-
Funksianal analiz misol va masalalar yechish II-qism
Abdulayev J.I., Eshqobilov Yu.X., Ikromov I.A., G`anixo`jayev R.N.,Matematika, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Инсон қандай қилиб ўзида ишонч ҳосил қила билиши ва омма олдида гапира туриб, одамларга қандай таъсир ўтказа билиш ҳақида
Карнеги Дейл,Psixologiya tarixi, -
-
-
Funksianal analiz misol va masalalar yechish II-qism
Abdulayev J.I., Eshqobilov Yu.X., Ikromov I.A., G`anixo`jayev R.N.,Mazkur o`quv qo`llanmada "Funksional analiz’’kursining II qismini tashkil etuvchi chiziqli fazolar, operatorlar nazariyasi va integral tenglamalari kabi mavzulari bayon qilingan. Har bir mavzuga oid asosiy tushunchalar ta`rifi, asosiy teoremalar va xossalar keltirilgan. Namunaviy misollar tahlil qilingan. Amaliy mashg`ulot va mavzularni mustaqil o`rganish uchun misol va masalalar berilgan. Ushbu o`quv qo`llanma universitetlarning ’’Matematika", ”Mexanika”va ’’Amaliy matematika va informatika” yonalishlari talabalariga mo`ljallangan bo`lib, undan boshqa yo`nalish talabalari ham foydalanishlari mumkin.
-
Тил ўрганиш асослари
Тоҳир Йўлдошев,Ушбу рисола ўзбек тили ва адабиёти ўқитувчиларига мўлжалланган бўлиб ундан филология факултети талабалари, бошланғич синфлар ўчувчиларига мулжалланган.
-
Эл деса Навоийни (Ҳазрат Мир Алишер Навоий ҳақида ривоятлар)
М.Жўраев,Ушбу мажмуага жаҳон шеърияти султоня, туркий тилимизда ўплаб улуғ ва умри боқий асарлар ёзган бобомиз (Ҳазрат Мир Алишер Навоий ҳақида халқ яратган ривоятларни жамладик. Бу китоб аллома бобомиз таваллудининг 550 йиллигига туёна сифатида таёрланди
-
O`zbekiston koshonam mening
Abdullayev R.,Ushbu qo`llanma O`zbekiston Respublikasi mustaqilligining 16 yilligiga bag`ishlangan bo`lib, to`plamdagi qo`shiq va romanslar musiqa shinavandalari qalbidan joy olgan.
-
Kecha va kunduz
Cho`lpon Abdulhamid,Bizning havas qilsa arziydigan buyuk tariximiz bor. Havas qilsa arziydigan ulug ‘ ajdodlarimiz bor. Havas qilsa arziydigan beqiyos boyliklarimiz bor. Va men ishonaman, nasib etsa, havas qilsa arziydigan buyuk kelajagimiz, buyuk adabiyotimiz va san ’atimiz ham, albatta, bo ‘Iddi.
-
HISTORY of THE ussr
S.ALEXEYEV,This is a book about th USSR -th Union of Soviet Socialist Republics
-
Умумий ер билими
Л.П.Шубаев,"Умумий ер билими" педагогика институтларининг география ва география-биология факультетлари учун умумий ер билими асослари курси программасига умуман мос келади ҳамда университетларнинг мазкур курс программасидан бирмунча фарқ қилади.
-
DINSHUNOSLIK ASOSLARI
A.V.Narbekov,Qo'llanma O'zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi va amaldagi qonunlari asosida, diniy siyosatdagi o'zgarishlar, uning ijtimoiy hayotimizdagi o'rni va ahamiyatini hisobga olgan holda tuzildi. Unda dinshunoslik fanining predmeti va vazifalari, dinning vujudga kelishi, ilk shakllari, davlat, milliy va jahon dinlari xususida fikr yuritiladi. Shu bilan birga, diniy fundamentalizm va ekstremizm, ularning maqsad va tahdidi, mamlakatimizda olib borilayotgan diniy siyosat kabi masalalar batafsil tahlil qilinadi.
-
Хоразм эртаги ва ҳаёт ҳақиқати
Ж.Юсупов.,Ушбу тадқиқот Хоразм эртакларининг ўрганилиши тарихи эртак ва маросим муносабатлари таҳлилига бағишланган
-
Tutashmalar
Roziyev E. I.,Ushbu qo'llanma «tasviriy san'at va muhandislik grafikasi., amaliy san'at. hamda «kasbiy ta'lim» bakalavriat yo`nalishlari uchun chizmachilik fani bo` yicha amaldagi dasturga muvofiq tayyorlangan bo' lib, chizmachilikdan tutashmalarni bajarishga doir metodik ko' rsatmalar va shu bo'lim yuzasidan xalq amaliy san'ati namunalari asosida tuzilgan topshiriqlar to'plamini o'z ichiga oladi.
