-
Очиқ жойда сабзавот экинлари етиштиришнинг прогрессив технологияси
Ҳ.Буриев, В.Зуев, О.Қодирхўжаев, М.Муҳамедов,Dehqonchilik. Agrotexnika, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Tilshunoslik,
-
-
-
-
-
Elektroenergetika. Elektrotexnika,
-
-
Umumiy mashinasozlik. Mashinasozlik,
-
-
Очиқ жойда сабзавот экинлари етиштиришнинг прогрессив технологияси
Ҳ.Буриев, В.Зуев, О.Қодирхўжаев, М.Муҳамедов,Ушбу дарсликда мамлакат сабзавотчилиги, картошкачилиги ва полизчилиги аҳволи ва муаммолари, сабзавоткорликдаги прогрессив технологияларнинг ўзига хос хусусиятлари, маҳсулот етиштириш технологияларини экинлар биологик талабларига мувофиқлаштиришнинг моҳияти жадаллашган технологияларда алмашлаб экиш, ерга ишлов бериш. ўғитлар қўллаш,суғориш, уруғ ва экинлар сифатига оид масалалар ҳамда асосий экинлар етиштиришнинг прогрессив технологиялари баён қилинган.
-
-
Elektr tizimlarini loyihalash
N.T.Toshpo'latova,Darslikda elektr uzatish,ta'minlash va tarqatish tizimlari, stansiya va podstansiyalar, elektrotexnik jihozlar va qurilmalarni loyihalash tartibi, texnik ko'rsatkichlari keltirilgan
-
Насруллоҳхон
ҚАҲРАМОН РАЖАБОВ,Мазкур тарихий рисолада ўз даврида Хони шахид (Шаҳид хон) номи билан машҳур бўдган Амир Насрулдоҳхон ҳақидаги тарихий ҳақиқат илк марта кўрсатшхган. Муаллмф ўша давр тарихчиларининг асарлари, замондошлари хотиралари ва бошқа тадқиқотлар асосида Амир Насруллоҳ Баҳодурхоннинг тўлиқ сиймосини ярата олган. Ундаги айрим фикрлар мунозарали бўлса-да, асар зиддиятли ҳукмдорнинт серқирра фаолиятини қизиқарли тарзда ёритган, бу ҳолат ҳам муаллифнинг тарихий манбаларни синчиклаб ўрганганлиги ва улардан бугунги кун учун зарур хулосалар чиқарганлигидан далолат беради.
-
Физикадан лаборатория машғулотлари
Бударина С. А., Исроилов А. А,Ушбу қўлланмада физика курсининг асосий бўлимларига тегишли 40 дан ортиқ машғулотларнинг тавсифлари баён этилган.
-
Iqtisodiy geografiya
E.Nigmanov,Iqtisodiy geografiya fani 40 soat ma’ruza, 40 soat seminar va 40 soat mustaqil ta’limga mo‘ljallangan bo'lib, o ‘quv qo‘llamna 2 bo‘lim, 15 bob va 47 ta ilovadan iborat. Mazkur fanni talaba va tinglovchilar o ‘zlashtirishlari qulay bo‘lishi uchun o‘quv qo‘llanmaning asosiy matni va ilovalardagi asosiy ko‘rsatkichlar jadval shaklida berilgan.
-
Биллур қандиллар
Одил Ёқубов,Андижон — Москва поезди Тошкентга барвақт келаркан. Кечаси вагонда танишган хушқад, хушсурат, хушчақчақ лўли йигит Ҳикматиллони уйғотиб, чамадонини вокзал майдонигача кўтаришиб чиқди. Хайрлашаркан, оғиздан тамаки ва ароқ ҳидини буруқситиб, елкасидан қучди: — Хизматдан қайтаётганингда Саратовга кириб ўт, сержант! Партизан кўчаси — 96. Қайнисинглимни кўрдинг-ку, ҳуснда танҳо! Ўзиям қизмисан қиз-да! Қуйиб қўйган ўзбечка! Хотинликка олсанг кейин хурсанд бўласан. Сен эмас, у сени бошига кўтариб боқади. Лаббай? Лўли йигит Ҳикматиллонинг кафтини чап қўлига олиб, ўнг қўли билан шарақлатиб урди-да, поездга қараб югуриб кетди. Ғира-шира қоронғиликда шаҳар аниқ кўринмас, фақат ҳарир туман ортида олис-олисларга қанот ёзган улкан шаҳар эмас, ҳисобсиз юлдузлар сочилган сокин денгиз мавж урар эди...
