-
-
-
-
-
Математик анализ курсидан мисол ва масалалар тўплами II
А.САЪДУЛЛАЕВ, Х.МАНСУРОВ, А.ВОРИСОВ, Г.ХУДОЙБЕРГАНОВ, Р.ҒУЛОМОВ,Matematika., -
Математик анализ курсидан мисол ва масалалар тўплами 3
А.САЪДУЛЛАЕВ, Г.ХУДОЙБЕРГАНОВ, X.МАНСУРОВ, А.БОРИСОВ, Т.ТУЙЧИЕВ,Matematika.,
-
O'zbek adabiyoti tarixi
G'ayipov Dilshod Qadambayevich,Mazkur qo‘llanmada XIX asr ikkinchi yarmi va XX asming 30-yillarigacha bolgan davr o'zbek adabiyoti tarixi xususida so‘z boradi. Shuningdek, o'rganilayotgan davrda yashab ijod etgan milliy adabiyotimiz vakillarining hayoti va faoliyati, adabiy merosi, ular ijodining o‘zbek va jahon adabiyotshunosligida o'rganilishi, badiiy tafakkurdagi evrilishlar, adabiy tur va janrlar taraqqiyotidagi yangilanishlar ilmiy tahlilga tortilgan.
-
Zamonaviy tilshunoslik masalalari
Qodirova X.M.,Ushbu o‘quv qo‘llanmada Zamonaviy tilshunoslik masalalari fanining amaliy va seminar mashg‘ulotlari, mustaqil ta’lim uchun mo‘ljallangan bo‘lib 2-qism hisoblanadi. Zamonaviy tilshunoslik masalalari o‘quv qo‘llanmasining 1-qismida fanning nazariy tomonlari yoritilgan. Qo‘llanmada, amaliy va seminar mashg‘ulotlarida, mustaqil ta’limda foydalanish uchun mashq va topshiriqlar, nazariy savollari va testlar, mustaqil ta’limni tashkil etish va uni topshirish shakllari berilgan bo‘lib, bular ushbu fanni qulay tarzda o’zlashtirishga imkon yaratadi.
-
Сборник задач по высшей алгебре
Д.К.Фаддеев, И.С.Соминский,В основу настоящего сборника положен «Сборник задач по высшей алгебре» Д . К- Фаддеева и И. С. Соминского, 2-е издание (1949 г.), в дальнейшем издававшееся стереотипно. Однако он существенно переработан. Включены два новых отдела — элементы теории чисел и элементы теории групп, сильно тематически расширены отделы, посвященные линейной алгебре. Во все главы включены примеры, связанные с полями и кольцами вычетов.
-
Физикадан масалалар тўплами
А.Г.Чертов, А.А.Воробьев,«Физикадан масалалар тўплами» нинг бешинчи нашри қайта ишланди ва мазкур кўринишда техника олий ўқув юртларининг физика курси дастурига мос келади". Масалалар дастур қисмларига биноан тартибга солинган. Жавобларда баъзи энг қийни масалалар бўйича ечиш учун кўрсатмалар ёки ҳисоблаш формулалари келтирилган. Олдинги нашрдаги каби, жавоблар вергулдан кейин учта сон аниклигигача берилган. Масалалар шартларидаги ҳамда маълумотнома жад валларидаги катталиклар ҳам шундай аникликда ифодаланган. Ёзувни қискартириш мақсадида вергулдан кейинги сонларнинг охирида келган ноллар ташлаб юборилган.
-
Математик анализ курсидан мисол ва масалалар тўплами II
А.САЪДУЛЛАЕВ, Х.МАНСУРОВ, А.ВОРИСОВ, Г.ХУДОЙБЕРГАНОВ, Р.ҒУЛОМОВ,Ушбу китоб «Ўзбекистон» нашриётида чоп этилган «Математик анализ курсидан мисол ва масалалар тўплами», 1 жилдининг давоми бўлиб, у ўз ичига кўп ўзгарувчили функцияларнинг лимити ва узлуксизлиги, дифференциал ҳисоб, функционал кетма-кетликлар ва қаторлар, хосмас интеграллар, параметрга боглик хос ҳамда хосмас интеграллар, каррали интеграллар, эгри чизикли ва сирт интеграллари, Фурье қаторлари мавзуларини олади. Мазкур китоб Тошкент Давлат университети математика факультети ўкитувчиларининг бир гуруҳи томонидан ёзилган бўлиб, унга математика ихтисослиги бўйича мутахассислар тайёрлаш дастури ҳамда Т. Азларов ва Х. Мансуров томонидан ёзилган икки жилдлик «Математик анализ» китоби асос қилиб олинган. Қўлланмани ёзишда муаллифлар ҳар бир математик тушунча ва таърифни мос мисол ва масалаларни батафсил ечиш орқали таҳлил қилиб ўқувчиларга етказишга ҳаракат килдилар. Қўлланмада 1300 га яқин мисол ва масалалар келтирилган бўлиб, уларнинг 250 дан ортиги гулик ечими билан берилган. Китоб қўлёзмасини ўкиб, унинг яхшиланишига ўз хисcаларини қўшган профессорлар Ш. Ёрмуҳамедов, Р. Ашуpов, доцентлар Т. Тўйчиев, М. Мамировларга муаллифлар ташаккур изҳор қиладилар. Қўлланманинг сифатини янада яхшилаш борасидаги фикр-мулоҳазалар учун муаллифлар аввалдан ўз миннатдopчиликларини билдирадилар.
-
Математик анализ курсидан мисол ва масалалар тўплами 3
А.САЪДУЛЛАЕВ, Г.ХУДОЙБЕРГАНОВ, X.МАНСУРОВ, А.БОРИСОВ, Т.ТУЙЧИЕВ,Мазкур китоб университетлар ва педагогика институтлари талабалари учун мўлжалланган бўлиб, ўқув адабиёти Давлат таълим стандартининг бакалавр мутахассислиги Б.01.01.00 «Математика», Б.01.02.00 - «Татбиқий математика ва информатика» ва Б.01.03.00 - «Механика» йўналишларига мос келади. Кўлланма олти бобдан иборат бўлиб, унда комплекс сонлар, комплекс аргументли функциялар, элементар функциялар ва улар ёрдамида бажариладиган конформ акслантиришлар, комплекс аргументли функциянинг интеграли, қаторлар, чегирмалар назарияси мавзулари баён этилган. Кўлланмада 161 та мисол ва масалалар батафсил ечим билан таъминланган ҳамда 2076 та мисол ва масалалар мустақил ечиш учун тавсия этилган. Қўлланма қўлёзмасини ўқиб, унинг мукаммаллашишига Ўз ҳиссаларини қўшган Тошкент давлат университети математик анализ кафедраси аъзоларига муаллифлар ўз мин натдорчиликларини билдирадилар.