-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
“Maktab tarix ta`limida xorij ta`limi tajribasidan foydalanish. (Xitoy, Yaponiya, Koreya, Singapur, Malayziya misolida)” Tajriba va muammolar.
O`tgan asrning 90-yillari boshlarida yangi yosh davlatimiz oldida mamlakatimiz mustaqilligini mustahkamlash, o`z taraqqiyot yo’lini belgilab olish, bu yo`lda yoshlarimizni ulug` ajdodlarimiz ilmiy– ma’naviy qadriyatlarimiz asosida tarbiyalsh vazifasi turgan edi. Bu vazifani esa mutloqo kechiktirib bo`lmasdi. Hali o`sha suronli yillarda Prezidentimiz I.A.Karimov “Bizga kadrlar tayyorlashning maxsus milliy dasturi kerak”– deb ta’kidlaganlarida naqadar haq edilar. Bu haqda so’z yuritganda, yurtboshimiz tomonidan 1990 yil 4 avgustda, hali sobiq mustabid mafkura hukmron bo’lib turgan bir paytda kadrlar tayyorlash milliy dasturini ishlab chiqish masalasini kun tartibiga qo’ygan edi. Lekin faqat mustaqillikka erishganimizdan so’ng bu g’oyani amalga oshirish imkoni tug’ildi. 1997-yilda O’zbekiston Respublikasining “Ta’lim to’g’risida”gi qonuni va Kadrlar tayyorlash milliy dasturi qabul qilindi.Keyinchalik, 2004 yilda ana shu dasturning uzviy davomi bo’lgan maktab ta’limini rivojlantirish davlat umummilliy dasturi qabul qilindi va izchil joriy etildi. Shular qatorida mamlakatimizda bolalar sportini rivojlantirish, musiqa va san’at maktablarining, oliy ta’lim muassasalarining moddiy-texnik bazasini mustahkamlashga qaratilgan dasturlar qabul qilinganini ta’kidlash lozim.Hozirda bu yo`lda amalga oshirilayotgan ishlar O`zbekiston Respublikasining “Ta’lim to`g`risida”gi qonuni “Kadrlar tayyorlash milliy dasturi” hamda «Davlat ta'lim standartlari» talablariga muvofiq barkamol shaxs va malakali mutaxassisni tarbiyalashga qaratilgan ijtimoiy harakat muvaffaqiyatini taminlashga xizmat qilmoqda.
-
ҚУЙИ ЗАРАФШОН ВОДИЙСИНИНГ СУҒОРИЛИШ ТАРИХИ
Ушбу асар қуйи Зарафшон воҳасида қадим замонлардан то ХХ асргача бўлган суғориш ва суғориш техникасининг ривожланиши ҳамда қадимда воҳада суғорилган ерлар ўрнини аниқлаш тарихига бағишланган. Китоб тарихшуносларга, археолог ва ирригаторларга, Олий ва махсус ўрта таълим юртларининг тарих фани ўқитувчи ҳамда талабаларига, Ўзбекистоннинг ўтмиши билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИДА ҚАДИМГИ ФАРҒОНА
Қўлингиздаги ушбу китоб 3 та илмий рисоладан иборат бўлиб, Фарғонанинг бир миллион йиллик узоқ ўтмиш тарихига бағишланган. Унда янги археологик материаллар асосида шаҳарларнинг пайдо бўлиши ва уларни тарихий тараққиёти илмий-оммабоп услубда баён қилинган. Шу билан бирга Фарғонада илк давлатчиликнинг пайдо бўлиши ва у билан бевосита боғлиқ бўлган сунъий суғориб деҳқончилик интенсив йўлга қўйилишига оид янги маълумотлар бор.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИ: ДАВЛАТ ВА ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИ І ҚИСМ
Ватанимиз тарихига янгича ёндошиб, унинг турли хил жараёнлари ва воқеаларига холисона баҳо бериш, энг қадимги даврлардан то бизнинг замонимизгача бўлган бой тарихий ўтмишимизни тадқиқ этиш зарур. Тарих фанининг долзарб вазифаларидан бири- ўзбек халқи давлатчилиги тарихини ўрганишидир. Муаллифлар жамоаси томонидан тайёрланган ушбу китоб Ўзбекистон тарихида давлат ва жамият тараққиётининг илк босқичларидан бошлаб ХІХ асрнинг ўрталаригача бўлган катта даврни ўз ичига олган биринчи қисмидир.
