-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Bolalar adabiyoti,
-
-
-
Ayrim mamlakatlarning iqtisodiyoti. Dunyo okeani iqtisodiyoti,
-
-
-
O‘zbek xalqining fan tarixi,
-
-
Organik kimyo
H.M.Shohidoyatov, H.O`.Xo`janiyozov, H.S.Tojimuhamedov,Darslik 5140500 Kimyo yo‘nalishi bo'yicha Davlat ta’lim standarti va organik kimyo fani dasturi asosida tayyorlangan boiib, organik kimyoning barcha bo'limlarini o‘z ichiga oladi. Unda organik birikmalarning turli sinflari, ularning nomlanishi, izomeriyasi, olinish usullari, fizikaviy, kimyoviy xossalari va ishlatilishi bayon qilingan. Organik reaksiyalarning mexanizmlari zamonaviy bilimlar asosida talqin etilgan. Unda 150dan ortiq Nobel mukofoti sovrindorlari va o‘zbek olimlari ilmiy ishlarining natijalari to'g'risida ma’lumotlar berilgan. Organik birikmalar tuzilishini kimyoviy va spektral usullarda aniqlashga katta e’tibor qaratilgan. Har bir bob oxirida mavzuga oid savol va topshiriqlar berilgan.
-
-
Жаҳон адиблари адабиёт ҳақида
[],Қўлингиздаги тўпламдан инсоният бадиий тафаккури ривожига беқиёс ҳисса қўшган Лев Толстой, Балзак, Гоголь сингари ўнлаб таниқли ижодкорларнинг бадиий адабиёт тарихи, таржималари ўрин олган
-
-
-
-
-
-
Qiziqarli geografiya
Vahob Rafiqov,Geografiya dunyodagi qiziqarli fanlardan biri hisoblanadi. Bu fan bilan ulug‘ qomusiy olimlardan Abu Rayhon Beruniy, Mahmud Koshg‘ariy singari allomalar ham qiziqib, o‘z asarlarida hayratomuz geografik ma’lumotlarni keltirib o‘tishgan.
-
-
-
-
-
-
Жаҳон мамлакатлари
Эргашев Ш, Бобоматов Т, Турсунов Н,Жаҳон мамлакатлари деб аталган ушбу маълумотномада дунёнинг 222 та мамлакати тўғрисида маълумотлар тўплаган. Айниқса, мамлакатлар табиати ва тарихини ёритишда ҳам катта эътибор қаратилган. Зотан бу маълумотлар бизга мураккаб дунёда ўз ўрнимизни билиш, имкониятимизни аниқлаш ва истиқболларимизни белгилаш имкониятини ҳам беради.
-
Буюк ва муқаддас, мустақил диёр 20
Ўзбекистон мукаддас Ватан. Ота-боболаримиз хоки ётган ер. Ўзимиз ётадиган ер. Фарзандларимизни шу заминга садоқат руҳида тарбиялаш, уларнинг калбида шу муборак заминнинг хар бир каричига мехру мухаббат уйютиш-бугунги куннинг энг устувор фазилатларидан бирига айланаётгани хаммамизни қувонтиради.
-
ЎЗБЕК КЛАССИК МУСИҚАСИ ВА УНИНГ ТАРИХИ
Фитрат,Рисола нашри бизга ҳаёт дарсини ўқитган устозларимиз Ўлмас ака Муҳаммад Шарифнинг ва Аҳмаджон Инъомжон ўғлининг қутлуғ ёшга киришлари санасига бағишланди.
-
Ўзбек халқнинг миллий фольклор санъати ва этномаданий қадрятлари
[],Мазкур тўплам миллий фольклор санъати ҳамда этномаданий қадрятларимизнинг ўзига хос хусусиятлари таҳлилига бағишланган.
-
АТОҚЛИ ШОИР ТАРИХНАВИС ТАРЖИМОН
Муҳаммад Ризо Эрниёзбек ўғли - Огаҳий XIX аср Хоразм адабий муҳитининг йирик сиймоларидан бири бўлиб, Навоийдан кейин энг «кўп ва хуб» шеър айтган шоирлардандир. 1998 йил 23 сентябрда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг фармонига асосан шоирнинг 190 йиллик таваллуд санаси нишонланади. Ушбу китоб шу санага бағишланган бўлиб, Огаҳий ижоди ва фаолиятини ўз ичига қамраб олиб, унинг шоирлик, тарихнавислик ва таржимонлик иқтидорини тадқиқ қилувчи мақолалардан тартиб берилган. Мақолалар тарихий манбаларга бойлиги билан диққатга сазовордир. Китоб огаҳийшунос олимларга, олий ўқув юртлари талаба ларига ҳамда тарихимизга қизиққан барча китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
«ТАВОРИХ УЛ-ХАВОНИН»
Сайид Хомид Тура Комсб,Ушбу рисола Хива хони авлодига мансуб шоир ва тарихчи Сайид Хамид тура Комёб (1861-1922) хаёти хамда ижоди хакдвдаги макола ва унинг «Таворихи Хавонин» асари матиидан иборат. Асарда муаллиф хонликда юз берган сиёсий ва ижтимоий вокеаларга хон манфааги нукгаи назаридан ёндашади. Аеар киск,артирилган холда илк бор нашр этилмокда.