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika
A Abdushukurov,Ushbu qo'llanmani ehtimollar nazariyasi va matematik statistika fani o'qitishi nazarda tutilgan barcha bakalavriat ta'lim yo'nalishlari hamda magistratura mutahassisliklariga tavsiya etish mumkin
-
O`zbekiston tarixi. I qism: Eng qadimgi davrlardan-IX asrgacha
Atadxo`jayev A.M,Oliy o'quv yurtlari tarix yo‘nalish!ari talabalari uchun mo‘ljallangan ushbu «0‘zbckiston tarixi» darsligi o‘quv rejada bcrilgan fan dasturi asosida tayyorlangan va «0‘zbekiston tarixi - 1» sillabusi (Vatanimiz tarixining eng qadimgi davrlardan - IX asrgacha boigan davri)ni qamrab olgan. Mazkur darslik mavjud manbalar, so‘nggi yillarda amalga oshirilgan tadqiqot natijalari bilan boyitilganligi, fan bo‘yicha innovatsiyalaming joriy etilgartligi bilan ilgarigi o‘qtiv adabiyotlaridan farq qiladi
-
Маънолар махзани.
Шомақсудов Шотурсун, Шораҳмедов Шуҳрат,Халқимиз асрлар давомида жуда катта ҳаётий тажриба тўплаган, шу тажриба мерос сифатида турли воситалар билан келажак авлодларга ўтиб боради. Ҳикматли сўзлар ана шундай бебаҳо маънавий мерос ҳисобланади. Ушбу китобдан ўкувчи узбек халқининг асрлар мобайнида сайқал топиб, бизгача етиб келган ана шундай сўз дурдоналари билан танишибгина қолмай, уларнинг тарихан қандай шаклланганини ҳамда мазмунини билиб олади.
-
Замонавий сўзлашгич Ўзбекча-Инглизча
Эшанова М. Ю., Мухитдинова Н. А., Зиналова С. А.,Сўзлашувдаги енг оддий иборалар, халқаро миқёсдаги сухбатлар, ишга доир мулоқотлар, кундалик еҳтиёждаги ҳолатлар учун мўлжалланган.
-
AEXITEKTURA ASHYOSHUNOSLIGI
E.U.QOSIMOV, T.A.NIZOMOV,O'zbekiston RespubIikasi OaYlat standartlari talabIariga ko' га arxitektura yo ' nalishida o'qiyotgan oliy o'qUY yurti talabalari uchun ilk Ьог yaratilgan ushbu darslikda qurilish ashyolarining arxitektura, dizayn sohasida ishlatilishi уа tarixiy yodgorlik.larni ta'mirlashdagi o'rni hamda ahamiyati to' g' risida o'quv dasturi doirasida ma'lumotlar yoritilgan . Shuningdek, darslikda qurilish ashyolariga doir normativ hujjatlar to'g'risida qisqacha ma'lumotlar, arxitektura ashyolarining tasniti, tarkibi, tur!ari, xossalari, ishlab chiqarish asoslari, iqtisodiy samaradorlikni oshirish usullari keltirilgan. Oarslikda zamonaYiy pardozbop bczakli ashyolarni ishlatishda rang tanlash, qurilish ashyolarini ishlab chiqarishda nanotexnologiyalarning ahamiyati, qurilish ashyolarini ishlab chiqarish уа ularning ishlatilishidagi nuqsonlar kabi ma'lumotlar mukammal yoritilgan. Oarslik oliy o'qUY yurtlarining arxitcktura yo'nalishidagi "Dizayn, landshaft arxitekturasi hamda larixiy yodgorliklarni la'mirlash. mutaxassisligida o'qiyotgan talabalar uchun mo'ljallangan.
