-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ота уйим оқшомлари
Адибанинг мазкур тўпламига жамланган ҳикояларда халқимизнинг асрий урф-одатлари, анъаналари билан яшаётган, қолаверса oқибam, вафо, caдоқam, ҳаё, андиша, ҳайрихохлик сингари мангу туйғулар оғушидаги инсонлар ҳаёти ва қалблари ёритилган. Айниқса, қишлоқ аҳли, уларнинг қувонч ва ташвишлари, хотиралари ўқувчилар қалбида ажиб ҳислар уйғотади.
-
OLTIN ZANGLAMAS
XX arsrning oltmishinchi yillaridan boshlab o'zbek adabiyoti yangi davrga qadam qo'ydi. Bu davrga kelib shaxsga sig'inish illatlarining qoralanishi adabiyot ahli ijodiga nisbiy erkinlik ato etdi. Ijodkorlarimiz o'z asarlarida badiiylikka, qahrannon ruhiyati qirralarini haqqoniy tasvirlashga harakat qila boshladilar. Bundan ham muhimi urishdan keyingi qatog'on slyosatining qurbonlari bo'Igan ziyolilar, adib va shoiriar ozodlikka chiqdilar. Ularning ijodkorlik maqomi tiklanib, ijod bilan shug'ulianish imkonlyati paydo bo'ldi. Ana shunday iste’dodli adiblarimizdan biri Shuhrat edi.
-
Дор остидаги одам
Бу воқеа 1949 йилда бошқа бир мамлакатда бўлиб ўтган. Менга уни турмада пайтимда Абузарнинг қизи айтиб берган эди....
-
ҚОРА ҚАСР АСИРАСИ-4
Истеъдодли адиб Ҳабиб Темировнинг «Қора қасир асираси-4» китоби ўқувчини навбатдаги воқеалар ривожи ва янги қаҳрамонлар билан таништиради.
-
Бозор ошхонасидаги қиз
Уйдаги оғир биқиқ турмуш тарзида улғайган оддий қишлоқ йигитининг олис чўлдаги шаҳарга отланиши ҳаётида тубдан бурилиш ясайди.
-
ЎҒИРЛАНГАН МИЛЛИОН ДОЛЛАР
Қўлингиздаги китобга детектив жанри қироличаси номини олган ёзувчи Агата Кристининг энг қизиқарли ҳикоялари танлаб олинди. Ушбу ҳикоялар бир-биридан қизиқарли, сирлилиги билан китобхон эътиборини тортади.
-
Дўст орттириш ва одамларга таъсир кўрсатиш тўғрсида. Ўз-ўзига ишонч х,осил к,илиш ва омма олдида сузлаш санъати. Безовталикдан халос булиш ва янги х;аёт бошлаш сирлари
Дейл Карнеги жамиятдаги муносабатларнинг нозик жих,атларига алохдда эътибор к,аратади. Инсонларнинг узаро муомала маданияти, узини тутиш, мулозамат, бошқаларни хурмат к,илиш, ишларини юқори бахолаш орк;али обрў-эътибор топиш мумкинлигини таъкидлайди.
-
Марҳум келиннинг хиёнати
Инсоп умри давомида гох, реал ҳаётда, гоҳ китобларда кўплаб жиноят жумбоқларига, сирли воқеаларга дуч келади, оғиздан оғизга кўчиб юрган ғаройиб ҳодисаларни эшитади. Дунё халқлари адабиётида мавжуд бўлгани каби ўзбек адабиётида ҳам мистика жанридаги ҳикоялар яратилаётгани бежиз эмас.
-
ТАНЛАНГАН АСАРЛАР
Тонгда оппоқ булут хаёлимда, Қипқизил лоладан нишон тақди. Ёки дилдан кулиб ҳаёт узра, Олтин илҳом сочиб қуёш боқди.
-
Зиндонбанд қиз ноласи
Туйидан бир кун аввал кечқурун бўлажак келинчак суюмли синглисини эргаштириб уйидан чиқади. Улар қишлоқнинг нариги чеккасидаги ҳаммомга йўл олишади. Кўча ўртасини қазиб, қувур алмаштираётган бир гуруҳ эркаклардан уялган опа-сингил сой бўйидаги сўқмокдан юришга аҳд қилишади.
-
Тарихи анбиё ва ҳукамо
Мир Алишер Навоийнинг Тарихи анбиё ва хукамо китоби анъанавий тарихий асардир. Унда Носириддин Рабғузийнинг Қисасул анбиё асари янғлиғ Одам атодан то Муҳаммад Мустафогача бўлган давр пайғамбарлари ҳақида шунингдек улуғ ҳакимлар тўғрисида ҳикоя қилинади.
-
Сафарнома
Шоир ушбу насрий китобида ўзининг ғарбий ўлкаларга қилган ва етти йил (1045-1052) давом этган ажойиб ва ғаройиб саёҳати ва хотираларини тасвирлаган.
-
МЕН СИЗДАН САБОҚ ОЛДИМ
Ушбу рисолада ўзим яхши кўрган, яхши билган адибларга бўлган меҳрим, муҳаббатим, муносабатимни бадиий нутқнинг эпистоляр шаклида—мактублар орқали изҳор этишга уриндим.
-
Абдураҳмон Жомий ва Алишер Навоий
Китобхонлар диққатига тақдим этилган ушбу китоб улуг ўзбек шоири ва олими Алишер Навоийнине улуг форс-тожик шоири ва олими Абдураҳмон Жомий ҳақи да ўзининг турли асарларида баён қилган қимматли ва тарихий фикрларининг йиғиндисидир. Бу тўпламда китобхон Жомий билан Навоий ора сидаги яқин муносабат, чин дўстлик ва ҳамкорликка оид энг муҳим маълумотга эга бўлиш билан бирга, мавлоно Жомийнинг ҳаёти, илмий ва адабий фаолиятининг айрим лавҳалари билан ҳам танишишга муяс сар бўлади.
-
-
Бегона
А. Камю ўз асарларида Иккинчи жаҳон уруши даҳшати оқибатида пайдо бўлган инсоний тақдирнинг абсурд ҳиссиётларини куйлаган. Альбер Камюнинг "Вабо" ва "Бегона" асарлари Аҳмад Аъзам томонидан моҳирона таржима қилинган. "Ҳикматлар", "Ён дафтарчалар" асарлари эса И.Бек томонидан ўзбек тилига ўгирилган.