-
Musiqa va tomosha san’ati,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Siyosiy madaniyat. Madaniyat. Ma’naviyat va mafkura,
-
-
-
-
-
-
-
Oila tarbiyasi va pedagogikasi,
-
"Husayn Jovid ijodi - dunyo dramaturgiyasining yuksak namunasidir"
Husayn JOVID,Husayn Jovidning ijodiy iste’dodi 0‘zbekiston va Ozarbayjon davlarlararo munosabatlarini mustahkamlashda xususiy o‘rin egallaydi. Uning asarlari xalqlarimiz orasidagi do‘stlik aloqalarini mustahkamlash yo‘lida, ikki mamlakat madaniy-ma’naviy olamidan o‘zaro bahramand bo‘lishda bog‘lovchi ko‘prik bo‘lib xizmat qiladi.
-
ОЗАРБАИЖОН - ОЛОВЛАР ЮРТИ
Самир Аббосов,Бу китобдаги мақолалар Ўзбекистондаги Озарбайжан элчихонаси хузуридаги Ҳайдар Алиев номидаги Маданият Марказининг лойиҳаси асосида 2014-2015 йилларда ўзбек матбуотида чоп этилган. Мақолаларда Озарбайжон тарихи, иқтисоди, маданияти ва анъаналари ўз аксини топган. Китобдаги мақолалар асосан номинациялар бўйича гуруҳлаштирилган. Тўпланган материаллар ўқувчиларда катта қизиқиш уйғотгони туфайли китоб жамланган халда тарқатиш учун нашр этилмоқда.
-
Халқаро сайлов стандартлари ва сайловларни кузатиш
Ушбу тўплам Ўзбекистон Республикаси Марказий сайлов комиссияси томонидан Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Миллий маркази билан ҳамкорликда сайловларни кузатишни ташкил қилиш ва амалга ошириш бўйича Бирлашган Миллатлар ташкилоти,Европада хавфсизлик ва Ҳамкорлик Ташкилоти, Европа Кенгаши Парламент Ассамбеляси, Мустақил Давлатлар Ҳамдўстлиги, Шанхай Ҳамкорлик Ташкилоти каби ҳалқаро ташкилотлар хужжатларининг асосий қоидалари билан таништириш мақсадида тайёрланган.
-
„Quvg‘indagi keksa qirol"
Arno Gayger,Taniqli avstriyalik yoziivchi Arno Gaygerning ushbu-„Quvg‘indagi keksa qirol" qissasi markazida muallifning otasi turadi. Asar o'quvchida otaga muhabbat, uni boricha sevish, qadriga yetish kabi tuyg'ulami uyg'otishi bilan ahamiyallidir.Hurmatli kitobxonlar ushbu asarni to`liq bilmoqchi bo`lsangiz kutubxonamizga tashrif buyurib o`qishingiz mumkin.
-
Paganini skripkasi
Kuprin Aleksandr,Ushbu qo‘lingizdagi kitobda ajoyib hayotiy voqelikka mushtarak bog‘langan kichik-kichik hikoyalar o‘rin olgan. Voqealar asnosida ,,Oshig‘im olchi bo‘ldi“, ,,Muttahamlar“ hikoyalarida ba’zi hazilkash qahramonlarimizning holati labingizda nim tabassum uyg‘otadi. „Paganini skripkasi“, ,,Quyoncha“ kabi hikoyalarda esa insonning tushkun holatlarini ko‘rishingiz mumkin. Asosiysi, kitobni o‘qib zerikmaysiz!
-
Халқ хизматида 75 йил
Ғ.Раҳимов,Мазкур китоб Ўзбекистон милициясининг 75 йиллик издиҳомига бағишлаб чоп этилди.Унда жамоат тартибининг фидойи аскарлари бўлмиш халқ манфаатлари муҳофизларининг шонли ҳаёт йўли акс эттирилди.
-
-
MIRKARIM OSIM
Mirkarim Osim,Ajdodlarimizning bosqinchilarga qarshi mardonavor kurashlari bir necha ming yillar oldin mag'rib va mashriqda afsonalarga aylangan, ular haqda ko'plab asarlar yozilgan. Ushbu kitobda Mirkarim Osimning mazkur mavzuga oid eng sara asarlari jamlandi. Aziz kitobxon, Vatanni sevgan, forslardan uni himoya qilgan, tinchligiga posbon bo'lgan massagetlar podshosi To'maris, cho'pon Shiroq, dunyo ilm-faniga beqiyos hissa qo'shgan ulug' alloma Abu Rayhon Beruniy boshidan kechirgan g'aroyib voqealar haqida, mo'gullarga qarshi kurashgan o'trorliklar hamda yengilmas bahodir Temur Malik jasoratidan hikoya qiluvchi qissalar mutolaasiga sho-shiling.
-
Qora musiqa
uilyam folkner,Qo'lingizdagi to'plamdan o'rin olgan hikoyalar, aksariyati fantastik uslubda yozilgan bo'lsa-da, sizni zeriktirib qo'ymasligiga ishonamiz.
-
Jahon mamlakatlari
Ergashev Sh.,"Jahon mamlakatlari" deb atalgan ushbu kitobda dunyoning 224 ta davlati to'g'risida qisqa ma'lumotlar to'plangan. Dastlab O'zbekiston Respublikasi, keyin esa chet mamlakatlar alifbo bo'yicha joylashtirilgan.
