-
Ошиқнома. 5-китоб
С. Р. Рўзимбоев,Марказий Осиё хал^лари умумий тарих,тил ва маданиятлар муштараклиги, анъаналар бирлигида таркиб топган. Бир макон ва бир замон таъсирида шаклланган халқларнинг тафаккур тарзидам х,аётга бўлган муносабат умумийлигини юзага келтиради. Бу умумийлик эса ухшаш халқ эпоси, уйгун маънавият ва халқ донишмандлигининг ифодаси булган мақоллар, ҳикматлар оламини таркиб топтиради.
-
Imomning maneken qizi
Omina Shenliko`g`li,Ushbu badiya asar Abdullox Abdurahmon tarjimasi asosida yozilgan bo`lib,ushbu kitob badiy uslubda yozilgan. Bunda badiy qahramonlar obrazi yaxshi gavdalangan bo'lib barcha kitobxonlarga birdek manzur bo'lishi mumkin. Bu asarni barcha kitobxonlarga tavfsiya etamiz.
-
Oq so'yloq
Jek London,Bo'ri bolasi haqidagi bu roman Jek Londonning hayvonot dunyosini naqadar yaqindan bilishi, ularning psixikasi, yurish-turishlari borasidagi ilmi naqadar kuchli ekanidan dalolat beradi. London bo'ri bolasining hayot bilan tanishish jarayonini, tajriba orttirishlari va o'y-fikrlarining rivojlanib borishini haqqoniy ko'rsata bilgan. Romanni o'qir ekan o'quvchi beixtiyor muallif qatori bosh qahramonni yoqtirib qoladi. Muallif hikoyaga baxtli yakun yasaydi, va og'ir va xavfli hayot kechirgan bo'rining yana o'z avlodlari bilan ko'rishganiga guvoh bo'lgan o'quvchi yengil tin oladi. Talantli yozuvchinng ijodiy tasavvuri orqali yaratilgan bu aqlli va qo'rqmas hayvon uzoq vaqt xotiramizda saqlanib qoladi.
-
ЎЛСАНГ КИМ ЙИҒЛАЙДИ?
Робин Шарма,Сен ўлганингда ким йиғлайди? Ўз "феррари"-сини сотган монахдан ҳаёт дарслари. Ҳурматли ўқувчи, ушбу китобни мен сенга бағишлайман. Ва чин қалбимдан умид қиламан-ки, бу варақларда топадиганинг ҳаёт дарслари сен учун фойдали бўлади. Сен улар ёрдамида ўз иқтидорингни бутун борлиғи билан кашф қиласан ва яқинларинг ҳаётини яхши томонга ўзгартирасаан. Бундан ташқари, мен бу китобни ўз фарзанд-ларим Колби ва Бьянка ўзимнинг энг яхши -устозларимга бағишлайман. Мен сизларни севаман!
-
Китобу-с-салот
Бобур. Захириддин Мухаммад.,Буюк бобокалонимиз Захириддин Муҳаммад Бобурнинг ижоди ниҳоятда серқирра. Киши ҳам маънавий, ҳам жисмоний жиҳатдан пок ва мукаммал бўлиши керак — ул зотнинг ўзларидан кейинги авлодларга қолдирган бой адабий меросларининг асосий ғояси мана шу. Қўлингиздагн «Китобу-с-салот»—Намоз китоби» бунга яаққол далилдир. Гарчи бошлари бир умр қувғинлик ва мусофирлик ташвишларидан чиқмаган эса-да, гоҳ таҳорат, гоҳ таяммум билан ўзларини пок тутиб, мусулмонлик фарзу суннатини адо этганлари устига, келажак авлодлар учун яна бу даъватномани ҳам ёзиб қолдирганлари учун биз асрлар оша бобомиз Бобурнинг руҳи поклари ҳурмати китобнинг ҳар сатрини кузга тутиё қилиб ўқимоҳимиз лозяму вожибдир.
-
К И Р К Б Е Ш А Л Л О М А Х И К О Я Т И
Ҳамиджон Ҳомидов,Ш арқ инсоният маданиятининг энг куҳна учоридир. Утмишда' унинг турли минтақаларидан дунё илмининг куп соҳаларига асос солган, равнақига улкан қисса к,ушган юзлаб алломалар етишиб. чивдан. Ушбу китобда Борбад М арвазий, Ал-Хоразмий, Беруний, Абу М ахмуд Хўжандий, Табарий, Замахш арий, Низомулмулк, Фир- давсий, Анварий, Хо^оний, Унсурий, Низомий, Кошифий сингарн ана шундай буюк дазҳолар ҳақидаги илмий-бадиий лавҳалар ж ам- ланган. Рисола Ш арқ илм-фани, маданиятию адабиётига нштиёқманд китобхонларга мулжалланган.
-
O'zingga xush kelding
Mirach Chag'ri Oqtosh,Ushbu kitob "O'zingga xush kelding" Horg'in dunyo tashvishlardan toliqqan, bir zum tin olishni va o'ziga kelishni istaganlar uchun.
