-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Мафия сардори 1- китоб
Куш каватли куркам иморат. Ховлиси анча кенг, майса экилган. Уртада фаввора отилиб турибди.
-
Venger adabiyoti namumalari
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Turkman mumtoz she'riyati antologiyasi
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Чол ва денгиз. Қисса. «Алвидо, қурол»
Ушбу китобга дунё миқёсида машҳур адиб, «Нобель» мукофоти совриндори Э.Хемингуэйнинг энг сара асарлари киритилган. «Чол ва денгиз» ҳиссасида инсоннинг улуғлиги, ундаги ирода ва матонат, оқиллик ва азму қароридан оғишмаслик ўзгача талқинда акс этган. «Алвидо, қурол» романи эса қаҳрамонларнинг фикр-хаёллари, кечмишлари, урушнинг инсоният бошига солган мудҳиш кулфатлари ҳақида ўйлашга, тинчликнинг қадрига етишга чорлайди.Серқирра ижодкорнинг миллионлаб нусхаларда чоп этилган асарларини мутолаа қилишга шошилинг, азиз китобхон.
-
Соҳилсиз денгиз
Ушбу тарихий асар улуғ ватандошимиз Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Исмоил Бухорийнинг ҳаёт йўллари, каби ҳоллари, илмий фаолиятлари ҳақида ҳикоя қилади.
-
To'lagan Qosimbekov
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Кубок огня
Гарри Поттеру предстоит четвёртый год обучения в Школе чародейства и волшебства «Хогвартс». Новые заклинания, новые зелья, новые учителя, новые предметы… Всё это знакомо, и Гарри с нетерпением ожидает начала учебного года. Но на школу внезапно обрушивается потрясающая новость: в этом году в Хогвартсе будет проходить Турнир Трёх Волшебников, и конечно же, каждый хочет принять в нём участие…
-
Книжный вор
Действие происходит в нацистской Германии начиная с января 1939 года. Повествование ведётся от лица Ангела Смерти. Главная героиня романа — девятилетняя Лизель Мемингер, становящаяся старше по мере развития сюжета. У Лизель нелёгкая судьба: её отец, неизвестным образом связанный с коммунистами, без вести пропал, а мать, не в силах ухаживать за девочкой и её братом, решает отдать детей на воспитание приёмным родителям, тем самым надеясь спасти их от преследования нацистскими властями. По дороге к новому дому брат Лизель умирает — вероятно, от пневмонии, — что происходит на глазах у девочки, оставляя тяжёлое впечатление на всю жизнь. Брата Лизель хоронят, и на кладбище девочка крадёт свою первую в жизни книгу — «Наставления могильщикам».
-
Саодат саройининг калити
Ёзувчи Тоҳир Маликнинг ахлоқ-одобга доир рисолалари китобхонларга яхши таниш. Унинг уч фаслдан иборат “Одамийлик мулки” ахлоқ купчилик диққатини тортди. Бу рисола асосида тартиб берилган “Келинлар дафтарига”, “Куёв бола, сизга айтар сузим бор” китоблари ҳам нашр этилган. Адиб китобхонлар, хусусан, ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларининг таклифларини инобатга олиб, “Одамийлик мулки” асарини қисқартириб, тахрир килиб, ўсмирларнинг талаби ва дидига, кизикишига мослаган ҳолда қўшимчалар киритиб, “Умидимиз юлдузларига” тарзида нашрга тайёрлади.
-
Yaxshi niyat
Maftuna o'zining ushbu mo'jazgina kitobiga “Yashi niyat “deb nom qo'yibdi. Undagi samimiy bitilgan misralar Maftunaning bir necha yildan beri she ’rlar mashq qilayotganidan darak beradi. Uning Vatan, ona hamda ustozga bo'lgan muhabbati bolalikning o'ziga xos musaffo tuyg'ulari ila yo'g'rilgan satrlarda aks etgan.
-
Zamonidan o'zganlar
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Тоглар орасида. (Жанговар лавҳалар).
Эрназаров Т. Тоглар орасида. (Жанговар лавҳалар). «Ёш гвардия», 1973. 88 6. Эрназаров Т. Дорогой отцов,
-
Латофат дўконидаги қатл
Тянь-Шань тоғлари этакларидаги кичик, аммо аҳолиси уйларининг томлари бир-бирига деярли қапишиб кетган қишлокда яшаб юрган Аҳроржон ҳамма тенгдошлари қатори армияни битириб келибоқ уйланди. Ҳамма бўз йигитлар каби куёвликнинг ширин-шакаф лаҳзаларини ҳам беписанд ўтказиб юборди.
-
Асқартоғ томонларда
Тонгда уйғонаман, бутун борликни маҳв этиб, лак-лак, минг-минг туман қўшиндай бостириб келаётган музаффар, устивор нурлар деразадан ёпирилиб киради, кўнглимга бир яхши, қудратли режалар қўйилади, сакраб туриб шу ишларни бошлаб юборай дейман, ҳозир, мана, ҳозир туряпман, турдим, деб шайланиб ётавераман тонг тамом отади, бутун атроф ёришади, офтоб ҳам ёйилиб, нурлари ҳам бояги устивор маъносини йўқотади, ҳали ҳам ётган бўламан, бир маҳал — энди ётишга имкон йўқлигидан, шуурсиз ҳолда кўрпадан чиқаман, ҳеч нарсани ўйламай кийинаман, бирдан турмуш ташвишларига ўраламан, руҳим сўлишиб, кўчага чиқаман.
-
Мурдалар гапирмайди
Бутун оламлар Парвардигори Оллоҳга беҳад ҳамд бўлсин ва пайғамбарларнинг охиргиси —саййидимиз Муҳаммад алайҳиссаломга саловот ва саломлар бўлсин. Албатта, ҳамд Оллоҳга хосдир. Биз унга ҳамд айтамиз, Ундан ёрдам сўраймиз ва Оллоҳдан нафсимизнинг ёмонликларидан паноҳ беришини сўраб илтижо қилурмиз. Кимни Оллоҳ ҳидоят қилса, уни адаштирувчи йўқ.
-
Уйқуси келмас кечалар
Уйқуси келмас кечалар асарида оила ва жамиятнинг ўзаро боғлиқлиги ҳақида, ишқ-муҳаббат, садоқат, вафодорлик ҳақида сўз боради.