-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Maktabgacha ta'limni boshqarishning ilmiy asoslari
Mazkur qo'llanma pedagogika oliy o'quv yurtlarining magistrlari va akademik litsey, pedagogika kasb-hunar kollejlari o'quvchilari, maktabgacha ta'lim tashkilotlarining uslubchilari va tarbiyachilariga bag'ishlangan. Qo'llanmada Maktabgacha ta'limni boshqarishning ilmiy- amaliy yo'nalishlari, shakllari, vositalari va metodlari yoritilgan
-
Maktabgacha ta'limni boshqarishning ilmiy asoslari
Mazkur darslik pedagogika oliy o'quv yurtlarining magistrlari va akademik litsey. pedagogika kasb-hunar kollejlari o'quvchilari, maktabgacha ta'lim tashkilotlarining uslubchilari va tarbiyachilariga mo'ljallangan. Darslikda maktabgacha ta'limni boshqarishning ilmiy-amaliy asoslari, yo'nalishlari, shakllari, vositalari va metodlari yoritilgan.
-
-
Талваса (Алвидо, болалик нинг янги талқини) роман
Мухтарам китобхон! Сизнинг эътиборингизга ёзувчи Тохир Маликнинг ушбу “Талваса” (“Алвидо, болалик”нинг янги талқини) романини хавола этмоқдамиз.
-
Sohibqiron
Abdulla Oripov "Sohibqiron" dramasida Amir Temur janglar ichida emas, balki ko'proq o'ylar girdobida aks ettiradi. Asarda Temurning murakkab tabiati ang sulton Boyazid, amirlar, o'g'illariga munosabatini ko'rsatish mobaynida yorqin aks etgan. Amir Temur tajribali hukmdor val o'ychil mutafakkir sifatida davlatni ushlab turguvchi tayanchlarni: "Mol xazina, yagona shoh, yengilmas lashkar", deya belgilaydi. Uning" jahongirlik tabiati suruvga bitta cho'pon bo'lganiday, xalqni ham bir podshoh boshqarishi kerakligi borasidagi qanoatida namoyon bo'ladi. Dramada jahongiming fuqarolarga munosabati: "Hukmdorlar seva turib fuqarolarni, Umid hamda qo'rquv ichra saqlashi darkor" degan qarashida aks etadi.
-
TIL BILIMI TEORIYASÍ
Sabaqlıqta áyyemgi hám orta ásirlerdegi shigis mámleketleri mádeniyatında lingvistikalıq bilimler, áyyemgi dáwir lingvistika- sınıń kórnekli wákilleri, orta ásirlerdegi Evropa hám arab til bilimi, túrkiy til biliminin tiykarları, salıstırmalı til biliminin qáliplesiw bagdarları, XIX ásirdegi til filosofiyası hám lingvistikalıq ağımlar, XIX ásirdin aqiri XX ásirdin basındagi lingvistikalıq mektepler, XX ásirdin 20-50-jıllarındağı lingvistikanıń kórnekli wákilleri, til bilimindegi strukturalizm agımı haqqında qánigeliktiń profiline sáykes bilimler menen támiyinlewden keltirildi.
-
-
Улуғбек
Х а р б и р кишининг ҳаётдида ибратлидир. У л у г к и ш и л ар н и н г ҳаёти айниқса диққатга сазовор булади. Уларнинг ҳаётидаги ҳap бир ҳадиса — яхши, ёмон ишлар ҳам, қайғули кечмишлар ҳам кўзга яққол ташланиб туради
-
Унутмоқ
Ушбу китоб замонавий Озарбайжон шеъриятининг ўтнафас шоири, таржимон ва публицист Умид Нажжорийнинг Қоронғулик суврати номли тўпламига кирган шеърлар асосида тузилган.
-
УЛУГБЕКЪ И ЕГО ВРЕМЯ.
Въ одной изъ статей, вызванныхъ открьтемъ развалинъ обсерваторш Улугбека, было обращено внимаше на крайнюю скудость нашихъ «св^дйшй о личности самого Улугбека и о роли его вътрудахъ Самаркандской обсерваторш» 1). Личность и царствоваше Улугбека еще не были предметомъ монограФШ со стороны историка- ор!енталиста; для астрономовъ, писавшихъ объ Улугбек^, авторъ астрономическихъ таблицъ, естественно, заслонялъ собой правителя и историческаго деятеля. Подъ перомъ астрономовъ внукъ Тимура, честолюбивый властитель, соединявший, но выраженш персидскаго историка, «ученость Платона съ пышностью Феридуна»2), обратился въ идеалиста-ученаго, съ первыхъ л'Ьгь своего царствован!я отвернувшагося отъ политики и отдававшаго все свое время математик^ и астрономш3). Основанное имъ медресе, подъ вл1яшемъ вольна го перевода одного изъ старыхъ ор!енталистовъ, сделалось «гимназ!ей, устроенной по образцу александршскаго музея»4). Немногимъ известно, что эпоха Улугбека принадлежитъ къ числу такихъ историческихъ эпохъ, гд^ изсл'Ьдователь располагаетъ нисколькими письменными источниками, независимыми одинъ отъ другого, такъ что для догадокъ и гипотезъ остается гораздо меньше простора, ч'Ьмъ полагали писавшее объ Улугбек^ астрономы.
-
Сукут садоси (Шеърлар, балладалар, достонлар, таржималар)
Китобга бежиз Сукут садоси деб ном берилмаган. Бу икки сўзда Икром Отамуроднинг ички олами, табиати мужассам.
-
УЛУГБЕК МУХАММАД TAPAFАЙ (1 3 9 4 - 1 4 4 9 )
Буюк ватандошнмиз, олим ва давлат арбоби Мухаммад Тарагай Улурбекнинг ҳаёт йули ва ижоди мана 600 йилдурки Шари ва Рарб олимлари ва маданият арбобларининг диққатини узига жалб килиб келаётган. Бу олти асрнинг турли даврларида турли мамлакат олимлари Улугбек масаласига узларича ёндашдилар. Лекин шу кунгача буюк олим, султон ҳаёти ва ижодининг барча тарафлари ёпитилди, деб булмайди.
-
-
Стрессдан эмланиш
В. В. Синелников - машхур амалиётчи психотерапевт, психолог, минглаб одамга соглигини тиклаш, моддий фаровонлигини ошириш, ҳаёт кувончини х;ис килишга ёрдам берган оддий ва самарадорлиги билан ўзига хос бўлган психологик методикалар муаллифи.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
МУҲОҚАМАТ УЛ-ЛУҒАТАЙН МЕЗОН УЛ-АВЗОН ТАРИХИ АНБИЁ ВА ҲУКАМО ТАРИХИ МУЛУКИ АЖАМ АРБАЪИН СИРОЖ УЛ-МУСЛИМИН МУНОЖОТ РИСОЛАИ ТИЙР АНДОХТАН