаний и машинного обучения. Описываются предпосылки возникновения каждой из проблем, их место в проблематике искусственного интеллекта, а также методы, разработанные для их решения.
-
Физиология асослари
Ўқув қўлланма одам ва ҳайвонлар физиологияси умумий курсини университетларда ўқитиш дастури асосида ѐзилди. Ўқув қўлланмадан одам ва ҳайвонлар физиологияси курси ўқитилаѐтган педагогика, тиббиѐт, аграр ва жисмоний тарбия олий ўқув юртлари талабалари ҳам фойдаланиши мумкин.
-
ЭКОЛОГИЯ ХУКУКИ
Укув кулланма Узбекистан Республикаси олий ва урта маҳсус Укув юртлари профессор - Укитувчилари, талабалари тингловчилари ва курсантларига мулжалланган. У хукукни мухофаза килувчи улинмаларнинг илмий ва амалий ходимлари х;амда экология масалалари билан шугулланувчи мутахассислар учун фойдалидир.
-
Физиология асослари
Физиология - организм, аъзолар, тўқималар, ҳужайралар ва ҳужайра органеллаларининг хусусиятларини, фаолиятларини, ўзоро муносабатларини ўрганади; функцияларни ҳар томонлама чуқур тушуниш учун уларнинг ҳамма хоссаларини, кўринишларини, ўзаро муносабатларини организмнинг турли ҳолатларида ва ташқи муҳитнинг турли шароитида аниқлашга интилади; функцияларнинг тур ва индивидда ривожланишини, уларнинг доимо ўзгарувчи ташқи муҳит шароитига мосланишини ўрганади.
-
Ўзбекистон тарихи (1917-1991 йиллар)
ХХ аср жахон халқлари тарихида жуда катта ўрин тутади. Бу аср айниқса Шарқ халқлари учун мухим давр бўлди, улар чуқур модернизация жараёнини бошидан кечирди, жуда катта тараққиёт йўлини босиб ўтди.
-
BIZ BILGAN VA ВILM AG AN KIMYO
Qodingizdagi ushbu kitobda kimyoning o‘zi nima, u qanday „paydo bo'lgan, uning rivojlanish tarixi qanday kcchgan dcgan savollarga javob topasiz hamda kimyoviy ,,mo‘jizalar“ bilan tanishasiz. Shuningdek, kitobda o‘quvchilar o‘z bilimlaini sinab ko'rishlari uchun olimpiada masalalari ham bcrilgan.
-
-
ЎЗБЕК ХАЛҚ ОҒЗАКИ ИЖОДИ
Юртимиз мустақил республика сифатида шаклланиб ривож топаѐтганига 20 йил бўлиб қолди. Ўтган муддат давомида халқ хўжалигининг ҳамма соҳаларида, шу жумладан, адабиѐтшуносликда ҳам кескин сифат ўзгаришлари рўй берди. Маданият, санъат, адабиѐт, халқ ижодига бўлган муносабат давлат мақоми даражасига кўтарилди. Ўзбекистон радио ва телевидениеси, газета, журналларда миллатимиз оғзаки ижоди намуналари ва улар ҳақидаги маълумотлар мунтазам равишда ѐритилмоқда.
-
EKOLOGIYA
Mazkur o ‘quv qoilanm ada ekologiya fani va uning mazmuni, vazifalari, tarixi, mintaqaviy hamda mahdlliy ekologik muammolar, ularni hdl etish yo‘llari, tirik organizmlar tarqalgan asosiy hayot muhitlari, tabiiy populyaiiyalarning xossalari, respublikamizdagi eng muhim tabiiy bioienozlar, ekotizimlar hdmda ularning tuzilma si, faollik ko‘rsatishi, biosfera va undagi o ‘zgarishlar, shuningdek, uni barqarorlashtirish masalalari, ijtimoiy ekologiya haqida umumiy m a’lumotlar bayon etilgan.
-
Тарихдан озиқланиб
Китоб муаллифи филология фанлари доктори, профессор Насимхон Рахмонов қадимги туркий ёзма ёдгорликларнинг ва ўзбек адабиёти тарихининг мутахассиси сифатида таниқли.
-
Босма ОАВ таҳририятлари учун ўқув қўлланма Тошкент-2008.
Бу даврга келиб маҳаллий зиёлилар англаб етдиларки, мустамлакачиликдан халос бўлиб, мустақилликка эришиш учун, энг аввало, маҳаллий аҳолини маърифатли қилиш, миллий онгни ошириш, ўзлигини англатиш лозим эди. Бунинг учун эса миллий матбуотни ташкил этиш масаласи жуда муҳим эди. Бу тарихий вазифани жадидлар ўз зиммасига олдилар. Шундай қилиб, Туркистон жадидлари томонидан 1906 йилнинг 27 (14) июнида «Тараққий» номли газета чоп этила бошланди. Газета дастлабки сонлариданоқ маҳаллий аҳолига Россия империясининг моҳиятини, миллий зулм, мустамлакачилик нима эканлигини, эрк, озодлик, тараққиёт тушунчаларини англатишга ҳаракат қилди.