-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Қонли йўргаклар
Бутун-бутун халқлар ва миллатларнинг урф-удумлари, минглаб-миллионлаб йиллик турмуш тарзларини тажовузкорона поймол этишга уриниш инсоният тарихида ҳамиша ўша тажовузкорларнинг ўзига битмас-туганмас офатларни келтирган ва келтираверади. Улуг шоирлар-у, эътиқоди йўлида ҳеч нарсадан қайтмайдиган саботли, танти инсонларнинг бешиги бўлиб улғайтирган муқаддас афғон тупроғининг бугунги кунда қонли йўргакка менгзатилиши бежиз эмас. Ул диёр эндиликда оддийгина афгон юрти эмас, бизнинг ҳужайра-ҳужайраларимизга тарқаган оғриқ жароҳатлар, нолалар гўшаси ҳамдир.
-
Ўнта негр боласи
Ушбу асарда бир-бирига ҳеч қандай алоқадор бўлмаган ўнта одам хилват оролдаги уйга келади. Сирли таклифнома билан уларни бу ерга ким чақирди? Яхши детектив ихлосмандларининг юраги дарров шув этиб кетадиган манзара. Дунёдан ажраб қолган бўм-бўш орол, кўп хонали, зимистон йўлакли катта сирли уй ва Занжилар оролининг соҳиби таклифига кўра уйга келган ўнта мутлақо нотаниш, бир-бирига ўхшамаган ўнта одам. Бу ерда уларни қулай шарт-шароитлар, мазали таом ва шинам ётоқхоналар кутиб турибди. Лекин ҳавас қилгудек меҳмондўстлик тез орада саробга айланиб, меҳмонлар савдойи қотил қурган тузоққа тушиб қолгани маълум бўлади.
-
-
Юсуф ва Зулайхо
Олорким эрдилар баҳри маоний, Ўқуб авроқи ваҳйи осмоний. Жаҳон таърихини қилғонда оғоз, Бу навъ ўлдилар Одамдин хабарсоз- Ки, чун чашми ниҳонбини очилди, Онго авлоди барча жилва қилди. Тамоми анбиё сафлар тузуб чуст, Оёқ устида ҳар саф юрдилар руст. Туруб ҳар жонибида авлиё ҳам, Тузуб ўз ерларида сафни маҳкам.
-
Iymon asiri
Rauf Parf adabiyotimizga yangi uslub, yangi nafas olib kirgan, o'zbek sheriyatini yangi pog'onaga ko'targan ijodkor sifatida e'tirof etiladi. Uning sherlari qofiyabozlikdan , zo'rakilikdan yiroq, ilohiy ilhom samarasidir. Shoir qalamiga mansub eng sara she'rlar jamlangan ushbu kitob so'z san'ati muxlislariga manzur bo'ladi degan umiddamiz.
-
Yur,tog'larga ketamiz
«Yur, tog'larga ketamiz» qissasi ana shunday epigraf hamda Saroytosh qishlog'ining go'zal ta’rifi bilan boshlanadi. Qissa qahramoni qorong'i bostirmadan topib olgan kuchukbola (aslida, u oddiy kuchukbola emas, bo‘ri bilan itning orasida tug'ilgan) Qoraboy deb ism qo'yadi. Shu kundan e’tiboran uning hayoti qiziqarli voqealar bilan boyib boradi. Bag‘rikeng tog'liklarning hammasi ham negadir Qoraboyga nisbatan yaxshi munosabatda bo'lmaydilar, uni odamlar orasidan yo'qotishga urinadilar.
-
Ulug' onaning janozasi
To'plamda jahonga mashur yozuvchi, Nobel mukofoti sovrindori Gabriel Garisa Markesning eng yaxshi hikoyalari jamlangan. Bu hikoyalarda adibning fusunkor realizmi mukammal darajaga ko'tarilgan. Hikoyalar sayqallangan uslubi, shaklan mukammalligi va muallif g'oyasining nihoyatda aniq ifodalanishi bilan o'quvchini hayratga soladi.
-
Kuntug'mish
"Kuntug'mish" dostonida o'zbek xalqining azal-azaldan imon-e'tiqod, or-nomus, dostga sadoqatning va sof muhabbatning ulug'lashi yorqin ranglarda aks ettirilgan.
-
Bolalik xotiralarim
Ushbu asarda, govkush berk ko'cha edi. Aravalar ko'chaning yarmisiga qadar borar va berk joyiga yetganida orqaga qaytishga majbur bo'lar, ammo ko'chaning torligidan orqaga qayrilish ming chandon qiyin edi. Shuning uchun ham aravakashlar ming azob bilan orqaga qaytar edilar.
