-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Танланган асарлар
Атокли шоир "Танланган асарлар"ининг туртинчи жилдига кино-сценарий, адабий-публицистик мақолалар, сухбатлар, адабий кайдлар ва хотиралар киритилган. Уларда юртимиз маданий хаётининг фаол иштирокчиси булган муаллифнинг адабиётимиз равнақи, юксак маънавиятимиз дурдоналарини яратган мумтоз ижодкорлар хақидаги уй-мулохазалари турли даврларда хилма-хил мавзуларда утказган сухбатлари, замондошлар хусусидаги ноёб фикрлари жамланган.
-
Адибни хотирлаб V
Инсон умри узунлиги билан эмас, мазмунли хаёти билан бахрлана-ди, деган иборани куп ишлатамиз. Киска умри давомида узидан улкан маънавий ва бебахо мерос колдирган, миллаттафаккурини бирламчи вазифа, деб билган хамда асарлари оркали инсонларни хамиша уйгок, калб билан яшашгаундаган ижодкор - Абдулла Кодирий закоси олдида халк хамиша бош эгади. Дархакикат, XX аср биринчп чорагида миллат маънавий хаётида жонбозлик курсатган адиб мероси асрларга тати-гуликдир. У миллат тафаккурини ошириш йулида «Жадид адабиёти» асосчиларидан бири булди, узбек адабиётпда романчиликнн бошлаб берди. Миллий адабиётнинг бугунги забардаст вакилларига маънан устозлик килди. Адибнинг истеъдоди-ю махоратига канчалик хавас к,илмайлик, унинг мудом кийинчиликлардан иборат болалиги-ю усмирлиги, касбий фаолияти вахатто аянчли улими айнан хотпраларда жонланади. У авлодлари - миллатнинг калби уйгок фарзандлари хотирасида бархаётдир.
-
Sarvqomat dilbarim
Chingiz Aytmatov qissalarida inson va qadriyat ulug'ligi yonma-yon qo'yiladi. Yozuvchi qancha ruhiyat tahliliga kirib borsa, shuncha ajdodlar merosiga e'tibor qaratadi. Shuning uchun ham uning asarlarida inson qismati orqali ruhiyat va qadriyat tushunchasi zimdan kurash olib boradi. Bu jihat sizga taqdim etilayotgan uch go'zal qissada ham aks ettirilgan.
-
Саркаш дарё. 1 том
Таниқли рус ёзувчиси Вячеслав Шишковнинг "Саркаш дарё" романидаги воқеалар Улуғ октябрь револютсиясига қадар Сибирла содир бўлган Романнинг бош қахрамони Прохор Громов бўлиб, бутун воқеа-ходисалар асосан, унинг атрофида рўй беради.
-
Layli va Majnun
Ozarbayjon adabiyotining g'ururi Shayx Xizomiy Ganjaviy - sharq adabiyotida xamsachilik an'anasini boshlab bergan daho san'atkor. Uning «Xamsa" asari Amir Xusrav Dehlaviy, Abdurahmon Jomiy, Mir Alisher Navoiy kabi mutafakkir shoirlarni o'z "Xamsa"Iarini yaratishga ilhomlantirgan durdonadir. "Layli va Majnun" - Nizomiy "Xamsa"sining maftunkor dostoni chin muhabbatning mangu qo'shig'i, bu nafis tuyg'uga qo'yilgan abadiy haykaldir. wariiamat, "Layli va Majnun"ni o'qib, qalblaringizning nozik torlari titrog'ini his eting, muhabbat kuyidan bahra oling.
-
-
Сайланма. Юлдузли тунлар. 3 жилд
Пиримқул Қодиров Сайланмасининг учинчи жилдига адибнинг тарихий мавзуда ёзилган "Юлдузли тунлар" романи киритилди.
-
-
Совет даври ҳалқ қўшиқлари
Ўзбек халқ ижодининг совет даврига мансуб ушбу халқ қўшиқлари тематикаси ва жанри жиҳатидан ранг-барангдир. Доҳиймиз В. И. Ленинга, Она-Ватанимизга ва социалисток тузумга муҳаббат ҳамда қаҳрамонликни, дўстликни, садоқатни, меҳнатсеварликни, озодликни тараннум этувчи бу қўшиклар халқ даҳосининг қудратидан яна бир тимсолдир.
-
-
-
Стив Жобс
Машҳур журналист Уолтер Айзексон томонидан бугунги кунда дунёнинг энг йирик компанияси Apple нинг асосчиси Стив Жобснинг ҳаёти ҳақида ёзилган биографик асар илк маротаба ўзбек тилида тақдим этилмоқда.
-
TARIQ BUG'RA 52-jild
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2019-yil 15-oktabr kuni Ozarbayjon poytaxti Boku shahrida bo'lib o'tgan Turkiy davlatlar hamkorlik kengashining yettinchi sammitida tashkilotga a zo davlatlar adabiyotining eng sara namunalaridan iborat “Turkiy adabiyot durdonalari” deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatning ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi.
-
Xolida Adib Adivar Said Foiq Abasiyoniq 51-jild
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Ikki qalb uchrashuvi
Javlonning hikoyalari ko'ngilga yaqin, tanish voqealar, odamlar haqida sinchkov ijodkorning o'ziga xos nigohi bilan bitilgan. Tabiiy, sodda tilda yozilgan hikoyalarda Vatan sog'inchi, "paxt ishi" kabi ulkan dardlarning ruhiy-psixologik talqinlarini ko'rasiz.
-
Умидимиз юлдузларига:
Фарзандлар ҳақига дуо қилиб сўз бошлашимиз бежиз эмас. Мазкур рисолани қўлга олган сиз – азизларнинг бирингиз ўн тўрт – ўн беш ёки ўн олти – ўн саккиз, балки ундан кам ёки кўп ёшда дирсиз. Қутлуғ хонадоннинг суюкли ўғил-қизи ё набираси ёки эварасидирсиз. Ардоқли отангиз ва онангиз ёки табаррук бобо ёки бувингиз сиз туғилган кунингиз атрофидагиларга суюнчилар улашганлар. Худога шукр қилиб, сизларга бахт тилаганлар ва ҳануз ҳар онда сизга саодат тилайдиларки, биз бу дуоларга «омин!» деб қўшиламиз. Кичиклигингизда сизни «тойчоғим», «асалтойим» деб эркалаганлар.