-
METROLOGIYA, STANDARTLASHTIRISH VA SERTIFIKATLASHTiRISH
Ismatullayev P.R., M atyakubova P.M ., T urayev Sh.A, -
-
-
Meva va sabzavotni qayta ishlash,
-
Bolalar adabiyoti,
-
-
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
-
Matematik analiz (Funksional analizga kirish)
Ayupov Sh. A., Berdiqulov M. A., Turgunbayev R. M.,Matematika, -
Калийли тузлар ишлаб чиқариш назарияси ва технологик ҳисоблари. Иккинчи китоб
А.У.Эркаев, А.М.Реймов, М.Ш.Адилова, -
-
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
-
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
METROLOGIYA, STANDARTLASHTIRISH VA SERTIFIKATLASHTiRISH
Ismatullayev P.R., M atyakubova P.M ., T urayev Sh.A,Metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish fani bo'yicha darslik muhandislik ishi, ishlab chiqarish texnologiyalari, xizmat ko‘rsatish sohasi, transport va hayot faoliyati xavfsizligi ta’lim sohalaridagi barcha texnik ta’lim yo'nalishlari o‘quv rejasiga kiritilgan muhim umumkasbiy fanlaridan bo‘lib, barcha umumkasbiy fanlar bilan mantiqiy bog‘iangan.
-
SABZAVOT EKINLARINING BIOLOGIYASI
Azimov.J, Bo'riyev.Ch,Mazkur darslik agrar universitetlarning meva-sabzavotchilik, ziratshunoslik va iqtisodchilik fakultetlari talabalari uchun mo'ljallangan.Darslikda univertitetlarda o'rganiladigan o'simliklar fiziologiyasi, bioximya, agrokimyo, tuproqshunoslik, seleksiyasi va urug'chilik dehqonchilik, o'simlikshunoslik va o'simliklarnihimoya qilish sohasida so'ngi yillarda erishilgan amaliy va ilmiy yutuqlar o'z aksini topgan, sabzavot ekinlarining biolgik asoslar bayon etilgan.
-
Инглизча-ўзбекча-русча Ботаника атамалари луғати
М.М.Аҳмедова, А.М.Маҳмедов,Ботаника соҳасига оид адабиётларда кенг қўлланиладиган сўз-термин ҳамда сўз бирикмаларини қамраб олган мазкур "инглизча-ўзбекча-русча ботаника атамалари луғати" ботаниканинг турли соҳалари бўйича таълим олаётган, меҳнат қилаётган талаба, аспирант, мутахассилар, таржимонлар ва умуман табиат олами билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
МЕВА-САБЗАВОТЛАРНИ САҚЛАШ ВА УЛАРГА ДАСТЛАБКИ ИШЛОВ БЕРИШ
Х. БЎРИЕВ, Р. ЖЎРАЕВ, О. АЛИМОВ,Бозор иқтисодиётига ўтиш шароитида мамлакатимизда мева, узум, сабзавот, полиз маҳсулотларини етиштириш ва дастлабки ишлов бериш масалаларига ҳамда уларнинг сифат кўрсаткичларини яхшилашга катта эътибор қаратилмоқда. Қишлоқ хўжалигида кенг миқёсда ислоҳотлар на-тижасида мева, узум ва сабзавот экинлар майдони сезиларли даражада кенгайиб, ҳосилдорлик ошаётир. Ушбу дарсликда бўлажак мутахассислар учун қишлоқ хўжалигида, муҳим ҳисобланган мева, сабзавот маҳсулотларини сақлаш ва уларга даст-лаб ишлов бериш бўйича асосий маълумотлар келтирилган. Мева-сабзавот маҳсулотларини сақлаш ва уларга дастлабки ишлов бериш фани бўйича намунавий дастурга биноан тузилган бўлиб, у қишлоқ хўжалиги олий ўқув юртларининг талабаларига мўлжалланган, ундан мутахассислар, касб-ҳунар коллежлари ўқувчилари ҳам фойдаланиши мумкин.
-
-
Ҳуқуқий маслаҳатлар
Ўзбекистон Республикаси Конститутциясининг 15-моддасида республикамизда Конституция ва қонунларнинг устунлиги сўзсиз тан олиниши давлат унинг органлари мансабдор шахслар жамоат бирлашмалари фуқароларнинг Конститутция ва қонунларга мувофиқ иш кўришлари белгилаб қўйилган.
-
Sportda axborot-kommunikatsiya texnplogiyalari
M.U Adasheva,Mazkur qo'llanma O'zbekiston davlat jismoniy tarbiya va sport universiteti talabalari uchun sportada axborot kommnikatsiya texnologiyalari nazriy asoslari va Windows operatsion tizimi, uning ilovalari,kompyuterd viruslaridan saqlash va arxivator dasturlari zamonaviy kompyuter tarmoqlari va ularni qo'llash tog'risidagi nazariy bilimlar va ulardan amaliy foydalanish malaka va ko'nikmalarini shakllantirish uchun mo'ljallangan.
-
Иқтисодий ислоҳотлар йўлида
Комил Алламжонов,Ушбу тўпламда Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2005 йил июн-октябр ойларидаги фармонлари қарорларига изоҳ ҳамда ушбу қонун хужжатлари юзасидан ёритилган
-
Чизмаларни чизиш ва ўқиш
И.Раҳмонов,Ўқув қўлланмада ҳар қандай чизмаларни чизиш ва ўқиш усуллари кенг баён этилган. Оддий геометрик ясашлардан тортиб мураккаб бўлган йиғиш чизмаларини, ҳар хил схемалар, қурилиш чизмаларини чизиш ва уларни ўқиш батафсил ёритилган.