-
Дон Кихот
Сааведра Мигель де Сервантес,Ушбу китоб ўз даврида ҳамманинг диккатини бирданига узига жалб этган. Бу уша вактларда барча берилиб укиётган рицарь романларига ҳажвий тарзда таклид килиб ёзилган уткир ва кизик асар сифатида дунёга келди.
-
Mariyaga pul kerak
Valentin Rasputin,Boshga biror mushkul tushsa, do'stlaming soni qanchaligi bilinib qoladi. „Mariyaga pul kerak“ qissasi qahramoni Kuzma ham xotinini qamalib ketishdan qutqarish uchun do‘st sanab yurganlarining eshigini taqillatadi. Ammo... Qo‘lingizdagi - rus yozuvchisi Valentin Rasputinning „Mariyaga pul kerak“ qissasini o‘qib asar bosh qahramonlari - Kuzma va Mariyaning haqiqiy do‘stlarini tanib olasiz.
-
Ишк, аро васлинг тилаб.
А. Навоий,Хазрат Навоий асарларининг комил инсон тарбия- сида урни беқиёс. Бу збтнинг колдпрган мероси халк,и- миз учун бигмас-туганмас маънавий хазимадир. Бу ки- тобга биз Алишер Навоийнинг энг машҳур газалларини йигишга харакат к,илдик. Ундаги шеърлар Сизни япа бир бор ром этиши, шубxасиз.
-
Barchasi senga atalgan
Erdog'an Yildirim,Chunki nafaqat noxushlik, balki yaxshi damlar ham ketma-ket keladi. Har safar yomonlikni boshdan kechirganingda bilki, bundan keyin, albatta, yaxshilik bo'ladi. Barchasi Senga atalgan
-
Нотик, нутк, хулк;
Бекмирзаев, Норкул,Ушбу китобда нотиклик санъати ва мулоцот маданияти сирлари х,амда одоб-ахлоц масалалари х,аётий мисоллар асосида ёритилган. Шунингдек, х,аётда учрайдиган турли вазиятларда цандай йул тутишга дойр маслацат ва тавсияларурин олган. Рисола профессор-уцитувчилар, укувчи-талабалар, мураббий ва ота-оналарга мулжалланган.
-
Umidning beshinchi mavsumi
Songul Unsal,Inson qayta turolmaydigan darajada yiqilsa ham bir kuni yana oyoqqa turishga umid qiladi, chunki umid qilmoq Yaratgan taslim bo'lishning eng chiroyli ко ‘rinishidir.O'mimizdan turish uchun harakatga tushamiz, hammasini qaytadan boshlash kerakligini bilamiz. Aynan shu onda о ‘tmish xotiralari saboq olib,kelajakning baxtli kunlarini orzu qila boshlaymiz.Duo, umid va sabr bilan go ‘zal qalbini to ‘Idirgan insonlaming so ‘ngi mavsumi har doim bahor bo ‘ladi.
-
Залолатга ботма,эй инсон
Тоҳир Малик,Ўзбекистон халқ ёзувчиси Тохир Малик томонидан тартиб берилган бу китобда адиб бизларни энг ёмон иллат ҳақидаги суҳбатга чорлайди. Ҳеч биримизга сир эмаски, майхўрликка, гиёҳвандликка берилганлар, адашган бандалар орасида ўзимиз учун энг ардоқли бўлмиш инсонлар - бировимизнинг ота-онамиз, бировимизнинг оғаиниларимиз, яна бировимизнинг фарзандимиз, яқин ёки узоқроқ қариндошимиз, қўшнимиз, ҳамкасбимиз... ҳам бор. Эҳтимол улар ҳидоятдан адашганларини биларлар, эҳтимолки, билмаслар. Билмаганларга билдириб қўйиш вазифамиз эмасми? Эҳтимол улар жаҳолат ва гуноҳлар жаридан қутулмоқчилару аммо тўғри йўлга чиқишга кучлари етмаётгандир. Уларга ёрдам қўлини узатиб, иймонсизликдан қутулишга кўмаклашиш бурчимиз эмасми? Мазкур китоб ана шу хайрли ишимизда кўмак берар, иншааллоҳ!
-
МАЪНАВИЯТ ГУЛТОЖИ
ОЛИМЖОН БУРИЕВ,Шоир Олимжон Буриевнинг Расулуллох; саллаллох,у алайх;и васалламга багишланган «М ухаммад Пайрамбар>, буюк му^аддис «Ал-Бухорий» шеърий ^иссалари, Дадисларнинг шеърим тал^ини- дан тузилган «М аънавият гултожи» мажмуаси тарихий исломий манбалар асосида яратилган. Пайгамбар — М у^аддис — Дадислар рамзий бир бутунликни ифода этади, бамисоли К,уёш— Ой — юлдузлар я н г л и р муштарий- лар цалбини мунаввар этиб, чарогонлик дунёсига етаклайди ^амда ёш китобхонларни пок ниятли, иймон-эътицодли, ватанпарвар, ко- мил инсон булиш ва маънавий дурдоналарни к;адрлашга даъват этади. Китобдан «Одобнома» дарсларида фойдаланиш мумкин. Шоир мазкур китобини Бухорои шарифнинг 2500 йиллиги ва буюк мух;аддис Имом ал-Бухорий таваллудининг 1225 йиллигига бапиилайди.