-
ҚУЙИ ЗАРАФШОН ВОДИЙСИНИНГ СУҒОРИЛИШ ТАРИХИ
Ушбу асар қуйи Зарафшон воҳасида қадим замонлардан то ХХ асргача бўлган суғориш ва суғориш техникасининг ривожланиши ҳамда қадимда воҳада суғорилган ерлар ўрнини аниқлаш тарихига бағишланган. Китоб тарихшуносларга, археолог ва ирригаторларга, Олий ва махсус ўрта таълим юртларининг тарих фани ўқитувчи ҳамда талабаларига, Ўзбекистоннинг ўтмиши билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
БУХОРО ВА ХЕВАНИНГ РОССИЯ БИЛАН МУНОСАБАТЛАРИ ТАРИХИГА ДОИР БАЪЗИ МАНБАЛАР
Масаланинг муҳим томони шундаки, авторлар Ўрта Осиёнинг Россияга қўшилишигача бўлган даврда Бухоро ва Хеванинг Россия билан олиб борган муносабатлари характарини ёритиб берадилар. Китобда икки ўртадаги дипломатик элчиликлар, Россиядан Ўрта Осиёга юборилган геологик экспедиция, Англия мунофиқ агентларининг Ўрта Осиёдаги қонли излари ҳақида гапирилиб, Ўрта Осиёнинг Россияга қўшилиши учун замин пайдо бўла бошлаганлиги қайд этилади.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИДА ҚАДИМГИ ФАРҒОНА
Қўлингиздаги ушбу китоб 3 та илмий рисоладан иборат бўлиб, Фарғонанинг бир миллион йиллик узоқ ўтмиш тарихига бағишланган. Унда янги археологик материаллар асосида шаҳарларнинг пайдо бўлиши ва уларни тарихий тараққиёти илмий-оммабоп услубда баён қилинган. Шу билан бирга Фаргонада илк давлатчиликнинг пайдо бўлиши ва у билан бевосита боғлиқ бўлган сунъий суғориб деҳқончилик интенсив йўлга қўйилишига оид янги маълумотлар бор.
-
JAHON TARIXI I-qism
O'quv-uslubiy qo'llanma ikki qismdan iborat bo'lib, birinchi qismi 1918-1939 yillardagi dunyo davlatlari tarixi va ikkinchi jahon urushi davri tarixini o'z ichiga oladi. О'quv-uslubiy qo'llanma Akademik litsey va kasb-hunar kollejlari uchun yaratilgan maxsus dastur asosida ishlab chiqilgan. O'quv-uslubiy qo'llanmani yaratishda G. Hidoyatovning o'rta maktablar uchun nashr etilgan darsliklari, shuningdek, M. Lafasov hamda U. Jo'rayevlarning hammualliflikda yaratgan darsliklari asos qilib olindi.
-
Эркин,обод ва фаровон мамлакатни-янги Ўзбекистонни барчамиз биргаликда барпо этамиз
Ушбу китобда Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Тадбиркорлар ва ишбилармонлар ҳаракати-Ўзбекистон ЛИберал-демократик партиясининг XIсъездида, Қорақалпоғистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шаҳри сайловчилари маърузалари, шунингдек, Президентлик лавозимига киришини тантанали маросимга бағишланган Олий Мажлис палаталари қўшма мажлисдаги нутқи ўрин олган.
-
Қазақ әдебиетінің тарихы
Көрнекті ғалым, ұлағатты ұстаз, филология ғылымының докторы, профессор Ханғали Сүйіншәлиев қазақ әдебиеті тарихын көп жылдар бойы індете зерттеп, тапжылмай ізденіп келеді. Ол слуден астам кі тап шығарып, төрт жүзге тарта ғылыми мақала жариялады. Бұл жолда әкімшіл-әміршіл жүйенің зардабын да тартты, кезінде кереғар пікір- лерге карсы күресе жүріп, қазақ әдебиеттану гылымының керегесін кеңейтті, әдебиет тарихын жана биік сатыға көтерді. Казак әдебиетінің VIII ғасырдан ХХ ғасырға дейінгі тарихын жазып, ғылымға жаңа жол салды, сөйтіп әдебистіміздің ежелгі дәуірін жеке пән ретінде негіздеді. Бұл кітапта туған әдебиетіміздің осы он екі ғасырлық тарихы қазіргі за ман талабына сәйкес жан-жақты баяндалған. Ш.Уалиханов атындағы жүлдені алған кітап. Толықтырылып, кайталанып басылып отыр.
-
A History of the. Personal Computer.
No part of this publication may be reproduced in any form or by any means, or stored in a database or retrieval system without the prior written permission of the author, except for brief passages quoted in a review.
