-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
-
-
-
Adabiyot,
-
Тириклай кўмилган йигит. Сиғиндининг сирли дунёси. Саргузашт-детектив қиссалар. 2-китоб
Олимжон Ҳайит,Adabiyot, -
-
-
-
-
-
Umumiy biologiya,
-
Oliy ta’lim. Oliy ta’lim pedagogikasi. Bakalavr. Magistratura,
-
Geodezik fanlar,
-
-
-
-
-
Elektronika,
-
-
Руководство к практическим занятиям по общей гигиене
Ш.Искандарова,Настоящее руководство предназначено для студентов лечебного, медико-педагогического, стоматологического, педиатрического факультетов, в качестве руководства к практическим занятиям по разделу "Общая гигиена". Руководство разработано в соответствии с существующей программой и учебным планом преподавания гигиены на этих факультета.
-
Чингиз Айтматов олами
Рашидов А.,Асил Рашидов кўп йиллик педагогик фаолияти билан бир қаторда, ярим асрдан буён атоқли ёзувчи Чингиз Айтматов асарларининг илк таржимони сифатида ҳам танилган. Узоқ йиллик мутаржимлик жараёнида мунаққид Чингиз Айтматовнинг тадқиқотчиларидан бирига айланди. Ушбу китоб Асил Рашидовнинг XX—XXI аср адабиётининг буюк сиймоси Чингиз Айтматовнинг жаҳоншумул абадияти хусусидаги кўп йиллик тадқиқотлари мажмуасидир. Ҳар бир илмий ишда бўлганидек, бу ишда ҳам мунозарали фикрлар мавжуд, аммо уларнинг бўлмаганидан бўлгани яхши: зеро, ҳақиқат фақат мунозаралардагина ойдинлашади. Китоб кенг жамоатчиликнинг фикри, матбуотда эълон қилинган қатор тақризларда билдирилган мулоҳазалар асосида қайта ишланиб тўлдирилган иккинчи нашридир. Монография олий ўқув юртларининг тил ва адабиёт факультетлари бакалавриати, магистрлари, аспирантлар, адабиётшунослар, адабиёт ўқитувчилари, шунингдек, кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Kasb psixologiyasi
Jalilova S., Xaydarov R., Xalilova N.,O’quv qo’llanmadan oliy o’quv yurtlari pedagogika va psixologiya yo’nalishi bo’yicha ta'lim olayotgan talabalar, magistrantlar, o’qituvchilar, ilmiy xodimlar, umuman shu sohaga qiziqqan keng kitobxonlar ommasi foydalanishlari mumkin
-
Daholar davrasi
Hamidjon Homidiy,Aziz o ‘quvchi! Ilmiy, badiiy lavhaiardan tarkib topgan ushbu kitobda ko‘hna mashriq zamindagi ko‘plab buyuk allomalarning mashaqqatli hayot yo'llari tasvirlangan, ilmiy, badiiy ijodlari teran tahlil qilingan. Biz fikr yuritgan allomalar qaysi xalq farzandi bo‘lmasin, ularning ibratli hayot yo‘li, boqiy ruhi, bebaho ijodiy merosi barcha qavm va avlodlar uchun hamisha mo‘tabar va ardoqlidir.
-
Тириклай кўмилган йигит. Шумқадам. Саргузашт-детектив қиссалар. 1-китоб
Ҳайит Олимжон,Қўлингиздаги Олимжон Ҳайит қаламига мансуб навбатдаги саргузашт-детектив китобдан ўрин олган "Тириклай кўмилган йигит" (1-қисм) қаҳрамони мардлик сари интилиб яшайди. "Шумқадам" асари қаҳрамони Суюнбой ҳаёт синовларидан мувааффақиятли ўтади. Ҳар икки қисса самимий ва таъсирчан ёзилган бўлиб, шавқ билан ўқилади. Китоб кенг китобхонлар оммосига мўлжалланган
-
Тириклай кўмилган йигит. Сиғиндининг сирли дунёси. Саргузашт-детектив қиссалар. 2-китоб
Олимжон Ҳайит,Ёзувчи Олимжон Ҳайитнинг қўлингиздаги тўпламидан сиз аввал ўқиганингиз "Тириклай кўмилган йигит" саргузашт қиссанинг давоми ҳамда "Сиғиндининг сирли дунёси" деб номланган шу жанрдаги янги асари ўрин олган бўлиб, уларда жиноятчиликнинг ҳалокатли йўллари ва бу йўлларга адашиб кириб қолган замондошларимиз ҳақида ҳикоя қилинади. Асар қаҳрамони мардлик сари интилиб яшайди. Бирор лаҳза бўлсин бу туйғу қалбини тарк этмайди. Бироқ мустабид давр уни жосусликка етаклаганини билмайди. Китоб кенг китобхонлар оммосига мўлжалланган
-
Оқ қизлар
Нурмуродов А,Ёруғ ўйлар, ширин овозлар билан гул-гул яшнаб юрган санъаткор қизларнинг ёвузлик, ваҳшийлик туфайли издан чиққан ҳаёти ҳақидаги таъсирчан ҳикояларни ўқигач, санъат аҳлига, раққоса қизларга бўлган қарашларимиз буткул ўзгариб кетади. Ушбу асар барча китобхонларга манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Қалб садоси. Шеърлар
Отабек Қувватов,Ҳаваскор қаламкаш эркин ва озод ҳаётни, обод диёрни, унинг дилбар табиятини илҳом билан, жўшиб куйлайди. Умуман барча шеърлари муаллифнинг чин маънодаги қалб садоларидай жаранглайди. Китоб кенг китобхонлар оммосига мўлжалланган
-
Боши берк кўчалар
