-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Бир томчи қон
Қуёш гоҳ Регистон деворларини нур билан парчалаб ташлар, гоҳ беқарор баҳор шабадаси бошлаб келган тўзондан қочгандай, ўзини қора чодирга ўрар эди......
-
РУҲЛАР ИСЁНИ
Азиз шеърхон дўстларим!Сизга тақдим этаётганим бу достон оташип бенгал шоири Назрул Ислом ҳаёти ҳақида. Наз- рул Ислом исёнкор шеърлари билан бутун Ҳиндистон ярим оролини ларзага солган шоир эди. Унинг эркпарвар нидоси халқни бирлашмокқа, ўзаро диний эътиқодлар низосидан халос бўлиб, қабиҳ мустамлакачилик зулмига қарши жанг қилмоққа чорлади.
-
Жарангласин уйғур дутори
Темур Давомат - Хитой Халқ Жумҳурияти Шингжонг Уйғур мухтор ноҳияси халқ ҳукуматининг раиси. Хитой Коммунистик фирқаси Марказий Қўмитаси аъзоси, Умумхитой мажлиси доимий қўмитаси аъзоси. Муҳтарам Темур Давомат нафақат давлат арбоби, балки дилбар шоир, уйғур классик адабиётининг жонкуяр тарғиботчиси. Уйғурдистондаги «Қутадғу билик» илмий жамиятининг раиси ҳамда таниқли шоир, бир неча тўпламлар муаллифи ҳамдир. Ушбу мажмуа уйғур шоирининг ўзбек тилидаги илк тўплами.
-
Ёлғонлар шаҳри
У шундай шаҳарки, одамлар ўзларининг асл истакларини пинҳон тутишга, дин ва анъана талабларига мувофиқ яшаётганини кўрсатишга мажбур.
-
Turkiy adabiyot durdonalari Nosiruddin Burhonuddin Rabg'uziy -5
Qay o'g'ling'a yarashsa , boshdin yashiqdin yog' bilgursa , anga bergil teb . jolut isho'ni kelturdi , o'g'lonlarin yig'durdi . Ul yyariq yashiqni ularg'a kiydurdi yarashmadi . Anda dovud yo'q erdi. Tolut isho'din so'rdi : O'zga o'g'lung bormu ? teb. Aydi : Yana bir o'g'lum bor, bu ishga yaramas .
-
Ўқинг, фақат йиғламанг...
Атрофимизда қалб кўзимизни очадиган, тафаккуримизга туртки берадиган воқеа-ҳодисалар бисёр. Фақат унга ибрат назари билан боқсак бас.
-
Гирдоб
Саратон. Кун бўйи еру кўкни жизғанак қилиб куйдирган қуёшнинг ботишига сал бор...Уфқ қонталашиб, осмон заъфарон тусга кирган; олисдаги қорли тоғларнинг тепасигина нилий рангда товланади.....
-
Нур борки, соя бор
Ёзувчи қаламкаш Ўткир Ҳошимовнинг " Нур борки, соя бор" романида замондошларимизнинг пок эътиқод учун кураши тасвирланган.
-
Аросат дунё II-III қисмлар
Ўз туғилиб ўсган макон тарихи, қолаверса, одамларнинг тақдири хақида асар ёзиш ҳар қандай ижодкор олдидаги масъулиятли ва оғир вазифадир.
-
-
Otamdan qolgan dalalar
Muallif o`z romanida sobiq sho`rolar zamonida yashab, butub umri dalada ketmon chopib, serquyosh yurtida yelkasi oftob ko`rmagan
-
SAFARNOMA VA YOTDAGI BITIKLAR
Cho'lpon - adabiyotimizdagi eng serqirra ijodkorlardan bin. U ko'plabjanr-larda betakror asarlar yaratishni uddalagan. Siz aziz o'quvchilarga taqdim eti-layotgan ushbu mo'jazgina to'plamga ulug' adib ijodining bugungacha yaxshi o'rganilmagan qirralaridan safarnoma vayo'l esdaliklarini jamlash maqsad qi-lindi. Keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
УСТОЗ ИБРАТИ (Мушоҳада, муҳокама, хотира, суҳбатлар)
Узбекистан Республикаси Президента И. Каримов 2007 йнл 8 январда Авбул ёзилган «Узбекистон халк ёзувчиси Абдулла Каҳҳор таваллудининг 100 йиллигини нишонлаш тугрисидавги карорида «Узбек адабиёти ва маданияти ривожига улкан ҳисса кушган атокли адиб, Узбекистан халк ёзувчиси Абдулла Каххор ижодий меросининг ёш авлодни Ватанга муҳаббат ва садокат, миллий ва умуминсоний кадриятлар руҳида тарбиялаш борасида муҳим аҳамиятга зга экани» алоҳида таъкидлаб утилган.
-
Тарихдан озикланиб
Китоб муаллифи филология фанлари доктори, профессор Насимхон Рахмонов кадимги туркий ёзма ёдгорликларнинг ва узбек тарихининг мутахассисси сифатида таникли.
-
ДАЙДИ ҚИЗНИНГ ДАФТАРИ
Солиҳ Қаҳҳорнинг мазкур асарини юзаки қараб бир «қўғирчоқ»нинг саргузаштлари, деб баҳолаш ҳам мумкин. Бироқ ҳукм чиқаришга шошилманг. Бу асар — ишқий ўйинлар, жиноятчилар ҳаѐтининг тафсилотигина эмас, балки аччиқ бир ҳаётнинг изтироблари, Шайтон билан Раҳмон ўртасидаги зиддиятлар талқинидир.
-
Аруз: Алишер Навоий ва Заҳириддин Мухаммад Бобур сабоклари
Ушбу китоб Шарк мумтоз шеъриятининг асосий улчови булган арузни ўрганиш ва ўрганишга булган катта эхтиёжни ҳисобга олиб ёзилган.