-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Jismoniy tarbiya nazariyasi va uslubiyoti, sport mashqlari,
-
Улуғбек шогирди - Али Қушчи
Ж.Ибодов, Г.Матвиевская,Рисола XVасрда яшаб иод қилган Улуғбек шогирдларидан бири машҳур олим Алоуддин Али Қушчи ҳаёти ва ижоди ҳақида қисқа маълумотлар тарихий манбалар асосида берилган.
-
-
-
-
-
-
Бой аёл
КИМ КИЙОСАКИ,Менинг назаримда Ким замонавий аёлларнинг намунаси: қувноқ, яхши дўст, чиройли, ақлли ва бой. Пул ва сармоядорлик ҳақида гап кетса, ишонинг, у нима деяётганини яхши билади. Тўгри, у қачонлардир ҳеч нарсани билмасди, аммо у кўз олдимда шогирдликдан экспертга айланди. У бошқаларга ўргатаётганини ўзи ҳам амалда қилади. Мен бу китобга сўзбошини чуқур эҳтиром билан - энг яқин дўстим, иш юзасидан ҳамкорим ва рафиқам учун ёздим.
-
Сел ва ундан сақланиш
Исмоғилов Ҳ.,Китобчада сел оқимлари ва ундан муҳофаза қилувчи, ўзанларни бошқариб турувчи ягона гидравлик ҳисоблаш методикасини ишлаб чиқилиши борасида маълумотлар берилган.
-
-
-
Матёқуб Қўшжонов замондошлари хотирасида
Атокли олим, академик Матёқуб Қўшжонов ўзбек адабиётшунослиги на адабий танкидчилигида макгаб яратиб. учила и яхши ил колдиргаи иисоилир. Теран фикрловчи, нозик дидли мунаккиднинг элликдан ортик Китоблари, беш юзга икин илмий маколалари адабнётимиз тараккиёти-да мухим ахамият касб этади. Ушбу тупламдан олимга хаммаслак ва хамфикр булган хамкасблари-нинг, шогирдлари па якинларининг хотиралари, шунингдск, домла хакида битклган маколаларнинг айримлари урин олди. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Умарали Норматов замондошлари хотирасида
XX аср иккинчи ярми, XXI аср бошлари ўзбек адабиётшунослиги ва танқидчилигида филология фанлари доктори профессор Умарали Норматов ўзига хос ўринга эга.
-
Озод Шарафиддинов замондошлари хотирасида
Биз агар адабиётимиз тарихи ўзанидан туриб, яқин юз йилликка назар ташласак, жуда кўп сонли қаламкашларнинг номларига кузимиз тушади. Улардан ҳеч бирининг хизматларини сира ҳам камситмаган ҳолда, айтиш мумкинки, кейинги эллик йил ичида фаолият кўрсатган адабиётшунослар, публицистлар силсиласида Озод Шарафиддиновнинг номи алоҳида бир чўққи янглиғ кўзга ташланиб туради. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Озод Шарафиддинов замондошлари хотирасида
Биз агар адабиётимиз тарихи ўзанидан туриб, яқин юз йилликка назар ташласак, жуда кўп сонли қаламкашларнинг номларига кузимиз тушади. Улардан ҳеч бирининг хизматларини сира ҳам камситмаган ҳолда, айтиш мумкинки, кейинги эллик йил ичида фаолият кўрсатган адабиётшунослар, публицистлар силсиласида Озод Шарафиддиновнинг номи алоҳида бир чўққи янглиғ кўзга ташланиб туради. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
Мақсуд Шайхзода замондошлари хотирасида
Ўшбу тўплам ўзбек ва озарбайжон ҳалқининг ардоқли фарзанди, ҳассос шоири, олими ва драматуриги М.Шайхзода ҳақида ёзилган дил сўзлари дасталанди. Ундаги хотираларда ўзига ўта талабчан, ўзгаларга мехрибон, хамкасб дўстлари, шогиртлари ютуғидан бир дунё қувонч қиёфасида гавдаланди. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Миртемир замондошлари хотирасида
Китобда таниқли жамоат арбоби, ижодкор Миртемирнинг ҳаёт ва ижод йўли замондошлари тилидан баён этилган. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
-
Халқ миллий ўйинлари 1-қисм
Ф.Хўжаев, М.Муродов, С.Мирсолихов,“Xalq milliy o‘yinlari” (1-qism) nomli ushbu metodik qo‘llanma O‘zbekiston xalqining boy ma’naviy merosi bo‘lgan milliy o‘yinlarni o‘rganish, targ‘ib qilish va ta’lim jarayoniga samarali tatbiq etishga bag‘ishlangan. Asarda xalq o‘yinlarining kelib chiqishi, ularning tarbiyaviy, jismoniy, axloqiy va ma’naviy ahamiyati ilmiy asoslangan holda yoritilgan. Qo‘llanmada o‘quvchilar va yoshlar o‘rtasida o‘tkaziladigan turli milliy o‘yinlarning mazmuni, qoidalari, o‘ynash tartibi hamda xavfsizlik talablariga alohida e’tibor qaratilgan. Shuningdek, o‘yinlarning jismoniy rivojlanishdagi roli, harakat malakalarini shakllantirishdagi ahamiyati va jamoaviylikni tarbiyalashdagi o‘rni batafsil bayon etiladi. Mazkur qo‘llanma umumta’lim maktablari o‘qituvchilari, murabbiylar, jismoniy tarbiya yo‘nalishi talabalari va xalq o‘yinlariga qiziqqan keng kitobxonlar uchun mo‘ljallangan bo‘lib, amaliy mashg‘ulotlarda qo‘llash mumkin bo‘lgan boy metodik materiallarni o‘z ichiga oladi.