-
-
-
-
-
-
-
-
Маънавият фалсафаси ёхуд Ислом Каримов асарларида янги фалсафий тизимнинг яратилиши
Абдуллажон Бегматов,Umumiy falsafa, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Алвон салла
Эмил Амитов,Эмил Амитовнинг ушбу қиссаси меҳнат малакаларини эгаллаб бораётган мактаб ўқувчилари-бўлғуси пахтакор, чорвадорлар ҳақида.Ушбу китоб китобхонлар кўнглидан жой олади деган умиддамиз.
-
Гаплашадиган вақтлар
Омон Матжон,Ўйлаймизки, ижодкорнинг «Гаплашадиган» номли шеърлар гулдастаси достон ва шеьрий қисса ўрин олган. Китобхонларимиз жавонидан муносиб ўрин эгаллайди. Китоб Омон Матжон шеъриятининг мухлислари, тадкикотчи адабиётшунослар, кискаси, кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган. Шеър хамрохингиз бўлсин!
-
Yulduzli tunlar
Primqul Qodirov,Mahoratli yozuvchi Pirimqul Qodirovning ushbu asari o'zbek adabiyotining eng sara tarixiy romanlari sirasiga kiradi. Unda Movarounnahrdek ulkan saltanatning parchalanib ketishi, Temuriylar sulolasining inqirozi, hokimiyatga erishish ilinjida taxt talashib, bir-birlariga qilich ko'targan og'a-ini, tog'a-jiyanlarning fojiaviy qismati aks ettirilgan. Roman voqealari orqali o'quvchi tarixda Temuriylar o'rtasidagi nizolar, fitna, fisq-u fasod tufayli yuzaga kelgan qonli urushlar, ayovsiz xunrezliklar oqibatida behad qonxo'r beklar zulmidan sillasi butkul qurigan xalqning g'oyat nochor ahvoli va uyushqoqlikdan bexabar Temuriylarni Shayboniyxon qanchalar oson mahv etgani bilan tanishadi.
-
Гора Девица. Путешествие в молодость
Дмитро Бедзик,В книгу старейшего украинского прозаика Дмитрия Бедзика входят два романа: "Гора Девица" и "Путешествие в молодость".
-
Избранное
Майя Борисова,Настоящее издание избранных произведений известного ленинградского поэта М.Борисовой впервые наиболее полно представляет ее поэтическое творчество.
-
1991 Сто памятных дат
Н.А.Борисовская,Предлагаемая читателю книга-рлод многолетних самоотверженных усилий автора, сумевшего отыскать, собрать и осмыслить колоссальный, казалось бы,навсегда утраченный художественный и документальный материал.
-
Инсон бахт учун туғилади
Каримов И. А.,Узбекистон Республикаси Президента, академик Ислом Каримовнинг “ Узбекистон: миллий истикдол, ик,тисод, сиёсат, мафкура” , “ Биздан озод ва обод Ватан колсин” , “ Ватан саждагох; каби мукаддасдир” , “ Бунёдкорлик йулидан” , “ Узбекистон XXI аср бусагасида: хавф сизликка таадид, барк,арорлик ш артлари ва тарак^иёт кафолатлари” , “ Янгича фикрлаш ва ишлаш— давр талаби” , “ Баркамол авлод — Узбекистон таракдиётининг пойдевори” номли асарлари, бошка барча китоб ва рисолалари ана шундай беба^о асарлар сирасига киради.
-
Маънавият фалсафаси ёхуд Ислом Каримов асарларида янги фалсафий тизимнинг яратилиши
Абдуллажон Бегматов,И. КАРИМОВ асарларида янги фалсафий тизимнинг асослангани далилланади. Бу тизимда маънавиятнинг ижтимоий тарак,киётда тутган урни, унинг демократия, ижтимоий адолат, урфодат ва маросимлар, иктисод, мафкура сингари ходисалар билан узаро таъсири очиб берилади. Китобча олий ва урта махсус укув юртлари талабалари, фалсафа билан к,изикувчи кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Бадбахтдала тутқуни: ҳикоялар. Ҳажвиялар. Ўйлар.
Ўткир Ҳошимов,Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган. Ушбу китобга адибнинг энг сара ҳикоя ва ҳажвиялари, Ватан ва эл манфаати ҳақидаги ўйлари киритилган. Улар сизни ҳаяжонга солишига ишонамиз.
-
Қорачиқдаги дунё
Матназар Абдулҳаким,Шоир Матназар Абдулҳаким сўз масъулиятини чуқур англаган. У шунчаки шеърий мисралар тизмайди. Баъзида куйгин ва латиф, баъзида аччиқ ва совуқ туюлган сўзлар ортида бедордил шоир шахсияти кўринади. Сиз унинг ҳақиқий, самимий сўзларига шубҳа қилмайсиз.
