-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Хдйрат ул-аброр Фарх,од ва Ширин
Бисмилло\ир ра\монир ра\им. Ришта Fa чекти неча дурри ятим1 Хар дур aura жав\ари жондин фузуи. К,иймат про икки жа.\ондии фузуи. Риштаси худ икди жа\он риштаси, Дема жахон риштаси, жон риштаси.
-
-
Хазойин ул-маоний F а рой и б у с - с ига р
Дунёда шунлай улуг зотлар. шоир ва мутафаккирлар борки. уларнинг улкан цалб, теран тафаккур. бекиёс истсълод ва майорат, тснгсиз жасорат билан яратилган асарларининг а\амияти йиллар, асрлар утгани сайин ортиб, умумбашарият мулкига айланиб боради. Бамисоли вакт деган
-
Хазойин ул-маоний БАДОЕЪ УЛ-ВАСАТ
Эй навбаҳори оразинг субҳиға жонпарвар ҳаво, Андин гулу булбул топиб юз барг бирла минг наво. Тўбию шоҳи сидрадур кўюнг гиёҳи, негаким Ушшоқ ашку оҳидин ҳар дам топар сую ҳаво.
-
АБУ БАКР СИДДИҚ
Азиз ўқувчи, ушбу мўъжазгина рисолада сиз олам—олам маъноларга бой бўлган тарихдан воқиф бўласиз. Чунки, унда башариятга ислом динини ёйган Пайғамбаримиз (с.а.в.)дан сўнг илк халифа бўлмиш Абу Бакр Сиддиқ (р.а.) ҳақларида баён этилади. У зотнинг қисқагина халифалик муддатларида нечоғлик улкан ишларни амалга оширганларини рисоламизни ўқигач шоҳиди бўласиз. Ҳидоят ва тавфиқ Аллоҳдандир
-
ЛИРИКА
Буюк қомусшунос Абу Алн ибн Синонинг ижодий фаолиятн жуда хилма-хил ва ранг- барангдир. Аллома ўз давридаги мавжуд бўлган ҳамма фанларда ҳам салмоқли из қолдирган. Ибн Сино дунёда, биринчи навбатда, буюк табиб сифатида машҳур бўлгани билан бирга олимлар наздида буюк файласуф сифатида ҳам ҳурматли. Унинг ннсонга, биринчи навбатда, практик жиҳатдан зарур бўлган тиббий асарлари олим номини дастлаб бутун дунёга таратди ва уни ўчмасликка олиб келди.
-
АМИР ТЕМУР ТУЗУКЛАРИ - ДАВЛАТ БОШКАРУВИ АСОСИ
Мажур укув кулланма 5А120303 - «Днвлат бошхаруви ва махаллий уз-у-зини бошцарув» магметрлик мугахасснслик йуналиши укув режасида белгнлаяган так лов фани буйича гайёрланган Укув адабибти булнб. унда «Темур гузукларК)(Нииг мазмун-мохдяти. давдат боцщарувида тутган Урни. асардаги бошка асосий масапялар тахдил тгилган.
-
АМИР ТЕМУР ХАКИДА СУЗ
Ушбу мажчуалан Узбекистан Рсснублнкаси Президента И. А. Каримовниш буюк соу|б|уирон А.чир Тс чур пшаллулнннш 660 йи.ътаги муиоса-6aiH билам бу.таб утган анжуман ва гантшалардэ сфзлапн нуткдарн Урин олган.
-
Дон Кихот
Бу ўша вақтларда барча берилиб ўқиётган рицарь романларига ҳажвий тарзда тақлид қилиб ёзилган ўткир ва қизиқ асар сифатида дунёга келди
-
ТАНДАНГАН АСАРДАР
Ул\г узбек шоири ва мутафаккири Алишер На-воий XV асрда яшаб ижод этдн ва занонасининг энг прогрессив идеяларини куйлади. Навоий наза-рнла мамлакат тара^иёти учун курашишдан кура, хал^ манфаатлари учун хизмат килишдан кура ша-рафлиро^ нш ну к; эди. У бутун онглн ^аётини, узо^
-
-
-
АМИР ТЕМУР
Таникли тарихчи олим ва адиб Бўрибой Ахмедов ном и сизга яхши та ниш. Унинг «Узбек улуси», «У рта Осиё хал клари тарихи манбала- ри», «Мирзо Улуғбек», «Тарихдан сабоклар» сингари ўнлаб китоблари, йирик тадкикотлари Узбекистондагина эмас, хорижий элларда хам машхур. Бўрибой Ахмедов узок йиллик изланишлардан сўнг улуғ бобомиз Амир Темурга бағишланган асарини ёзиб тамомлади. «Амир Темур» тарихий романи ватандошимиз, буюк саркарда ва давлат арбоби Амир Темур туғилган кунининг 660 йиллигига муносиб тухфа бўлади, деган у м и м а м и з.
-