-
Kaktuslar ham Gullaydi
SONGUL UNSAL,Qalbingiz g'amga botgani tufayli: "Ushbu tuyg'u doimo qal-bimning bir chetida saqlanib qoladi", - deya ich-ichingizdan his qilyapsiz. "Unuting", "Baxtli bo'ling", "O'tib ketadi" kabi gaplarni eshitishdan charchagandirsiz, balki. Shu sababli sizga: "Unuting", - demayman, ammo hayotingizni ham davom ettiring. Ko'zingizga zulmat kabi ko'rinayotgan o'z hayotingizga o'zi-ngizdan boshqa hech kim yorug'lik baxsh eta olmaydi. Bularni o'ylar ekansiz, qalbingizda borgan sari alangalanayot-gan g'am-alamlar yong'iniga to'xtashni buyuring. Bilaman: har kimning dardi o'zi uchun ortiqchalik, ko'plik qiladi.
-
Oq nilufarlar yurtida
Grigoriy Petrov,1 925 yil 1 8-iyun kuni Parij yaqinida, Maison de Sante klinikasida rus muhojiri Grigoriy Spiridonovich Petrov vafot etdi. Emigre gazetalari uning o'limiga faqat Parijning "So'nggi yangiliklari" da tejamkorlik bilan javob qaytarishdi, Petrovning hayotining so'nggi besh yilini o'tkazgan Yugoslaviyadagi faoliyati to'g'risida kichik bir eslatma bor edi. U Rossiyada kim bo'lganligi haqida eslatib o'tilgan - "taniqli jurnalist va publitsist", "sobiq ruhoniy". Ayni paytda, o'limidan atigi o'n yil oldin, Grigoriy Spiridonovich Petrovning ismi butun Rossiyada momaqaldiroqqa uchradi.
-
Menga Baxtni ko'rsat
Ezgin Kilich,Qachondir yoningda bo ‘lishimni istasang-u, lekin buning iloji bo'lmasa, ko‘zlaringni mahkam yum va qo'llaringni yuragingning ustiga q o ‘y. Men sening ko ‘z qovoqlaring ortidagi qorong ‘ilikda, yuragingning har bir urishida bo 'laman. Qachonki kemaga chiqadigan bo'lsang, sochlaringning orasidan o'tgan shamol emas, mening barmoqlarim bo'ladi. O ‘qiyotgan kitobingning har bir satrida yoki tinglayotgan qo ‘shig ‘ingning musiqasida nafas olishni davom ettiraman. Yomg ‘irli kunda yelkangdan o \padigan yomg ‘ir tomchisi qiyofasida ham yoningda bo ‘I is him mumkin. Balki, hidlash uchun qo ‘lingni uzatgan gul bargidan uchib ketayotgan kapalak bo‘ larman. Meni qanchalik ko ‘p his qilishni xohlasang, men ham shunchalik ko 'p yoningda bo ‘lishni davom ettiraman. Yuragingning pardasini hech qachon berkitib qoyma. Yorug'likning ichkariga kirishiga ruxsat ber. Tabassum qilmoq senga yarashadi, aslo qovog'ingni uyma... Baxtiyorlik— ulkan va behisob qiyinchiliklarga bardosh bergan insonlaming haqqidir. Maqtanib aytishga arziydigan kunlami va orzularingdagidek ajoyib hayotni yasha. Kozlaringni yum va ikkalamiz suhbatlashadigan lahzalar uchun ajoyib xotiralami yig‘ib qo‘y. Axir, qayg 'uni, qayerda bolsa ham, tanib olaman, menga baxtni ko'rsat..
-
Chol va dengiz
ERNEST XEMINGUEY,Dunyo miqyosida mashhur adib, „Nobel" mukofoti sovrindori Ernest Hemingueyning mazkur „Chol va dengiz" qissasida insonning ulug'ligi. undagi iroda va matonat. oqillik va azm-u qaroridan og'ishmaslik o'zgacha talqinda aks etgan. Serqirra ijodkorning millionlab nusxada chop etilgan asarini mutolaa qilishga shoshiling, aziz kitobxon.
-
Меҳробдан чаён
Абдулла Қодирий,Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синф ини қурбон қилиш и, мамлакат хотинқ излариниистаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучиларга, тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериш ирўмоннинг мавзуиъдир. Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-таш қи аҳволи, ахлоқи, Мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён килинадир. Булар рўмоннинг номарғуб — манфий қаҳрамонлари. Иккинчи тарафда мазкур қора кучларга қарши «тубан» синф — камбағаллар, уларнинг хонлиқ тузилиш ига, қора куч —уламо алайҳига чиқиш и, меҳнаткаш камбағалларнинг ахлоқи, саж ияси, оиласи, турмуши ва бир-бирига алоқаси, самимияти.