Турмухамедова О,Мазкур китоб руҳий ҳолатингизга ўзингиз ташхис қўйишингизга ёрдам беради. Ҳаётнинг чалкаш йўлларида адашган бўлсангиз, тўғри йўлга солади. Шунингдек, ички ва ташқи оламингизга боқишни ўргатади. Инсон бу дунёда қандай яшаши керак бўлса, шундай яшаш зарурлигини англатади. Китоб кенг китобхонлар оммосига мўлжалланган
-
-
Ўзбекистон жанубидаги доривор ўсимликлар
К Холиков,ушбу китобда Доривор ўсимликлардан кандай ва канака дорилари таййорлаш хакида малумот берилган
-
Биогеограффия с основами экологии
Воронов А.Г., Дроздов Н.Н., Криволуцкий Д.А.,В учебнике рассмотрены основные разделы современной биогеографии, наиболее присталъное внимание уделенно особенностями сообщеста живих организмов, закономерностям их распространения, взаимодействию с комплексами природных условий. Впервые в учебник включен раздел по генотеограф
-
Ўзбек педагогикаси антологияси
Искандаров И.,Мазкур китоб «Узбек педагогикаси антологияси»нинг тулди- рилган ва кбайта ишланган иккинчи нашри булиб, унда узбек диерида зардуштийликдан кейин то XX аср бошларигача булган даврдаги таълим-тарбия гугрисида фикр юритилади. Шунингдек, Ал-Хоразмий, Ал-Фарконий, Форобий, Ал-Беруний, Лл-Чаг)миний, Ибн Сино, Лмад Яссавий, Амир Темур, Алишер Навоий, Огаий, Нодира сингари алломаларнингасти, ижоди ва улар яшаб утган даврнинг илму фан тараккисти, маданий-маърифий карашларидан сабок, берилади. Антологиянинг маъно-мазмуни Шаркмаданияти тарихи билан ботик; булиб, унда узбек маърифатининг таракқиёти хронологик тарзда таджик этилган.
-
Оформление карт. Компьютерный дизайн
Востокова А.В., Кошель С.М., Ушакова Л.А.,В учебнике излагаются теория и методы художественного проектирования карт и атласов разных типов. Рассматриваются изобразительные средства, свойства, восприятие, правила применения технической и художественной графики, цвета, цветовой и светотеневой пластики при проектирования картографических произведений.
-
Ўсимликшунослик
Ёрматова Д.,Ушбу китобда асосий дала экинларининг халқ хўжалигидаги аҳамияти, экиладиган мамлакатлари, ҳосилдорлиги, ботаник белгилари, биологик хусусиятлари ва етиштириш агротехникаси баён қилинган.
-
KIMYODAN
SUNNATULLO FAZLIYEV,Mustaqilligimizning ilk yillaridanoq har tomonlama yetuk avlodni tarbiyalashga dolzarb vazifa sifatida qaralib, yoshlar ta’lim-tarbiya- si, yoshlar siyosati davlat siyosati darajasiga ko'tarildi. 1997-yilda “Kadrlar tayyorlash milliy dasturi” va “Ta’lim to‘q‘risida’’gi qonun- larining qabul qilinishi esa mamlakatimizda ta’lim sohasini tubdan isloh qilishda huquqiy poydevor bo'ldi.
-
Ўсимлик маҳсулотлари етиштириш технологияси ва экологияси
Бешимова Ш., Салимова Л.,Мазкур дарсликда кимё, физика, биология ва бошқа фанларга таянган ҳолда худди мана шу масалалар ҳақида сўз юритилган. Дарслик тупроқшунослик, деҳқончилик ва зироатчилик бўлимларидан иборатдир
-
Saylanma
Toir Mahmud,Oqil odam ajdodin yodin sira unutm as, Avlodini o'ylagan beshiklarin bo'sh tutm as. Eshik ochib baxtini, ayting, axir him kutm as, O 'ylamangki, olamga baxshilikka kelganman, Niyatlarim avvali yaxshilikka kelganman.
-
Нейрон тўрлари ва ундан ўқув жараёнида фойдаланиш муаммолари.
Юсупов Д.Ф,Янги компютерлашган, нейротехнологияга асосланган, ахборот технологияларидан фойдаланиш натижасида ўқув жараёни индивидуаллашади, информатика фанини (бошқа фанларга ҳам) ўзлаштиришда ўқувчиларда янги мотивлар пайдо бўлади, ўқувчи-ўқитувчи тизимида тескари боғланиш кучл роль ўйнайди, билимларни баҳолашнинг объективлиги ортади, статистик маълумотларни йиғиш енгиллашади, ўқувчиларда билимларнинг ўзлаштиришнинг айрим жиҳатлари яққол намоён бўлади,ўқитувчида машғулот структурасини ўзгартириш имконияти пайдо бўлади, ўқув жараёнини дифференциаллашга имкон яратади, мавзуни фанни ўзлаштириш даражасини оширади, унга бўлган қизиқишни орттиради.
-
Социология
Фролов С.С.,Рассматриваются основные понятия и концепции социологии, которые дают представления о социальных структурах и процессах, происходящих в обществе, о целях и задачах социологии, способствуют формированию целостного образа окружающего социального мира. Учебный материал пособия является результатом общения идей и концепций многих отечественных и зарубежных учебников, научных монографий, а также идей и разработок, выполненных автором. Материал представлен в простой и доступной для изучения форме. В настоящее издание (2-е издание: М.: Логос, 1996) включена глава «Коллективное поведение в массовом обществе».