-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Uzoq umr ko`rish va baxtli hayot kechirishda yapon siri
Ektor garsia, Fransesk mirales,Psixologiya, -
-
-
-
-
-
-
-
Разведкачи ноколай Кузнецов
Л.И. Брюханова В.И.Кузнецова,Бу китобда улуғ Ватан уруши йилларида немис фашист босқинчиларининг орқа томонида Ровно ва Львов шаҳарларида моҳирлик билан иш кўрган довюрак партизан разведкачи Совет Иттифоқи Қахрамони Николай Иванович Кузнецов ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Кўнгил хитоблари
Эрпўлат Бахт,Муаллифнинг галдаги тўпламидан жой олган машқларда умуминсоний ғоя ва қадриятлар улуғланади.
-
Ушалмаган орзулар
Саидвафо Бобоев,Инсоннинг ганимат умри, ёшлиги, бебошлиги, орзу-армонлари эса ана ш у йиллар аро талошдир. ВАҚТ ана ш у таҳлид қаршисида ҳар неки бор маглуб этади. Ибтидо-ю интиҳонинг эгаси вақтдир. Бирок, б у даҳри дунда вақтни-да маглуб этадиган бир куч бор: б у — эзгулик! Э згулик ва яхш ликни енгиб бўлмайди! Ҳурматли китобхон! Қўлингиздагимўъ жазкитобнинг саҳифаларига диққат қилинг: унда сиз эзгулик ва разолат ўртасидаги курашнинг ҳаёт ийаксиникўрасиз
-
Mен Бас қил, эй нафс!
Фотиҳ Думан,Фотиҳ Думаннинг Бас қил, эй нафс асари барча китоблар учун севимли асар ҳисобланади.
-
Чақиртиканакли тоғ
Бурбун М,Қўлингиздаги китоб жазойирлик ёш ёзувчи Мурод Бурбуннинг биринчи романидир. Романда жафокаш арабларнинг мустақиллик учун кураш йилларидаги эркка зўр бўғиқ ҳаёти чуқур дард-алам билан гавдалантирилган.
-
Bolalik xotiralarim
Oybek,Oybekning “Bolalik xotiralarim” asari yozuvchining o‘tgan hayoti, bolalik yillari va o‘sha davr muhitini samimiy tarzda tasvirlaydi. Asarda muallif o‘z bolalik xotiralari orqali ota-ona mehrini, ustozlarga hurmatni va ilmga bo‘lgan muhabbatni ifodalaydi. Bu asar insonning bolalik davri uning kelajak hayotiga qanday ta’sir ko‘rsatishini ko‘rsatadi. “Bolalik xotiralarim” o‘quvchini mehr, mehnatsevarlik va ezgulikka chorlaydigan ibratli asardir.
-
Волоколамск йўлида
Александр Бек,Ушбу асарда Иккинчи жаҳон урушида матонат билан жанг қилган мард ва танти қаҳрамонларнинг ўй -кечинмалари, орзу умидларини кенг кўламда ифодаланган.
-
Низомий шеъриятидан
Низомий,Низомий шеърияти — Шарқ адабиётининг дурдонаси бўлиб, у инсонпарварлик, муҳаббат, ақл ва адолат ғояларини тарғиб этади. Шоирнинг асарларида инсоннинг маънавий камолоти, Ватан ва табиат гўзаллиги, меҳр ва садоқат каби мавзулар чуқур ифода топган. Низомий шеърияти нафақат бадиий гўзаллиги, балки фалсафий мазмуни билан ҳам ажралиб туради. Унинг ижоди инсониятни яхшиликка, билимга ва юксак ахлоққа чорлайди.
-
Билол Нозим шеъриятидан
Билол Нозим,Билол Нозим шеърияти — инсон қалбидаги туйғулар, Ватанга муҳаббат ва эзгулик ғояларини теран ифодалаган ижод ҳисобланади. Унинг шеърларида меҳнатсеварлик, садоқат, ёшларни илм ва маърифатга чорлаш каби мавзулар муҳим ўрин тутади. Шоир сўзи орқали халқнинг дардини, орзу-умидларини ва эзгу мақсадларини ифода этган. Билол Нозим шеърияти ўқувчини яхшиликка, ватанпарварликка ва инсонпарварликка даъват этади.