-
Баҳористон
Шарқ адабиётининг мумтоз шоири, буюк сўфий, шайх Абдураҳмон Жомий Навоий ҳазратларининг дўсти, замондоши, маслакдоши, шу қаторда ўзбек ва тожик халқларининг маънавий устози ҳамдир. Унинг «Баҳористон» асари замонлар оша яшаб келаётган абадий ибратлар, ҳикматларни ўз ичида жамлаб, иймонга, эъти қодга, покликка, адолатта, муҳаббатга чорлаётгани, ҳикоятлари ҳануз мутолаа қилувчига улкан саодатли руҳият бағишлаётгани билан бебаҳодир.
-
Сиёсатнома
Мана, тўққиз асрлар ошибдики, қўлимиздаги ушбу китоб турли тилларда кўпгина халқларнинг амиру-умаролари, мутафаккир-у ижодкорлари, умуман, зиёли аҳли диққатини ўзига тортиб келади. Ҳатто, Ғарб мамлакатларида бу китоб барча давлар учун давлатни, жамиятни бошқаришда, дин-у эътиқод поклигини, мамлакат яхлитлигини ва даҳлсизлигини сақлашда, фуқаролар ҳақ-ҳуқуқини ва осоишталигини сақлашдаяхши қўлланма, мароқли бадиий асар ва тарихий манба сифатида эътироф этилган.
-
Jamila
Atoqli adib Chingiz Aytmatovning ushbu qissasi dunyoning 50 ga yaqin tiliga tarjima qiningan mashhur asaridur. Asarda nafaqat insonlarning biri-biriga bo'lgan muhabbati balki Vatanga bo'lgan muhabbat ham kuylanadi.
-
Ота
Одатда бирор китобга аннотация ёзар эканмиз, ёзувчининг маҳоратию асарнинг тарбиявий аҳамияти ҳақида тўхталамиз. Бу гал ёндашувни ўзгартириб, савол билан бошлаймиз. Хўш, ўқувчи нега қимматли вақтини сарфлаб, ушбу китобни мутолаа қилиши керак? Бизнингча... Биринчи сабаб – ёзувчининг машҳурлиги, муаллифнинг бундан аввалги китоблари нафақат ўқувчилар, балки адабий танқидчилар томонидан ҳам жуда илиқ кутиб олинган. Тили, услуби, замон ва макон тушунчалари ўқувчини, сўзсиз, «асир олади». Иккинчи сабаб – мавзунинг оригиналлиги. Ижтимоий енгил-елпиликдан узоқлиги асар номидан ҳам билиниб турибди: «Ота», «барча оталарга бағишланади». Демак, оталик ҳисси, оталик бурчи, оталик ҳукми, оталик сўзи... Учинчи сабаб – романнинг ҳажми. Асар катта эмас, аммо воқеалар бир инсон умрига тенг. Дастлаб уруш ўчоғида тириклик учун кураш тасвирланса, ниҳояда осуда осмон остида омонатни топширишга тайёрлик манзараси юз очади. Туғилиш ва ўлим – бу оралиқда инсон эмас, ота – ким?
-
КРЕМЛЬ САЛТАНАТИ
Шу масъулиятли паллада, ўз давлатчилигимизни тиклаётган онларда биз учун элимизнинг тарихий давлатчилиги тажрибасига таяниш муҳимдир. Шунингдек, Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов ҳақли таъкидлагани каби: «Ўзбекистон бошқа давлатлар тараққиёти жараёнида тўпланган ва республика шароитига татбиқ қилса бўладиган барча ижобий ва мақбул тажрибалардан шак-шубҳасиз самарали фойдаланади». Хатоларини эса такрорламасликка ҳаракат қилади, деган умидимиз бор. Қўлингиздаги «Кремль салтанати» китоби ана шундай сабоқ бера оладиган асардир. У совет тузуми ҳақида хорижлик шўрошунос А. Авторхонов ёзган «Ҳокимият сир-асрорлари», «Сталин ўлимининг сирлари», «Партократия» каби китобларнинг биридир.
-
Кўнгил дaрди
Абдураҳмон ал-Хомисий мисрлик шоир ва прозаик, драматург ва кинорежиссёр бўлиб, қатор асарларида урушни қоралаб, истибдодни фош этган тараққийпарвар санъаткордир Қўлингиздаги мажмуа ижодкорнинг турли йилларда ёзилган шеърларидан ташкил топган.
-
Urush va tinchlik 1-2- kitob
Bu kitob faqat urush yohud tinchlik haqida emas. Unda mavzular qamrovi- odamlar qismati, ularning taqdiri, o'ylari, qarashlari va ayni paytda bo'layotgan jarayonga munosabati kitobxon e'tiboridan chetda qolmaydi.