-
Matematik analiz (Funksional analizga kirish)
Ayupov Sh. A., Berdiqulov M. A., Turgunbayev R. M.,Ushbu o'quv qo'llanma pedagogika oliy ta'tim muassasalari 5110100-Matematika o'qitish metodikasi ta'lim yonalishining «Matematik analiz" fani dasturiga mos yozilgan bo'lib, bunda funksional analizning asosiy tushunchalari (metrik jozo, chiziqli, normalangan, Gilbert fazolari, ularda aniqlangan operator va funksionallrning xossalari) va ularning variatsion hisobdagi tatbiqlariga oid nazariy ma'lumotlar to'liq berilggan.
-
Калийли тузлар ишлаб чиқариш назарияси ва технологик ҳисоблари. Иккинчи китоб
А.У.Эркаев, А.М.Реймов, М.Ш.Адилова,Ушбу дарсликнинг иккинчи китобида хлорсиз калийли тузларни турлари, олиш усуллари, уларнинг халк, хужалигидаги ахамияти хакида маълумотлар берилган.Мухим хлорсиз тузларни технологик схемалари ишлаб чикаришнинг кулай шароитлари, ишлаб чикариш тажрибалари таккосланган.
-
Voleybol nazariyasi va uslubiyati
Ayrapetyans L. R., Pulatov A. A.,Darslik mazkur fan bo‘yicha tasdiqlangan zamonaviy dastur talablari asosida yozilgan bo'lib, talabalar, magistrantlar, tadqiqotchilar hamda jismoniy tarbiya instituti malaka oshirish fakulteti tinglovchiiari va oliy pedagogika o‘quv yurtlarining jismoniy tarbiya fakulteti uchun mo`ljallanga.
-
Суд ҳужжатларидан намуналар
Ушбу китобда фуқароларнинг қадр қиматлари, ўз ҳаётлари ва соғликлари, шахсий эркинликлари ва мол мулкларига тажовузлардан суд орқали қандай ҳимоя қилиниши айтиб ўтилган.
-
Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик: ташкил этиш, режалаштириш, бошқариш
Жамоа,Ўқув қўлланмада кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятини ташкил этиш, режалаштириш ва бошқаришнинг назарий ҳамда услубий (методологик) асослари атрофлича ёритилган. Ушбу қўлланма уз ичига тадбиркорлик фаолиятини ташкил этиш, режалаштириш ва бошқаришга оид билимларни, қизиқарли ўйинлар, маслаҳатларни қамраб олган, шунингдек, унда тадбиркорликка оид иқгисодий атамалар ва узбек халқ мақоллари намуналари берилган.
-
Резавор мевачилик
Нормуратов И., Жанакова Д., Бердиев Э.,Қўлланмада резавор мевачилик фанидан маъруза мавзулар бўйича ва амалий машғулотлар бажариш учун талабаларга етарлича маълумот келтирилган.
-
МОЛИЯВИЙ ҲИСОБ
Ортиқбой Бобожонов,Бозор иктисодиёти цароитида мулкчилик шаклидан қатъи назар корхона ташкилот, фирма за жисмоний шахслариний хужалик фаолиятини муваффақи ятая пратити бухгалтерия засобииии ташкил кодишна кратната богд Тижорат фаолиятини рижжантириш ва рақобатбардошликни кучайтириш бизнесменларнинг халкаро тили бўлмиш бухгалтерия қонунлари ва низомлари ни Ўрганишани такаю казади. Ушбу китобда пустелилик шаклидан қатъи назар корхона фирма, вазионерлах жалонити, ташкилотлар ва жисмоний шахслар томическая караладиган бухгалтерия хисобининг хачирги ҳолати конун низом ва курсатмазация асосан ёритилган.
-
Асарлар 2 жилд
Чўлпон,Абдулҳамид Сулаймон ўғли Чўлпон ўзбек адабиёти дарғаларидан бири. Унинг асарлари миллий руҳи, жўшқинлиги, чуқур бадиий савияси билан ажралиб туради. Адибнинг ҳар бир сатридан миллатга муҳаб бат, озодликка ташналик уфуриб тургандек гўё.
-
Xorazm Qovunlari
J.SH.RUZIMOV S.M.SADULLAYEV,Хоразм диёри дунёдаги энг яхши қовун навларининг ватанидир. Унинг довруғини тиклаш мақсадида ёзилган ушбу ўқув қўлланмада қовуннинг Хоразмда етиштирилган навлари, уларнинг тавсифи, қовун селекцияси, етиштириш агротехникаси, уруғчилиги, қовунни қайта ишлаш, саклаш усуллари, зараркунанда ва касалликлари, уларга қарши кураш усуллари баён этилган. Ушбу ўқув қўлланмадан агрономлар, қишлоқ хўжалиги соҳасига ихтисослашган касб хунар мактаби, коллеж ва техникум ўқувчилари ҳамда олий ўқув юрти талабалари, магистрлар, ёш олимлар фойдаланишлари мумкин.
-
Меҳнатни муҳофаза қилиш
Раҳимова Х., Аъзамов А., Турсунов Т.,Саноат корхоналарида нормал санитария-гигиена шароитларини яратиш, оғир қўл кучи билан бажариладиган меҳнатни тугатиш ва аклий меҳнат ролини ошириш, саноатда жароҳатланиш ва касб касалликларини бутунлай тугатиш чора-тадбирларини амалга ошириш натижасида меҳнат қилиш яшаш воситасигина бўлиб колмасдан, хаёт талаби бўлишига эришилади.