-
Фурқат шеъриятидан
Фурқат,Фурқат шеърияти — XIX асрнинг охирида ўзбек адабиётида янги нафас олиб кирган, маорифпарварлик ва инсонпарварлик ғояларига тўла ижод ҳисобланади. Унинг шеърларида Ватанга муҳаббат, илм-маърифатга чорлов, адолат ва меҳр-шафқат ғоялари ёрқин ифодаланган. Фурқат халқни жаҳолатдан қутқариш, илм орқали тараққий этишга ундаган. Унинг лирикаси нафақат ўз даври учун, балки бугунги кунда ҳам долзарб бўлиб, ёш авлодни ватанпарварлик ва инсонпарварлик руҳида тарбиялайди.
-
Бола мерган
Раҳим Бекниёз,Раҳим Бекниёзнинг номи адабиёт мухлисларига таниш. Адибнинг қатор асарлари каби унинг янги китоби ҳам табият ҳақида. Тўпламдан ўрин олган кўпчилик ҳикоялар овчи хотиралари ёки ов лавҳалари чинакам табиат шайдосининг уни севгучи фақатгина севиб қолмай балки фарзндлик меҳри билан табиат олдидаги бурчини ўташга орзуманд инсонинг ўй кечинмалари билан йўғрилган
-
Seni toliqtirayotgan hamma narsadan voz kech
M.Nishonboyeva,Ushbu kitob - tasiriga tushib qolganing hissiy mani- pulyatsiyalarni farqlab olishingga, ozingni himoya qilishingga va vaziyatni oz nazoratingga olib, kushli tarzda boshqarishingga yardam beradi, seni toliqtirayotgan, zarar berayotgan barcha muammolaringdan yollarini orgatadi.
-
Uzoq umr ko`rish va baxtli hayot kechirishda yapon siri
Ektor garsia, Fransesk mirales,Siz bu kitobni o'qir ekansiz, Yapon xalqining uzoq umr ko'rishi va baxtli hayot kechirishining sin bo'lmish IKIGAI haqida bilib olasiz. Nafaqat IKIGAI, balki bugungi kunda ommalashib, barchani o'ziga tortayotgan bir qator yangi asr ilmlari bo'lmish: Morita terapiyasi, Naikan meditatsiyasi, logoterapiya kabilaming qimmatli bilimlari sohibiga aylana olasiz. Va ulami qanday qilib osonlik bilan hayotingizga tatbiq qilishni ham aynan anu shu asaming o'zidagina o'rganasiz, buning uchun yana bir nechta kitoblar o'qishingizga hojat qolmaydi. Shuningdek, Yaponiyaning butun dunyoda tengi yo'q, hech bir mamlakat ishlab chiqara olmaydigan mahsulotlari xususida ham, va yana Stiv Jobsni hayratga solgan Yapon san’at asalari nima ekanligini ham bilib olasiz. Takumi, Gibli Hara hachi bu, Radio Tayso, Yoga, Tai chi, Shiatsu, Wabi-sabi va boshqa shu kabi bir qator yer yuzidagi barcha insonlar bilishi lozim bo'lgan qimmatbaho, ilm-u sir-asrorga limmo lim to'yingan asar desam mubolag'a bo'lmasligini, qancha go'zal so'zlar ila madh etmay, kamligini o'qigan kitobxongina tushunib, anglab yetadi. Bir jumla ila tushuntirmoq joiz bo'lganda esa, har bir insonning kutubxonasida bo'lishi kerak va shart bo'lgan yagona UZOQ VA BAXTLI YASHASHNING SIRLI KALITI BERKITILGAN KITOB deya ta’riflagan bo'lar edim.