-
ХХ аср адабиёти манзаралари
Каримов Наим,«Манзаралар»нинг қўлингиздаги биринчи китобида XX асрнинг, асосан, биринчи ярмида яшаган ёзувчилар ҳаёти ва ижодининг китобхонлар ва ҳатто мутахассисларга номаълум бўлган саҳифалари ёритилган, уларнинг мустабид тузум давридаги эрк ва истиқлол учун кураши ҳамда фожиали тақдири ўз аксини топган.
-
Авестодан шоҳномага
Ҳамиджон Ҳомидий,Ушбу рисолада муаллифнинг "Авесто"нинг ёзилиш тарихи,моҳияти,адабий қиммати ҳақидаги энг сўнгги тадқиқотлари жамланган.Китоб илмий ходимлар,аспирантлар ҳамда маънавиятимиз сарчашмалари билан қизиқадиган кенг илм-адаб аҳлига мўлжалланган.
-
Эзгу ўй,эзгу, сўз эзгу амал китоби.
Ҳ.Нурмухаммедов.,"Авесто" ўлкамизда Ислом дини тарқалгунига қадар (7-аср охири--8-аср) аждодларимиз эъдиқод қилган зардуштийлик дининг муқаддас китоби бўлган.
-
Мақом ва макон
Иброҳимов О.А.,Мазкур рисолада мақомларнинг қадимийликка мансуб илк манбалари, Ўрта асрлардаги тарихий шакллари ва илмий-назарий муаммолари тасаввуф ва мусиқа кесимида тадқиқ қилинади.
-
ЎРТА АСРЛАР ТАРИХИ
В. Ф. СЕМЕНОВ,«Урта асрлар» деган термин деярли янги терминдир. Бу тер знини XVI-XVII асрларда ўтган гуманист-тарихчилар киритган бўлиб, улар ҳам буни ўз навбатида гуманист-филологлардан олгандар, гуманст-филологлар латии тилини қадимги, ўрта ва миги (Ренессанс ёки Уйғониш даври янги давр деб аталган) тил деб, учга бўлганлар. Бу терминология XVIII асрда узил-кесил қарор топди. Урта тарих ёки кўпроқ ўрта асрлар тарихи деб аталган тарихнинг хронологик чегаралари турли вақтларда турлича белгиланиб келган. Баъзи тарихчилар ўрта асрлар тарихи Константия Буюк подтолик қилган даврдан (IV аср бошларидан) бош ланиб, 1453 йилда Константинополиниг қулаши билан тамом бўлади деб ҳисоблаганлар. ХIХ аср тарихчилари ўрта асрлар тарихниниг хронологик чегаралари 476 йнадан Ғарбий Рим империяси қулаган йилдан бошланиб, 1492 йил Америка кашф қилинган йил билан тамом бўлади, деб ҳисоблаганлар.
-
Temur tuzuklari
Alixon Sog'uniy,Kitob ikki qismdan iborat bo'lib, 1- qismda A.Temur tarjimayi holi 2- qismda jahongirning farzandlariga atalgan bandlar mujassam.
-
Инсон қандай қилиб ўзида ишонч ҳосил қила билиши ва омма олдида гапира туриб, одамларга қандай таъсир ўтказа билиш ҳақида
Карнеги Дейл,Одамларга қандай таъсир ўтказа билиш ҳақида деб номланган қўлланмасида, қандай қилиб ўзида жасурлик ва ўз-ўзига ишонч ҳосил қила олиш ҳақида ҳамда машҳур нотиқлар ўз чиқишларига қандай тайёргарлик кўрганлиги ва омма олдида гапира олишда муваффақиятга эришишнинг асосий шартлари хақида ҳикоя қилинади.
-
Temur tuzuklari
Alixon Sog'uniy,Kitob ikki qismdan iborat bo'lib, 1- qismda A.Temur tarjimayi holi 2- qismda jahongirning farzandlariga atalgan bandlar mujassam.
-
Ўзбек анъанавий мусиқа ижрочилиги хрестоматияси
Ҳамидов А.,Ушбу <<Ўзбек анъанавий мусиқа ижрочилиги хрестоматияси>>таниқли созанда-педагогларнингтурли халқ чолғу асбобларига мослаб нотага туширган ранг-баранг миллий мусиқа дурдоналарини ўз ичига олади. Хрестоматиядан олий ва ўрта махсус санъат билим юртлари талабалари ҳамда мусиқа мактабларининг юқори синф ўқувчилари фойдаланиши мумкин.