-
Хоразм ва хоразмликлар
Бекмуҳаммад Умид.,Ушбу китобда энг аввало Хоразм топоними, географик жойлашуви ва қадимий ўлка тарихининг турли даврларидаги жараёнлар, шахслар,воқеалар ва Хоразм заминида яшаб ўтган Шу каби Хоразм тарихини тадқиқ килган.Китоб нафақат олий ўқув юртининг бакалавр, магистрлари, тадқиқотчилар учун балки кенг омма учун ҳам мўлжалланган
-
Ҳаракатлар стратегияси ва маънавий юксалиш
А.Ҳайдаров,2017йил мамлакатимиз тарихида улкан, одамшумул аҳамиятга эга бўлган инқилобий ўзгаришлар йили бўлди. Ушбу тўпламда Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан маданият ва санъат соҳасини янада ривожлантириш мақсадида қабул қилинган фармон ва қарорлар бўлиб, тўпламмаданият ва санъат йўналишидагиўқув юртларининг талабалари, магистрантлари ва санъат соҳасинингбарча ходимлариҳамда кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг функциялари назарияси
Т.А.Саримсоқов,Ушбу дарсликда тўпламлар ҳақида тушунча, ўлчов тушунчасини умумлаштириш, узлукcиз функциялар каби мавзуларга алоҳида бобларда атрофлича тўхталиб ўтилган бўлиб, педагогика олийгоҳларининг математика ҳамда физика-математика йўналишларида таҳсил олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
Соҳибқирон Темур
Асрор Самад,Ўзбекистон истиқлол йўлига кирди.бас энди тарихимиз саҳифадларини қайта варақлаш ,бу саҳифаларга адолат ва ҳақиқат кўзи билан адлу инсоф даъватидир.
-
ХХ аср ўзбек адабиёти масалалари
Баракаев Р.,Ўз илмий фаолияти мобайнида XX аср ўзбек адабиётини тизимли тадкиқ этган ҳассос олим, филология фанлари доктори, профессор Наим Каримов таваллудининг 80 йиллигига бағишланган мазкур тўплам ЎзР ФА Тил ва адабиёт институти олимлари ҳамда Республикамизнинг турли илмий муассасаларида фаолият юритаёттан адабиётшунослар мақолалари асосида юзага келган. Бу мақолаларда XX аср ўзбек адабиёти ва адабиётшунослигига оид масалалар тадқиқ этилган.
-
Физикадан савол ва масалалар тўплами
В.П.ДЕМКОВИЧ,Бу тупламдаги аник маълумотлар билан, шунингдек, тақрибий маълумотлар билан берилган масалаларни логарифмик линейка ёрдамида ечиш маъкул. Бунда ҳамма амалларнинг натижалари икки-уч қийматли рақам аниқлигида тақрибий чикади; одатда, бундай аниқлик тажриба талабларини қаноатлантиради. Аммо логарифмик линейкадан фойдаланганда математика курсидан маълум булган тақрибий ҳисоблаш қоидаларига, яъни рақамлар саноғи қоидаларига риоя қилмаслик мумкин деб ўйлаш ярамайди. Қоидага кура куп ҳолларда линейка ёрдамида чиқарилган жавобни яхлитлаш талаб этиладк. Куп миқдордаги нарсаларни санашда, турли улчашларда, ҳисоблашларда ёки сонларни яхлитлаш натижасида тақрибий сонлар келиб чиқиши мумкин.
-
Ўзбекистон Республикасининг норматив-ҳуқуқий ҳужжатлари тизими
Ушбу тўпламга 1989-2009 йилларда Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгаши ва Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси томонидан қабул қилинган Ўзбекистон Республикаси қонунлари, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси қонунлари, Ўзбекистон Республикаси қўшилган халқаро кўп томонлама ва икки томонлама шартномалар тизимли тарзда киритилган.
-
FUNKSIYALAR VA GRAFIKLAR
M. Yaxshiboyev,Ma'lumotlar to'plamida matematik analizning asosiy bo'limlaridan biri bo'lgan funksiyalar va ularning grafiklarini chizish bo'yicha zarur materiallar to'liq keltirilgan va o'quvchi, amaliyotda uchraydigan tekshirishning qiyinlik darajasi har xil bo'lgan funksiyalarning grafiklarini elementar yo'l bilan va hosila yordamida chizish usullari to'g'risidagi ma'lumotlar haqida mavjud ko'p sonli kitoblarga murojaat qilmasdan, ushbu qo'llanmadan foydalanishi mumkin. Ma'lumotlar to'plamidan «matematika», «mexanika», «amaliy matematika va informatika hamda barcha texnik yo'nalishdagi bakalavriatura talabalari, akademik litseylar, kasb-hunar kollejlari talabalari, o'rta umumiy ta'lim maktablari o'quvchilari, shuningdek, matematika fani o'qituvchilari, muhandislar ham qo'llanma sifatida foydalanishlari mumkin.
-
Элементар математика масалалари тўплами 1
М.Сахаев,Кудратли атом сирларини очиш ва фазони забт этиш асрида. ҳозирги замоннинг мураккаб техникасини ривожлантиришда мате матика фанининг роли ниҳоятда каттадир. Фан ва техниканинг бун- дан кейинги ривожланиши жуда куп сондаги чуқур билимли му- тахассисларни талаб этади. Олий ўқув юртларининг бу масалани- ижобий ҳал қилишида студентларнинг ўрта мактабда математика- дан олган билимларининг тўла ва пишиқлиги катта роль ўйнайди, албатта. Афсуски, ўрта мактабларни битириб чиқувчи ёшларнинг элементар математикадан билими ҳамон талабга тўла жавоб бера олмай келмокда.
-
Kelinlik odobi
Manzura Zayinutdinova va Landish Isanbayeva,Qaynonalik - bu insoniylik, yaratuvchilik, muallimlik san'atidir.