-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Медиа ва ахборот саводхонлигини шакллантирининг педагогик жиҳатлари
Абдужалил Абдусаломов,Maxsuslashtirilgan tarmoq pedagogika, -
-
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
-
-
Fuqarolar va savdo huquqi. Oilaviy huquq,
-
-
Ўзбекистон ҳудудлари мустақиллик йилларида
О. О. Олимжонов, А. У. Бахромов, У. А. Азимов, С. Н. Жўраев, А. Р. Йўлдошев, Б. К. Казбеков,Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi, -
-
Тефсири ҳилал 3-том
Шайх Муҳаммад Садық Муҳаммад Юсуф,Аллаҳ таала келамынық тефсири ҳаққындагы бул мийнетимди каабам Муҳаммад Юсуф ҳажы ҳум анам Сабира ханым Телекберди қызы раҳматуллаҳи багышлайман.
-
Мукаммал Раҳбар
Ицхак Калдерон Адизес,Қулингиздаги ушбу китобни менежмент буйича давримизнинг энг нуфузли мутахассислардан бири ёзган. Ицхак Адизес жуда хам ажойиб инсон. Унинг менежмент ва бошқарув фаолияти билан банд одамлар хақидаги қарашлари-йиллар мобайнида ривожланиб борган.
-
Ўқув ва ёзув малакаси
Махмуд Асъад Жўшон , Таржимон:, Сайфиддин Сайфуллох,Ушбу рисолада тил, имло, жумла тузиш, илмий ва оммабоп хабарлар туплаш, хотирани чархлаш, нутк маданияти, мутолаа санъати ва бошка мавзулар хакида мулохазалар билдирилган. Рисола урта мактаб, лицей ва коллеж укувчиларига хамда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Тефсири ҳилал 2-том
Шайх Муҳаммад Садық Муҳаммад Юсуф,Аллаҳ таала келамынық тефсири ҳаққындагы бул мийнетимди каабам Муҳаммад Юсуф ҳажы ҳум анам Сабира ханым Телекберди қызы раҳматуллаҳи багышлайман.
-
Тефсири ҳилал 1-том
Шайх Муҳаммад Садық Муҳаммад Юсуф,Аллаҳ таала келамынық тефсири ҳаққындагы бул мийнетимди каабам Муҳаммад Юсуф ҳажы ҳум анам Сабира ханым Телекберди қызы раҳматуллаҳи багышлайман.
-
Ҳикмат ахтарганга ҳикматдир дунё
М. Пардаев,Иллат излаганга иллатдир дунё, Ғурбат излаганга ғурбатдир дунё. Ким нени изласа, топгай бегумон, Ҳикмат излаганга ҳикматдир дунё.
-
Зебуннисо. (Ҳаёти ва ижоди)
Т.Файзиев,Халқимиз Зебуннисони Шарқнинг булбули деб атаб келган. Зотан, у гузаллик ҳақида, латофат ва зарофат ҳақида, вафо ва садоцат ҳакида булбулдек тулиб-тошиб, юракдан куйлаган шоира эди. Рисолада XVII асрда бобурийлар хонадонида туп<либ волга етган Зебуннисонинг ҳаёти ва фаолияти, маданий меросига оид маълумотлар бизгача етиб келган форс тилидаги «Мунтахаб ат- таворих», «Миротул-олам», «Олами ислом», «Шаъми анжуман» каби кулёзмалардан келтирилган парчалар ортали баён этилади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Краткий очерк истории каракалпакской советской литературы
М.Нурмухамедов,История каракалпакской национальной литературы начинается со времени формирования каракалпаков в качестве народа со 2-й пол. XVI в., со времени упоминания их в исторических хрониках под названием «Каракалпаки». Появившиеся же в XIV-XV вв. и в 1-й пол. XVI в. в Золотой Орде, Белой Орде и Великом Ногайском союзе литературные памятники, творчество живших в те времена поэтов следует считать общими для современных казахского, ногайского и каракалпакского народов.
-
Краткая история развития лингвофилософии
Т. Бушуй,"Настоящие тексты лекций посвящаются такой лингвофилософской проблематике, как 1) история соотношения языкознания и философии (философия как база языкознания; философская сущность языка; язык как общественное явление; философский статус современных лингвистических направлений – логического, кибернетического, психологического, социологичес- кого и др.; лингвофилософское изучение в историческом ракурсе взаимоотношений между формой, содержанием и функцией и т.д.); 2) сущность языка и проблема его философской специфики (гносеологические и онтологические концепции лингвофилософии; антропология языка; натурализм языка; психологизм языка; социологизм языка) и 3) двойственная (материально - идеальная) природа языка (термин «язык» с позиций философии; знаковость языка; материальность знака; взаимообусловленность знака и значения)."
-
Ўзбекистоннинг шўрланган ерларида интродукция қилинган доривор ўсимликлар
Тўхтаев Б.Е.,Мазкур китоб уруғчи ва урутшунос мутахассислар, қишлоқ хужалиги институтлари талабалари ҳ,амда шу сох,а кенг китобхон оммасига мулжалланган. Шунингдек кишлоқ хужалик мах,сулотлари ишлаб чиқаришни жадалаштириш х,амда сифатини яхшилашда, мамлакат иқтисодиётини тиклашда мухим рол ўйнайди.
-
Медиа ва ахборот саводхонлигини шакллантирининг педагогик жиҳатлари
Абдужалил Абдусаломов,Ушбу нашрда келтирилган номлар ва берилган маъмотлар фикр-мулоҳазалар бирор бир мамлакатнинг ҳуқуқий мақоми худуди чегаралари шаҳар ва туманлари ёки уларнинг тегишли бошқарув органларига нисбатан ЮНЕСКОнинг расмий нуктаи назарини иқодаламайди.
