-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Devona 2 qism
Kesganbelga shom tushdi. Asqarali, choyxonada hech kim qolmagan boʻlsa-da, Dilmurod kelib qolar, deb poylab oʻtirdi. Kunduzgi voqea asirligidan qutula olmagan Rhaq-Mirzavoy ham noiloj samovarxonada qoldi. Asqarali choy damlab kelib soʻriga chiqdi-da, Mirzavoyni yoniga chorlab, choy quyib uzatdi.
-
Devona 1 qism
U xurjunini yelkasiga olib, uzoq yurdi. Koʻchki bosgan yerga yetib kelgunicha oyoqlari qaqshab ketdi. U hali koʻchki nima ekanini bilmasdi. Belga qadar qorga botgan kezlari iziga qaytganidan pushaymon boʻlar, chiqib olganda esa: «Ota yurtdan uzilgandan koʻra muzlab oʻlganim afzal», deb qoʻyardi.
-
-
Чаёнлар сўқмоғи
Мазкур асарда мустақил Ўзбекистон республикасига таҳдид солган ички ва ташқи ғанимларнинг фаолияти, ҳаётда адашиб юрган баъзи ёшларнинг аянчли қисмати, Марказий Осиё халқлари ўртасидаги ўзаро дўстлик ҳамда умумий душманга қарши ҳамжиҳатлик билан олиб борган курашлари, ёшлар ўртасидаги она-Ватан ва севимли ёрга бўлган самимий муҳаббат туйғулари бадиий бўёқлар ҳамда саргузаштли воқеалар тарзида қизиқарли баён этилган.
-
-
Адашган автобус
Қўлингиздаги асар нафақат автобус ҳайдовчилари ва йўловчилари, балки ўз ҳаёт йўлида қоқилган замондошларимиз ҳақидадир. Дарҳақиқат, баъзи ҳамюртларимиз енгил ва осон пул топиш мақсадида Ватанини тарк этиб, ўз инсоний қадрларини ерга урмоқдалар. Қонунсиз тарзда юртдан чиқиб кетган ватандошларимиз хорижда қора ишларга жалб этилиб, айрим ҳолларда қул сифатида камситилаётганлиги ҳам сир эмас.
-
-
-
Забаржад
Ёз куни. Тушдан кейинги сокинлик. Айқириб оқаётган сой ёқалаб ўттиз беш қирқ ёшлар чамали бир киши енгил хиргойи қилиб келмоқда. Вақтичоқ, қадам олишларидан андек ширикайфлиги билинади.
-
-
-
Тил номуси
Таниқли адиб, адабиётшунос Аҳмад Аъзамнинг мазкур рисолага жамланган мақолаларида она тилимизнинг тарихи, бугуни ва келажаги ҳақида муаллифнинг кузатишлари, фикр-мулоҳазалари, узоқ йиллик изланишлари натижалари баён этилган. Китобни ўқиб ҳар бир миллатдошимизнинг руҳида тилимиз тақдирига нисбатан ку- юнчаклик, шуурида сергаклик ва жонсараклик, қалбида эса номус уйғонишидан умидвормиз. Зеро, тил номуси миллат номусидир.
-
-
ПАКАНАНИНГ ОШИҚ КЎНГЛИ
Ҳамма бало шундаки, у ўзи ҳақида бошқача фикрда эди. Ўзини барвастаю басавлат деб билмаса-да, ҳарқалай, хийлагина улуғвор ҳисобларди. (Кўнглида, албатта.) Юрганда жуссаеига яраша пилдирабгина юрмай, салмоқ билан, бутини йиртгудек йирик-йирик қадам ташлар, гапирганда маврид-бемаврид сўлиш олиб, салмоқ билан, таъсирчанликка интилибми ёки диққатни тортиш учунми, худди махфий бир синоатни очаётгандек пичирлаб гапирар эди.
-
Saylanma.
Saylanma. Buyuk o'zbek shoiri.O'zbekiston Qahramoni va O'zbekiston xalq shoiri. Shoir o'z hayot yo'lini shunday tasvirlaydi: Mening tug'ililib o'sgan, bolaligim o'tgan joylar Qarshi (qadimgi Nasaf) shahridan besh-o'n chaqirim shimolroq tomondagi Qo'ng'irtov etaklaridir: Bobolarimizning aytishicha, qaysi bir zamonlarda Navoiy bobomiz Samarqanddan Buxoroga ana shu Qo'ng'irtovni oshib o'tgan emishlar. Albatta, bu gaplar xalqning xotirasida o'qtin-o'qtin chaqnab turadigan xayol uchqunlari bo'lishi mumkin.