-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Мусофир гудак кисмати 1 китоб
Банкда ишлаётган кўхликкина жувон — Лайло кредит масаласида жиноий ишга қўл уради. Бир хатоси етмагандек иккинчи хатога хам йўл қўяди: эри билан ажрашиб, уч ёшли ўғлини етаклайди-да, Туркияга жўнайди. Шу йул билан хориждан маловат, бахт, омад топмок;чи эди. Бироқ тақдир чархпалаги тескари айланади,
-
Маслакдошлар
Маҳмудхўжа Беҳбудий асримизнинг биринчи чорагидаги Туркистоннинг энг машҳур кишиларидан эди. Унинг номи Туркистон генерал губернаторлиги у ёкда турсин, ок подшонинг ўзига ҳам аён бўлган. Бухоро амири Саид Олимхон уни ўзининг шахсий душмани деб ҳисобларди...
-
Дил эркинлиги
Иброҳим Гафурнинг янги китобига тарихий ҳикоялар, мансуралар, ҳаёт на адабиёт ҳақидаги бадиалар кирган. Уларда муал- лиф ҳознрги замонда ёшу қари ҳамманинг юрагнни баробар куй- дираётган, ҳамманинг хаёлнни банд этган бениҳоя дардли гаплар- нн ўртага цўяди. Миллатнинг бугунги аҳволи, ўзбек халқининг тарихий тақдири устида кенг ва очиқ бадиий сўз юрнтади.
-
-
Бадқовоқ инсонларга ачинаман
Мазкур китобда бир неча халқларнинг севимли, қувноқ қаҳрамонига айланган Насриддин Афандининг кулги пардасига ўралган ибратли фикрлари, ҳаётининг турли босқичларида содир бўлган қизиқарли воқеалар жамланган.
-
Сизни севар эдим
"Сизни севар эдим..." . Бу сўзларни тилга олмаган ёки хаёлидан ўтказмаган киши бормикан?! Севги - ботинини поклайдиган, уни юксакларга кўтарадиган илоҳий қуюн, тўфон, аланга... Нодир Жонузоқнинг ушбу тўпламида ана шу соҳир туйғу асосида битилган, турли йилларга мансуб шеърлар жамланган.
-
Чаман ичра
Ушбу тўпламга Нормурод Нарзуллаев (Нарзий)нинг ҳофизлар овозида янграйдиган қўшиклари жамланди. Бу қўшиқлар ҳар бир хонадонга кириб улгурган, десак янглишмаган бўламиз. Тўплам сиз, китобхонларга маъқул келади деб ўйлаймиз.
-
Мурувват
Шоирнинг кейинги йиллардаги машқларидан намуналар киритилган бу янги мажмуа ҳам шеърга, қўшиққа ташна кўнгилларга завқ бағишлашига умидвормиз. Зотан, шеър ёза олиш фалакнинг фақат айрим одамларгагина кўрсатган улуғ муруввати бўлганидай, уни тушуниш, суйиш сезими ҳам барчага бирдай, тенг насиб этавермайдиган ноёб неъматидир.
-
Қалбим қатралари
Шоирнинг шеърий тўпламлари китоб жавонларингиздан жой олганига, дилрабо қўшиқлари эса дилингиз тўрига кириб борганига шубҳа йўқ. Шоир Нормурод Нарзуллаев сўнгги йилларда қаламга олган тўртликларини "Қалбим қатралари" номи остида эътиборингизга ҳавола этмоқдамиз.
-
Ёдгорлик
«Ёдгорлик»— Ўзбекистон халқ шоири Миртемир ўз қўли билан тартиб берган сўнгги шеър китоби, Ўтган умрга назар, юрак билан ёлғиз суҳбат, олис болалик, бугунги Тошкент, Фарғонага учган хаёл... тўпламдаги шеърлар шулар ҳақида.
-
Муножот
Мирза Кенжабоев "Мактубларим", "Қуёшга қараган уй" китоблари орқали шеър ихлосмандларига яхши таниш. "Муножот" номли навбатдаги тўпламига шоирнинг она-Ватан туйғуси, муҳаббат ёнишлари, бугунги кун одами руҳиятидаги турли ҳолатлар тасвир этилган янги шеърлари киритилди.
-
Қуёшга қараган уй
Мирза Кенжабоевнинг шеърлари ҳаққонийлиги, туйғуларга бойлиги, фикр миқёсининг кенг ва теранлиги билан ажралиб туради. Замондошимизнинг бой ва мураккаб маънавий олами борасида баҳс юритади.
-
Суна. Роман.
Артур Пиза диний семинариясининг кутубхо- насида бир тўп қўл'ёзма ва'зларни кўздач кечирмоқда эди. Июньнинг дим оқшомлари- дан бири, деразалар кенг очиб, пардалар тушириб қўйилган. Семинариянинг хазрат ректори, каноник Монтанелли, ёзаётган ишини қўйдида, қоғоз варақлари устига энгашган қора сочли бошга меҳр блан қаради. Тополмаяпсанми, азизим? Қўяқол. Уша жойини бошқатдан ёзиб берарман. Уша бети бирор ерда йўқолиб қолган бўлса ажаб эмас, топаман деб шунча вақтинг бекор кетди.
-
Suv ostida sakson ming kilometr
1866-yil hanuz odamlar xotirasidan ko'tarilma- gan g'aroyib voqealar bilan mashhur bo'lib qoldi. Bu voqealar haqidagi mish-mishlar butun dunyo xalqlari o'rtasida qiziqish uyg'otdi va portshahar- lar aholisini tashvishlantirib qo'ydi, dengizchilarni esa hayajonga soldi. Savdogarlar, kema egalari, kapitanlar, shkiperlar', harbiy dengizchilar, hatto Eski va Yangi dunyodagi bir qancha davlatlarning hukumatlarini ham kamdan-kam uchraydigan bu hodisa juda qiziqtirib qo'ydi. O'sha yili bir necha kemalarda kishilar dengizda qandaydir uzun, duksimon bir narsani ko'rishdi. U hajmi va tez harakat qilishi jihatidan kitdan ustun turar; ba'zan yorqin yog'du taratardi.
-
Shum bola: Qissa
Rastalar obod. Qaymoq bozorining burilishida, mahkamaning boshida Ilhom samovarchining kat- takon choyxonasi bo‘lib, unda grammofon chalinadi. Turli-tuman plastinkalar orqali To‘ychi hofiz, Hamroqul qori, Hoji Abdulaziz va Farg‘ona yallachi xotinlari ketma-ket maqomlar, yallalar, ashulalar aytadi.
-
ДИЛДОР БЎЛАЙИН ШЕЪРЛАР
Туйғу ва фикр уйғунлигининг ўзаро муганосиблиги, сурат ва сийратнинг мисраларга кўчиши — дилларга фараҳ бахш этади. Ўзининг илк шеърий машқларида ўзлигини мужассам қилишга интилаётган умидли шоира синглимиз инсон ҳис- туйғуларини қадрлайди, уларни ўйлари, сўзлари орқали очиб беришга ҳаракат қилади.