-
Муҳаммадризо Oгаҳий Muhammadrizo Ogahiy
Комил Аваз,Огаҳийнинг ҳаёти ва ижодига бағшланган олимларимизнинг ижодкорларининг илмий тадқиқотлари бадиий китоблари газета журналлар ва нашриётларда чоп қилинаяпти. ушбу рисолада шоирнинг хизмат фаолияти ва ижоди тўғрисида кўпгина қизиқарли маълумотлар келтирилган.
-
Янги Ўзбекистон учинчи ренессанс остонасида
[],Ушбу китобда Ўзбекистонни барпо этиш ва учинчи Ренессанс асосини яратиш борасида Кулингизда тутиб турган ушбу рисолада айни шу узгариш ва янгиланишлар жараёни ҳакида хикоя қилинади. Яъни давлатимиз рах;бари томонидан Янги Узбекистонни бунёд этиш ва Учинчи Ренессансга ташаббускори муста^кам замин яратиш борасида амалга оширилаётган шидцатли ислохатлар, ривожланишнинг янги босқичида қулга киритилаётган инқилобий муваффақиятлар ҳақида сўз юритилади.
-
Сиёсатнома ёки сияр ул-мулук
Шодмон Воҳид Хусайинзода,Сиёсат бобида намуна устувор санайдиган Ғарб мамлакатларида бу китоб барча даврлар учун давлатни жамиятни бошқаришда дину эътиқод поклигини мамлакат яхлитлиги ва дахлсизлигини сақлашда фуқаролар ҳақ-ҳуқуқлари ва осойишталигини ҳимоя қилишда халққа шу талаблар даражасидаги салоҳиятли раҳбарлар бош бўлишида асқотадиган яхши қўлланма мароқли бадиий асар сифатида эътироф этилган.
-
Миллий ғоя тарғибот технологиялари ва атамалар луғати
[],Миллий ғоя мустақиллик йилларида шакланган,ўзига хос фалсафий асоси илмий-назарий ва тарихий илдизларига эга бўлган яхлит таьлимотдир.
-
Ўзбекистон Республикасининг фуқаролик кодекси
[],Товарлар,хизматлар ва молиявий маблағлар Ўзбекистон Республикасининг бутун худудида эркин харакатда бўлади.
-
Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик процессуал кодекси
Муаллифсиз,Ўзбекистон Республикасининг Конститудиясига мувофиқ ҳар бир шахсга ўз ҳуқуқ ва эркинликларини суд орқали ҳимоя қилиш, давлат органларининг, мансабдор шахсларнинг, жамоат бирлашмаларининг ғайриқонуний хатти-ҳаракатлари устидан судга шикоят қилиш ҳуқуқи кафолатланади.
-
Юридик энциклопедия
Муаллифлар жамоаси,Муҳтарам китобхон эьтиборига мамлакатимиз етук ҳуқуқшунос олимлари томонидан ўзбек тилида яратилган юридик энциклопедия илк бор тақдим этилмоқда.
-
Ўзбекистон ҳудудлари мустақиллик йилларида
О. О. Олимжонов, А. У. Бахромов, У. А. Азимов, С. Н. Жўраев, А. Р. Йўлдошев, Б. К. Казбеков,Ушбу китоб Ўзбекистон мустақиллигининг дастлабки беш йили тарихан қисқа , лекин сермазмун ва масъулиятли даврда мамлакатимиз ҳудудларида амалга оширилган бунёдкорлик ишлари ва уларнинг истиқболидан ҳикоя қилади.
-
O'zbekiston raqamlarda (2017-2018). Узбекистан в цифрах
Авторсиз,Nashrda hisobot davri uchun statistik ko'rsatkichlar Evropa hamjamiyatining Iqtisodiy faoliyat turlari statistik tasniflagi- chiga (NACE Rev.2) asoslangan O'zbekiston Respublikasining iqtisodiy faoliyat turlari umumdavlat tasniflagichi (IFUT-2) bo'yicha shakllantirilgan va taqdim etilgan. Shu bilan birga, mavjud iqtisodiy faoli- yat turlaridan foydalanishda IFUT-2 talablari qo'llanilgan. Xususan, foydalanilayotgan yoki qayta ishlanayotgan mahsulotlarni ularning yangi turlariga qayta shakllantirish- ga yo'naltirilgan barcha faoliyat turlari ishlab chiqarish jarayonlariga kiritilgan: tog'-kon sanoati va ochiq konlarni ishlash, qayta ish- lab chiqarish sanoati, elektr, gaz, bug' bilan ta'minlash va havoni konditsiyalash, suv ta'minoti, kanalizatsiya tizimi, chiqindilarni yig'ish va utilizatsiya qilish, qurilish (tas- niflagichning B,C,D,E,F sektsiyalari). Qish- loq xo'jaligi ishlab chiqarishini, iqtisodiyot tarmog'i sifatida talqin qilishdagi tafovutni bartaraf etish maqsadida, yangilangan tas- niflagichda qishloq xo'jaligi faqatgina dehqonchilik va chorvachilik mahsulotlarini ishlab chiqarishni o'z ichiga olmay, balki o'rmon va baliq xo'jaliklari mahsulotlarini ham o'z ichiga oladi (Sektsiya A "Qishloq, o'rnnon va baliq xo'jaligi").