-
Шарқ камалаги
Бойқобилов Б.,Ўзбекистон Ленин Комсомоли мукофоти лауреати, шоир Барот Бойқобиловнинг ушбу янги китоби икки Шарқ мавзусига бағишлангандир. Сонетлардан тузилган "Қуёш фарзанди" достони яшнаётган Ўзбекистонни мадҳ этса, "Тож Маҳал", "Шарқ гулдастаси" туркумлари уйғонаётган Хорижий Шарқ ҳаётидан ҳикоя қилади.
-
Мени кутинг юлдузлар
Барот Бойқобилов,"Бир кам дунё"эмас,бизнинг бу дунё Барча хужайраси тугал бир олам,Тўрт мучали соғлом бўлса ҳам аммо Қалбини эзгувчи дарди эмас кам.
-
Бўстон
Саъдий,“Бустон” — буюк форс-тожик шоири Саъдий Шерозий томонидан ёзилган машҳур ахлоқий-дидактик асардир. Асарда инсонпарварлик, адолат, меҳр-шафқат, илм ва ҳикмат каби юксак инсоний қадриятлар шеърий шаклда баён этилган. Асар ҳикматли сатрлар орқали одамларни эзгуликка, ҳалолликка ва одобли ҳаёт кечиришга чорлайди. Унда подшоҳ ва халқ муносабати, инсоф, сабр-тоқат, саховат ва самимият каби мавзулар марказий ўринни эгаллайди. “Бустон” — нафақат шеърий асар, балки ҳаётий дастур бўлиб, у ҳар бир авлодни эзгу амаллар ва комил инсоний фазилатларга илҳомлантиради.
-
Севгим бўлди афсона
Гулшода Олимова,“Севгим бўлди афсона” — муҳаббат, ҳис-туйғу ва инсон қалбининг нозик кечинмаларига бағишланган шеърлар тўпламидир. Асарда ёрга бўлган соф муҳаббат, севгидаги орзу-умидлар, айрилиқ ва садоқат туйғулари самимий ва таъсирчан ифода этилган. Муаллиф ҳар бир шеър орқали севги инсонийликнинг энг юксак туйғуси эканини, у инсонни илоҳий гўзаллик сари етаклашини кўрсатади. Тўпламдаги шеърлар образли тил, мусиқий ифода ва қалбдан чиққан сўзлар билан безатилган.
-
Шарора
Барот Бойқобилов,Беш юлдуз...Беш чаноқ...Беш достон... "Беш сони қандайдир жиҳати билан сеҳрли,жозибали туюлади менга.Унда яхшилик рамзи,мухтасарлик ифдаси борга ўхшайди.
-
Аввалига ромли конфет....
Г. Блинов,Психиатр-врач ва адиб Г. М. Блинов ома орасида кўпларга манзур бўлган "639 сонли касаллик тарихи" номли публистик повести билан ўқувчиларга маьлум. Муаллиф ўзининг "Аввалига ромли конфет..." деган ушбу янги китобида аёллар орасида учрайдиган алкоголизмга алоқадор масалаларга тўхталар экан, болалар, ўсмирлар ва ёшларга спиртли ичимликларнинг халокатли таьсир кўрсатиши ҳақида гапириб ўтади.
-
Ситтаи зарурия
Алишер Навоий,Асарда мусулмон кишининг иймон-эътиқоди, ибодат ва ахлоқ нормалари кенг ёритилган. Муаллиф инсонларни тўғри йўлга бошлаш, уларнинг қалбида иймон, садоқат ва инсонпарварлик туйғусини мустаҳкамлашни мақсад қилади. Асарда Аллоҳга ишониш, фаришталар, муқаддас китоблар, пайғамбарлар, қиёмат куни ва тақдир каби олти зарурий эътиқод асослари изчил ва оддий тилда баён этилган. Шу боисдан асар наfaqat диний таълимот манбаи, балки ахлоқий тарбия воситаси сифатида ҳам аҳамиятга эга.