-
Pedagogik taxnologiyalar
Oliy maktabdagi o‘quv jarayoni shakllariga lektsiya, seminar va amaliy mashg’ulotlar, laboratoriya mashg’ulotlari, o‘quv anjumanlari, maslahatlar, ekskursiya, ekspeditsiya, o‘quv ishlab chiqarish pedagogik amaliyoti, kurs va diplom ishlari, talabalarning mustaqil tahsili kiradi.
-
Ўзбекистон иқтисодиётига хорижий инвестицияларни жалб қилиш
Рисола Ўзбекистон иқтисодиётига тўғридан-тўғри чет эл инвестицияларини жалб қилиш масалаларига қаратилган. Унда мамлакатимиз Президенти И.Каримовнинг иқтисодиётни модернизация қилишда чет эл инвестицияларининг ўрни тўғрисидаги ғоялари, мамлакат иқтисодиётига тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар оқимини кенгайтириш вазифалари ва буларнинг негизида илғор замонавий технологияларни олиб келиш ҳамда иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш вазифаларини таъминлаш борасидаги кўрсатмалари батафсил баён этилган. Шунингдек, 2007 йилда иқтисодиётимиз ривожланишининг устувор йўналишларидан бири бўлмиш хорижий инвестицияларни, биринчи галда, тўғридан-тўғри инвестицияларни жалб этиш борасидаги вазифаларни ҳар томонлама кучайтириш масалалари ёритилган.
-
Tаriхiy metrologiya
Oliy ta'lim tizimida bo'lajak tarix o'qituvchilari tayyorlash sifatini oshirish muhim vazifalardan biri hisoblanadi. Bu borada bakalavriatda tahsil olayotgan talabalarni turli uslubiy adabiyotlar bilan ta'minlash katta ahamiyat kasb etadi. Ushbu uslubiy ko'rsatma Tarix yo'nalishi talabalarining o'z kasbida mohir hamda ko'makchi tarix fanlaridan yaxshi xabardor mutaxassis bo'lib yetishsishlarida amaliy yordam beradi. Ushbu o'quv-uslubiy qo'llanma bakalavriatning tarix yo'nalishida tahsil olayotgan talabalar uchun mo'ljallangan. Undan magistrantlar hamda o'rta umumta'lim maktablarida O'zbekiston va jahon tarixi fanlaridan dars berayotgan o'qituvchilar ham foydalanishi mumkin.
-
Журналистика назарияси, тарихи ва тараққиёти Ж.1
Дастлабки жилд уч бўлимдан иборат. Биринчи бўлим «Журналис тика назариясига кириш» деб номланиб, унда журналистика таърифи, таснифи, касб хусусиятлари, ОАВ функциялари, принциплари, матбуот эркинлиги, оммавий коммуникация ва замонавий медна назариялар ҳакида маълумотлар ва шарҳлар берилган. Иккинчи бўлим «Ўзбекистон журналистикаси тарихи»га бағишланади. Учинчи бўлимдан «Жаҳон журналистикаси тарихи» бўйича маълумотлар жой олган бўлиб, унда Европа ва дунё журналистикаси тарихи хронологик-муаммоли тарзда баён килинади. Ушбу жилд олий таълим муассасалари журналистика факультетларида таҳсил олаётган талабалар, докторантлар. ОАВда фао лият юритаётган амалиётчи журналистлар ва умуман, мазкур сохага кизикувчилар учун мўлжалланган.
-
O‘ZBEKISTON TARIXI
Mustaqillik yillari ijtimoiy-siyosiy jarayonlarning tezkorligi, voqea va hodisalarning shiddatliligi, olam-u odam taqdiriga daxldor bo‘lgan dunyoviy muammolar-u serqirra hayotning barcha jabhalarini qamrab olgan umumiy qarashlarimizdan tortib, eng kichik, eng shaxsiy yumushlarimizgacha bo‘lgan barcha hodisalarni o‘zida mujassam etadi. Tabiiyki, bunday yalpi yangilanishlar jarayoni ijtimoiy-gumanitar fanlar qatorida tarix fani oldiga ham yangi vazifalar qo‘yadi. Tadqiqotchilar birinchi navbatda xalqimizning mustaqillikka erishish yo‘lidagi asrlar osha olib borgan tinimsiz kurashini, uni qo‘lga kiritish yo‘llari va vositalarini, milliy davlatchilik qurilishiga doir tajribani, mustaqillikni mustahkamlashning siyosiy, iqtisodiy, ijtimoiy va ma’naviy omillarini o‘rganish va milliy g‘oyani yaratish kabi bir qator muhim muammolarni har tomonlama mushohada qilmoqlari lozim.