-
Xamsa
Alisher Navoiy,Nafaqat o‘zbek adabiyoti, balki turkiy adabiyot durdonasi ham bo'lgan “Xamsa” asari bugungi kun kitobxonlari uchun-da bebaho xazina hisoblanadi. Mumtaz adabiyotimiz sultoni mir Alisher Navoiyning inazkur asarining muxtasar mazmuni bayou etilgan ushbu kitobda kirish qismlar, keng tasvirlangan manzaralar, monologlar bir oz qisqartirilgan bo‘lsa-da, “Xamsa"ni o'qishni istagan hozirgi kitobxonlar uchun zamonaviy til va nasriy uslubi bilan ancha qulaydir.
-
Бир қужоқ гул
Матназар Абдулҳаким,Жаҳонда бир қанча ўлик тиллар бор. Баъзан ўйлаб қоламан - хўш уларнинг ўлими нимадан бошланган?.. Товушлар, оҳанглар поёнсиз, тилларнинг имкони сарҳад билмайди. Бироқ шуниси ҳам бор-ки, дунёдан нафақат битта сўз, балки у ёки бу тилга ҳам, маънавиятимиз учун бу оғир жудоликдир.
-
Shum bola
G'afur G'ulom,Qo'lingizdagi kitobda yozuvchining «Shum bola» qissasi jamlangan. Qissada birkambagal bolaning uydan qochib har xil voqealarga toqnash kelganligi haqida hikoya qilinadi. Yozuvchining qissadagi ayrim so'zlari Fargona, Buxoro va Toshkent shevalarida talqin qilingan va osha holicha qoldirilgan.
-
Она оққувлар
Неъмат Солаев,Сўзладилар ишқ зиёсини жонда кўриб, Умр ишининг хислатини нонда кўриб, Аҳли жаҳон ўй сурадур ҳайратда, шукр қилдим барини иймонда кўриб.
-
Мен кимни севдим?
Турсуной Содиқова,Турсуной Содиқованинг "Мен кимни севдим?" деб номланган ушбу китоби кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган бўлиб, унда инсонийлик фазилати қадрият даражасига кўтарилиб ёритиб берилган. Бу китобни мутолаа қилиш жараёнида ўқувчи ҳеч бир қийинчиликсиз муаллиф тилини тушуниб олади.
-
Қиёмат
Чингиз Айтматов,Қиёмат. Бу сўз бутун оғриғи билан онгимизга таъсир кўрсатади. Чингиз Айтматов ном берган ва Иброҳим Ғафуров таржимаси билан нашрга тайёрланган мазкур китобнинг аҳамияти хусусида гan кетганда, асарнинг «Қиёмат» деб номланишида бир эмас, бир нечта асос борлигини таъкидлаш керак. Чунончи, Акбара билан Тошчайнар тимсолида бир жуфт бури ва унинг зурриётлари қисматининг фожеий якуни; умматларига бахт ато этиш учун курашган, алалоқибат айнан уша бахт улашмок;чи булганлар томонидан рад этилган ҳазрати Исонинг чормихга тортилиши; ўзларини жамиятнинг олди кишилари деб билган, аслида эса маънан нопок кишиларга қарши сўз айтгани учун Муйинкум даштида дарахтга чормих килиб тортилган Авдий Каллистратовнинг фожиали ўлими; Ола Мўнгу тоғидаги туб сиз жарликка оти билан тушиб кетган ва ҳатто кафансиз қолган Эрназарнинг қисмати; қўрқув ва таҳликанинг зўридан Кенжашни олиб қочаётган Акбарани отаман деб аслида ўз жигарпорасининг бағрини ўқ билан илма-тешик қилиб юборган Бўстон Ўркунчиев тақдири - буларнинг бари китобхон қалбини ларзага солмай қўймайди.
-
O'tkan kunlar
Abdulla Qodiriy,Yangi "Asr oshgan asarlar" turkumi "XX asr o`zbek romani" turkumiga kirgan va boshqa o`qimishli qissalar, romanlarni saralash mevasi.
-
A Hunters Sketchers
Ivan Turgenev,A Hunter’s Sketches (also known as A Sportsman’s Sketches) is a collection of short stories by Ivan Turgenev, first published in 1852. Through the eyes of a wandering hunter, Turgenev portrays the lives of Russian peasants and landowners with realism and compassion. The work criticizes serfdom and highlights social injustices in 19th-century Russia, playing a key role in shaping public opinion against serfdom before its abolition.
-
Otamdan qolgan dalalar
Tog'ay Murod,Muallif o'z romanida sobiq sho'rolar zamonida yashab, bu-tun umri dalada ketmon chopib, serquyosh yurtida yelkasi oftob ko'rmagan, qut-barakot yurtida kosasi oqarmagan munis o'zbek xalqi siymosini Dehqonqul timsolida badiiy talqin etadi.
-
Oq kema
Chingiz Aytmatov,Ch.Aytmatovning "Oq kema" nomli ushbu qissasi nafaqat turkiy xalqlarning, balki butun dunyo kitobxonlari tomonidan sevib o'qiladi. Asarning asosiy qahramoni Mo'min cholning tabiatida ajdodlar tomonidan avlodlarga meros qoldirilgan urf-odatlarning qadrlanishi bugungi kunda ham o'z ahamiyatini yo'qotmagan. Chunki har bir xalq o'zining mavjudligini faqatgina o'ziga xos urf-odatlari bilan isbotlay oladi.