-
Машраб
ЗАМИРА ИСҲОҚОВА,Ушбу фалсафий рисолада ўзбек мумтоз адабиётининг XVII–XVIII асрларда яшаб ижод этган йирик намояндаларидан бири, илоҳий ишқ куйчиси Бобораҳим Машрабнинг ҳаёт ва ижод йўли мухтасар ёритилган. Шоирнинг ўткир маъноли, чуқур фалсафий, латиф, қайноқ дардли, майин ва шўх оҳангларга бой шеърлари қарийб тўрт асрдан буён илоҳий ишқ муҳибларини ўзига шайдо қилиб келмоқда. Рисола Машраб ижоди билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Iqtisodiy geografiya
Z.T.Abdalova, Z.N.Tojiyeva,Mazkur o`quv qo`llanmada iqtisodiy geografiyaning nazariy asoslari, dunyo iqtisodiy geografiyasi va undagi o`zgarishlar, O`zbekistonining iqtisodiy va ijtimoiy rivojlanishining hozirgi holati, tashqi iqtisodiy aloqalari va iqtisodiy rayonlariga har tomonlama baho berilgan.
-
Амалий физика
Х.М.Абдувоҳидов, Т.Т.Тургунов, М.И.Тургунова,Ушбу дарсликда дастур асосида ёзилган бўлиб,унда умимий физика курсининг"Механика ва молекуляр физика"бўлимига доир материаллар баён етилган.
-
Оқдарбанд хотира китоби
Ю.Раҳмонова, Х.Матназаров,Мазкур илмий-оммабоп рисола Президентимизнинг 2020 йил 8 октябрдаги «Қатағон курбонларининг меросини янада чуқур урганиш ва улар хотирасини абадийлаштиришга дойр қушимча чора-тадбирлар туғрисида»ги фармойишига асосан нашрга тайёрланди. Китобда Хоразм вохасининг Окдарбанд қишлоғида яшаган эронийларнинг тарихи, бу маскандан етишиб чиққан тараққийпарвар инсонлар хаёти, шунингдек, мустабид совет тузуми даврида ушбу қишлоқ ва умуман, Қушкупир туманидан қатагон қилинган, қадр-қиммати топталган юртдошларимиз хақида маълумотлар Урин олган. Шу билан бирга, мустакиллик йиллари Окдарбандда амалга оширилган улкан узгаришлар, бунёдкорликлар ёритилган. Ушбу китобни яратишда Узбекистан Миллий архиви, Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Қатағон қурбонлари хотираси музейи архиви, Хоразм вилояти давлат архиви, Урганч давлат университети тузилмасидаги Хоразм вилоятининг Қатагон қурбонлари хотираси музейи архиви, Окдарбанд ахлининг шахсий архивлари, оғзаки тарих материаллари ва бошқа тегишли давлат архивлари хужжатларидан фойдаланилди. Уйлаймизки, мазкур китоб Сиз, азиз укувчиларга маъкул булади ва китоб жавонингиздан кенг Урин олади.
-
Қуёш фотоэлектрик қурилмалари
Қўшжонов Э, Юсупов А,Ушбу илмий-амалий кулланма Куёш элементлари ва фотоэлектрик курилмаларига оид назарий ва амалий масалаларга багишланган. Куёш -Ер богланишлари. куёш элементлари тузилиши, ишлаш принципи ва асосий характеристикалари, куёш элементларини ишлаб чикаришда ишлатиладиган матсриаллар хаки да тушунчалар берилган. Куёш фотоэлектрик курилмалари ташкил этувчилари, асосий параметрлари ва уларни хисоблаш масалалари баён этилган. Кулланмада Куёш элементлари ва фотоэлектрик курилмаларни ишлаб чикаришнинг бугунги кундаги холати ва келгусидаги истикболлари хакида маълумотлар келтирилган.
-
-
Mashina detallari
R.N.Tojiboyev, A.J.Jo'rayev, R.X.Maksudov,Ushbu darslik uch qismdan iborat bo‘lib, texnika oliy o'quv yurtlarining talabalari uchun mo‘Ijallangan. Unda mashinalarning detal va uzellarini hisoblash, ularning issiqlikka, titrashga, yyeyilishga chidamliligini aniqlashga doir masalalar yoritilgan. Darslikda zarur chizmalar, jadvallar hamda namuna sifatida masalalar yechib ko‘rsatilgan.
-
Асрга тенг йиллар
Баходир Бобожонов, Қаҳрамон Мадраҳимов,Хоразм вилотятининг мустақиллик йилларидаги тарихини, ижтимоий-иқтисодий янгиланишлар ва ислоҳотлар тадрижини,халқимизнинг эзгу нияти мақсадларини акс эттирувчи манба сифатида аҳамиятга эга